Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Untitled Prezi

No description
by

Milica Djuric

on 24 March 2013

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Untitled Prezi

EMOCIJE Čovek nije samo racionalno biće, jer su naši postupci često izazvani i osećanjima (emocijama). Hteli mi to ili ne, ali emocije su sastavni deo čovekovog postojanja. Kako se razvijaju emocije (od radosti do tuge, od brige do nade, od strepnje do ponosa, od ljubavi do mržnje…) mnogi psiholozi su su pokušali da daju odgovore.
Emocije se mogu javiti kao:reakcija na situaciju; pokretač ponašanja; ciljana stanja. U najširem psihološkom smislu termin „emocija“ odnosi se na uzbuđeno stanje organizma izazvan situacijom ili stimulusom koji je osobi važan. Emocija je složena reakcija, koja se sastoji iz tri komponente:emocionalni doživljaj (promene doživljaja-lični doživljaji poput sreće, tuge, ljutnje, straha...);fiziološke promene (promene u organizmu-ubrzan puls, širenje zenica, ubrzano disanje, pojačano lučenje adrenalina, povećanje šećera u krvi...); emocionalno ponašanje (promene ponašanja u najširem smislu-od izraza lica, pojedinih pokreta do postupaka. Ove promene nekada su vidne, a nekada manje vidne, ali su uvek prisutne).Ove komponente uvek se javljaju zajedno. Podela emocija:
Prema hedonističkom tonu; (prijatne/neprijatne)
Prema složenosti (jednostavne/složene);
Prema trajanju (raspoloženje/afekti). Prijatne emocije su radost, ljubav, nada itd., a neprijatne strah, ljutnja, depresija, nezadovoljstvo, razočaranje itd. Dok prijatne emocije život čine lepim i vrednim, neprijatne ga zagorčavaju i otežavaju, ali sve emocije imaju svoju prirodnu svrhu ili korist i jedne bez drugih ne bi imale smisao (npr. bez tuge ne bismo znali šta je sreća) Prijatne i neprijatne emocije Primarne (jednostavne) emocije se tako nazivaju zato što se javljaju rano u razvitku pojedinca, situacije koje ih izazivaju su jednostavne, intimno su povezane sa aktivnošću usmerenom ka cilju i često asocirane sa visokim stepenom tenzije. Ovde se držimo shvatanja da ih ima šest:Radost; Ljutnja; Strah;Tuga; Iznenađenje;Gađenje. Vrste emocija prema složenosti Sekundarne (složene) emocije su emocije vezane za druge ljude i obuhvataju sledeće grupe emocija:Emocije vezane za samoprocenu iEstetska osećanja.Primeri složenih emocija:Ljubav;Mržnja;Zavist;Ljubomora;Krivica;Ponos;Sažaljenje;
Nada; Dostojanstvo;Humor;Estetska osećanja... Podela prema intenzitetu i trajanju Afekt je podsticaj koji pobuđuje osećanja i utiče na njih. Afekt je vezan za duboke, nagonske slojeve ličnosti i odatle utiče na celokupnu osećajnu sferu. To je intenzivna i kratkotrajna emocija koja se javlja iznenada. Gubitak afektivnosti kao simptom često prethodi težim psihičkim poremećajima. U određenim uslovima, usled svoje nagonske osnove može da snažno i za kratko zahvati celokupnu ličnost, koja tada gubi kontrolu nad svojim ponašanjem što se uzima u obzir prilikom suđenja (povreda ili ubistvo u afektu). Raspoloženje je osećanje slabog intenziteta i dužeg trajanja. Nekada raspoloženje nastaje bez vidljivog razloga i tada se dovodi u vezu sa temperamentom, odnosno urodjenom sklonošću ka određenom raspoloženju.
Sentiment je složen emocionalni odnos, koji uključuje i stavove i vrednosti, a predstavlja dispoziciju (sklonost) da se određena emocija u određenoj situaciji ponovo javi. Kao emocionalni odnos, sentiment obuhvata razna osećanja koja se javljaju zavisno od situacije. Sreća se javlja kao reakcija na uspeh ili ostvarenja željenog cilja. Po intenzitetu se kreće od blage prijatnosti do ushićenja i euforije. Neki psiholozi smatraju da je sreća glavni motiv i da čovek sve što radi čini ne bi li našao sreću, održao je ili povratio. Sreća ili radost Ljutnja ili bes Ljutnja je najčešće reakcija na frustraciju, odnosno osujećenost u postizanju željenog cilja. Osoba će se naljutiti ukoliko smatra da je neopravdano ili zlonamerno osujećena, pri čemu procena može biti pogrešna. Ljutnja je veoma česta emocija. Negativna strana ljutnje je to što može da podstakne na agresivno ili nasilničko ponašanje. Ljutnja ima i pozitivnu stranu-pokreće nas da se izborimo sa životnim problemima ili preprekama na putu do cilja, a to i jeste biološka svrha ljutnje Tuga Tugom se reaguje na gubitak nečega što nam je značajno (osobe, zdravlja, ideala, ljubavi, statusa itd.). Glavna odlika tuge je da vodi u povlačenje, izolaciju i gubitak interesovanja za spoljni svet. Tugujući osoba se prilagođava na gubitak, odnosno postepeno ga prihvata i traži kako će dalje živeti bez toga što je izgubila. Intenzitet tuge kreće se od trenutnog žaljenja ili razočaranosti do jakog i dugotrajnog bola, očaja i depresije. Tuga se izražava kroz plač, usporenost, odsustvo, gestikulacije, tih glas, pognuto držanje itd. Na taj način osoba traži saosećanje i socijalnu podršku. Ljubav Ljubav može biti trenutno osećanje, ali i sentiment ili relativno trajan emocionalni odnos. Kada je trenutna emocija, ljubav se doživljava kao nežnost, radost i ushićenost zbog blizine voljene osobe. Kao sentiment ljubav podrazumeva zaokupljenost voljenom osobom, zainteresovanost za njenu ličnost i njene potrebe, brigu za njenu sreću i želju za bliskošću. U zavisnosti od toga prema kome je usmerena , ljubav može biti roditeljska, sestrinska i bratska, prijateljska, romantična... Romantična ljubav je ljubav prema osobi suprotnog pola (najčesše), a uključuje i seksualnu želju. Teorije emocija Dzejms-Langeova teorija Prema učenju američkog psihologa Vilijama Dzejmsa (1842-1910) i danskog fiziologa Karla G. Langea (1834-1900), emocije su instiktivne, što znači da se u određenoj situaciji automatski pokreću izvesne fiziološke promene u organizmu i promene u ponašanju Redosled je sledeći:
opažaj opasne situacije izaziva niz telesnih promena, a svest o tim promenama je doživljaj emocije. Telesne promene leže u osnovi emocija, oni su njihova suština. Osećamo žaljenje jer plačemo, ljuti smo jer udaramo, uplašeni zato što drhtimo Kenon-Bardova teorija Volter Kenon (1871-1945) i Filip Bard (1898-1977) nisu se slagali s prethodnom teorijom da je emocija instiktivna reakcija koju čini određeni sklop autonomnih fizioloških promena nezavisnih od uticaja svesti ili kognitivnih procesa. Njihov glavni argument glasi da su fiziološke promene slične kod većine emocija, te da se njima ne može objasniti raznolikost emocionalnih doživljaja. Prema Kenon-Bardovoj teoriji, sve tri emocionalne komponente istovremeno su pokrenute opažanjem ili procenom situacije Oni razmatraju ulogu moždanih struktura u procesu doživljavanja emocija, smatrali su da presudnu ulogu ima talamus, nisu se zamarali time da li prvo nastupaju fiziološke promene ili svest o doživljaju emocije, zanimalo ih je kako teče proces i koje su sve strukture u njega uključene, danas znamo da ipak od moždanih struktura hipotalamus i limbički sistem imaju presudnu ulogu u celokupnom procesu. Kognitivna teorija Naglašavaju ulogu kognitivne komponente u doživljaju emocija, reprezent ovog uverenja je Šahter–Singerova teorija – pod izgovorom da ispituje farmakološko sredstvo za viđenje, davao je ispitanicima injekciju adrenalina. Iako su imali objektivno iste organske promene ispitanici su ih doživljavali sasvim različito u zavisnosti od socijalne situacije.
osoba mora prvo da iskusi fiziološko uzbuđenje;
zatim mora doći do kognitivnog objašnjenja ili interpretacije kako bi osoba to mogla da obeleži kao specifičnu emociju.
 Važan momenat je i ’’stapanje ili mešanje’’ osnovnih emocija u–složene, izvedene, sekundarne emocije pr. strahoopoštovanje, prekor, sažaljenje, divljenje, obožavanje, prezir, stid, kajanje, sumnja
Full transcript