Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Seminarski rad - Budžetski deficit i javni dug

Ekonomija javnog sektora
by

Milos Petkovic

on 7 November 2012

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Seminarski rad - Budžetski deficit i javni dug

BUDŽETSKI DEFICIT I JAVNI DUG BUDŽETSKI DEFICIT Javni dug Budžzet je sveobuhvatan plan prihoda i primanja i plan rashoda i izdataka, organizovan u dva odvojena račcuna:
a) račcun prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine
b) račcun finansiranja Budzžet je instrument kojim se finansiraju
držzavne potrebe i usklađdjuje potrosšnja.
Drzžave sa makroekonomskom politikom i mogucćnostima drušstva u celini.
Budžzet čcine budzžetski prihodi i rashodi. Budzžet predstavlja sistematizovan plan prihoda i rashoda držzave za odredjđeno vremensko razdoblje, najčcesce za godinu dana.

Sistematizacija podrazumeva da su prihodi i rashodi klasifikovani u skladu sa odredjđenom metodologijom (GFS, OECD ili dr.)

Osim prihoda i rashoda u budzžetu se iskazuje i deficit/suficit

U slucčaju fiskalnog deficita budžzet sadržzi i plan za njegovo finansiranje (zaduzživanje drzžave, prodaja imovine i kapitala i dr.)

U slučcaju suficita budžzet sadržzi plan za plasiranje visška sredstava (prevremeno smanjenje javnog duga, čcuvanje depozita kod CB za periode kada se ostvaruje suficit, plasiranje na finansijskom trzžišstu) 3) Tehničcku ili operativnu efikasnost
koja podrazumeva
korišćscenje budzćetskih sredstava
i mogucćnost
njihove primene
sa šsto nizžim trosškovima. Budžzetski sistem treba da obuhvati sledecće ciljeve: 1) Ukupnu fiskalnu odrzživost i kontrolu, koja podrazumeva sprovodjenje politika bez znacčajnih izmena u konsolidovanom bilansu sektora drzžave, uz sveobuhvatnu kontrolu ukupnih budzžetskih sredstava, kroz uspostavljanje ograničcenja na rashode i izdatke koji su zagarantovani zakonom, kako na ukupnom nivou, tako i na nivou korisnika budžzetskih sredstava; 2) Alokacijsku efikasnost koja podrazumeva mogucćnost uspostavljanja prioriteta unutar budžzeta, raspoređdjivanje sredstava u skladu sa prioritetima Vlade unutar budzžeta, kao i mogucćnostima prebacivanja sredstava sa starih na nove ili sa manje produktivnih na visše produktivne prioritete. JAVNI RASHODI I IZDACI Budžzetski suficit, odnosno deficit je razlika izmedju ukupnog iznosa prihoda i primanja ostvarenih po osnovu prodaje nefinansijske imovine i ukupnog iznosa rashoda i izdataka za nabavku nefinansijske imovine. JAVNI PRIHODI I PRIMANJA Javni prihodi i primanja uvode se zakonom,
odnosno odlukom Skupsštine lokalne vlasti
u skladu sa Zakonom.
Visina javnih prihoda i primanja
utvrdjđuje se zakonom, odnosno aktom nadležznog organa u skladu sa zakonom. Javni prihodi su:
1) Porezi;
2) Doprinosi za obavezno socijalno osiguranje;
3) Naknade za koriscšćenje dobara od opšsteg interesa;
4) Takse;
5) Samodoprinosi;
6) Donacije i transferi;
7) Ostali javni prihodi. Javni rashodi su:
1) Rashodi za zaposlene;
2) Rashodi za robe i usluge;
3) Amortizacija i upotreba sredstava za rad;
4) Otplate kamata i pratećcih troškova zaduzživanja;
5) subvencije;
6) Dotacije i transferi;
7) Obavezno socijalno osiguranje i socijalna zašstita;
8) Ostali rashodi (porezi, obavezne takse, novcčane kazne, penali i dr.). Izdaci drzžave su:
1) Izdaci za nabavku nefinansijske imovine;
2) Izdaci za otplatu glavnice;
3) Izdaci za nabavku finansijske imovine. Primanja držzave su:

1) Primanja od prodaje nefinansijske imovine;
2) Primanja od zaduzživanja;
3) Primanja od prodaje finansijske imovine, i to:
(1) primljene otplate glavnice datih zajmova;
(2) primanja od prodaje hartija od vrednosti;
(3) primanja od prodaje akcija i udela. PRIPREMA I DONOSŠENJE BUDŽZETA Budzžet se sastoji iz:
opšsteg dela i posebnog dela. 1) Račcun prihoda i rashoda i neto nabavku nefinansijske imovine (razlika prodaje i nabavke nefinansijske imovine); budžzetski suficit, odnosno deficit;
2) Ukupni fiskalni suficit, odnosno ukupni fiskalni deficit;
3) Racčun finansiranja, odnosno podloga za korišćscenje suficita, a u slucčaju deficita – izvore za njegovo finansiranje iskazane i kvantifikovane pojedinacčno po vrstama izvora;
4) Pregled očcekivanih sredstava iz razvojne pomocći Evropske Unije;
5) Procenu neophodinih finansijskih sredstava za sufinansiranje razvojnih programa finansiranih iz sredstava razvojne pomocći Evropske Unije; Opšsti deo budzžeta obuhvata: 6) Procenu ukupnog novog zaduzženja, odnosno razduzženja Republike Srbije u toku budžzetske godine;
7) Procenu ukupnog iznosa novih garancija Republike Srbije tokom budžzetske godine;
8) Opis i procenu poreskih rashoda po osnovu poreskih olaksšica i umanjenih osnovica;
9) Stalnu i tekućcu budžzetsku rezervu. Posebni deo budzžeta iskazuje finansijske planove direktnih korisnika budžzetskih sredstava, prema principu podele vlasti na zakonodavnu, izvršsnu i sudsku.

Posebni deo budzžeta mozže biti iskazan po programskoj klasifikaciji kojom se prikazuju ciljevi, ocčekivani rezultati, aktivnosti i sredstva potrebna za ostvarivanje navedenih ciljeva. Utvrdjivanje suficita i deficita Iznos ukupnog fiskalnog suficita i načcin njegovog rasporedjivanja utvrdjuje se Zakonom o budžzetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budzžetu lokalne vlasti.
Iznos ukupnog fiskalnog deficita i načcin njegovog finansiranja utvrdjuje se Zakonom o budžzetu Republike Srbije, odnosno odlukom o budžzetu lokalne vlasti.
Budžzet se donosi za period od jedne fiskalne godine i vazži za godinu za koju je donet.
Fiskalnom godinom smatra se period od dvanaest meseci, od 1. januara do 31. decembra kalendarske godine. Deficit tekućceg račcuna i strane investicije Deficit u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u % BDP-a, u 2011.god. Prihodi, rashodi i deficit sektora držzave u prvom tromesečcju 2011.godine Javni rashodi – agregatni nivo Ukupni javni rashodi konsolidovanog sektora držzave 2010. godine, planirani su u iznosu od 1.333,2 mlrd.dinara, što cčini 42,2% GDP.Skoro 55% svih rashoda držzave jesu izdaci na plate i penzije; zato su odluke o zaposlenosti, platama i pravima iz PIO ključcne za prilagodjavanje javne potrosšnje. Konsolidovani fiskalni rezultatu 2011.godini Projekcija osnovnih fiskalnih agregata u periodu 2011 - 2013. godine Fiskalni deficit Budžzetski deficit predstavlja višsak budžzetskih rashoda centralne drzžave u odnosu na prihode

Konsolidovani fiskalni deficit predstavlja visšak konsolidovanih javnih rashoda u odnosu na konsolidovne javne prihode

Primarni fiskalni deficit predstavlja razliku izmeđdju konsolidovanih javnih prihoda i konsolidovnih javnih rashoda umanjenih za trošskove kamata

Visina fiskalnog deficita i javnog duga u nekoj zemlji obično se iskazuje kao % BDP Komparativna analiza javnih rashoda u Srbiji u zemljama EU Zasšto su korisna medjđunarodna poredjđenja?
Ekonomska teorija ne daje precizne odgovore na pitanja:
Koliki treba da budu konsolidovani javni rashodi?
Kakva struktura rashoda treba da bude?
Zasšto je korisno poređdjenje Srbije sa zemljama čclanicama EU:
Delimo sličcne drušstvene vrednosti (pravno nasleđdje, privredni sistem, politicčki sistem)
Srbija žzeli da postane cčlanica EU Javni dug predstavlja ukupan iznos obaveza konsolidovanog sektora držzave u odredjđenom trenutku

Javni dug je varijabla stanja, dok je deficit varijabla toka

Javni dug u odredjđenom trenutku, po pravilu, predstavlja zbir svih ranijih fiskalnih deficita - mogućca su odstupnja od ove definicije (primer Srbije)

Javni dug je zbir duga centralne držzave, fondova socijalnog osiguranja, pokrajina i lokalnih zajednica. Institucionalni okvir Javni dug Republike Srbije obuhvata direktne i indirektne (garantovane) obaveze držzave prema domacćim i stranim licima.
Pravni okvir za zaduzživanje drzžave definisano je Zakonom o javnom dugu.
Prema Zakonu javni dug obuhvata:
direktni i indirektni dug Republike Srbije,
Indirektni dug obuhvata i dug javnih preduzecća za koje su izdate držzavne garancije (uglavnom dugovi Puteva Srbije i Žzeleznica Srbije)
dug lokalnih zajednica,
dug organizacija socijalnog osiguranja Za sada ne postoje zakonska kvantitativna ograničcenja koja se odnose na visinu konsolidovanog fiksnog deficita i javnog duga u Srbiji.
Postoje samo ogranicčenja koja se odnose na zaduzživanje lokalnih zajednica i organizacija socijalnog osiguranja

U mnogim zemljama u svetu takva ogranicčenja postoje:
ograničcenja sadrzže i odredjđene “ventile” koji se primenjuju u periodu recesije ili u vanrednim situacijama. Zakon dozvoljava zadužzivanje lokalnih zajednica u okviru propisanih ograničcenja:
da bi se zadužzile lokalne zajednice moraju dobiti pozitivno mišsljenje Ministarstva finansija
dug po osnovu deficita tekućce likvidnosti ne sme prećci 5% prihoda lokalnog budzžeta iz prethodne godine.
Dugorocčno zadužzivanje je dozvoljeno samo za potrebe finansiranja javnih investicija ili za refinansiranje starih dugova, uz ograničcenja:
stanje dugorocčnog duga ne sme prećci 50% budžzeta lokalne zajednice u prethodnoj godini,
rashodi za plaćcanje glavnica i kamate ne mogu prećci 15% tekucćih prihoda lokalnog budžzeta u odredjenoj godini.
Lokalne zajednice ne mogu odobravati garancije. Poreklo javnog duga Srbije Aktuelni javni dug Republike Srbije (kraj 2009.godine ) formiran je:
preuzimanjem obaveza držzava njenih prethodnica (najvecći deo duga)
uključcuje i pretvaranje garancija bivsše SFRJ po osnovu devizne stednje u direktni dug Republike Srbije.
Zadužzivanjem držzave Srbije u periodu 2001-2008. godine.
Pretvaranjem budzžetskih obaveza iz 90-tih godina u javni dug.
Deo javnog duga Republike Srbije nastao je i preuzimanjem privatnih dugova piramidalnih banaka prema gradjanima. Održzivost javnog duga Srbije Odnos duga prema GDP je relativno nizak
Srbija je prema ovom kriterijumu u grupi manje zadužzenih zemalja.
Odnos javnog duga prema GDP u 2009. je znacčajno porastao.
Rashodi za kamate po osnovu javnog duga su niski - medju najnizžim u Evropi – ispod 1% GDP
nizak dug, niske kamatne stope, postoji period počcetka za neke dugove.
U narednim godinama se očcekuje rast rashoda za kamate. Rizici:
najvecći deo duga je devizni pa je značcajan rizik deprecijacije dinara.
Srbija javne prihode iz kojih servisira dug ostvaruje u dinarima.
Znacčajno usporavanje ili pad GDP povećcalo bi tešskoćce u finansiranju svih javnih rashoda, pa i rashoda po osnovu servisiranja javnog duga.
Kreditni rejting Srbije je nizak usled čcega se drzžava tesško zaduzžuje kako za finansiranje deficita tako i za refinansiranje starih dugova.
Kreditni rejting Srbije je znatno ispod ekonomskih performansi zemlje u odnosu na npr. Rumuniju ili Bugarsku. Da bi se javni dug Srbije stabilizovao na održzivom nivou neophodno je oprezno zaduzživanje u narednim godinama.
Sa obzirom da se najvećci deo zaduzživanja ostvaruje u cilju finansiranja infrastrukturnih projekata, neophodna je primena Cost- benefit analize i dr. metoda. Očcekuje se ubrzani rast duga u narednim godinama.
Deficit od 4% GDP uz rast GDP od 1,5% povecćava ucčesce javnog duga prema GDP za oko 3 procentna poena.
Sa rastom odnosa duga prema GDP rastu i trosškovi servisiranja duga.
Kad dug dostigne 40% GDP rashodi za kamate ćce iznositi oko 2% GDP.
Dug od oko 60% GDP ne bio primeren Srbiji jer bi imlicirao rashode za kamate od najmanje 3% GDP.
Procenjuje se da bi Srbija trebala da stabilizuje odnos javnog duga prema GDP na oko 45%. Ako je dug nominovan u stranoj valuti tada:
aprecijacija realnog kursa, smanjuje odnos duga prema GDP, tčime se olakšsava vraćcanje duga,
deprecijacija realnog kursa, povećcava odnos duga prema GDP, tčime se otežzava vracćanje duga
Podsecćanje: realni kurs je jednak:
ER=E×(P*/P)
gde je sa ER označcen realni kurs, sa E nominalni kurs, sa P* svetske cene, a sa P domaćce cene. Javni dug u Srbiji, Hrvatskoj i zemljama EU, u % GDP-a, u 2011.god. Struktura javnog duga Spoljni dug učcestvuje sa 60% a unutrašsnji sa 40% u javnom dugu. Devizni dug ucčestvuje sa 89% u ukupnom javnom dugu. Devizni dug obuhvata osim spoljnog duga i vecći deo unutrašsnjeg duga (deviznu šstednju, zajam za preporod Srbije). Oko 70% unutrašsnjeg duga se odnosi na deviznu šstednju gradjana. Struktura javnog duga U strukturi javnog duga dominira dug sa fiksnim kamatnim stopama (75%). Što znacči da je rizik promene kamatnih stopa relativno nizak. Indirektni dug učcestvuje sa oko 14% u ukupnom javnom dugu Srbije Seminarski radili:

- Marija Nikolicć
- Olga Mijailovićc
- Milosš Petkovićc
Full transcript