Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Copy of Павле Савић

No description

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Copy of Павле Савић

Павле Савић
Сарадња са Иреном Жолио-Кири
После дипломирања Савић је постао асистент код Драгољуба Јовановића, професора физике на Медицинском факултету у Београду, који је својевремено радио у Институту за радијум у Паризу као сарадник Марије Кири и био зачетник научног и педагошког рада у области радиоактивних појава у нашој средини. Ускоро ће и млади Павле Савић, жељан знања и радознао, да крене у Париз, у тај исти институт где ће радити са Иреном Жолио-Кири (ћерком Марије Кири) ок краја 1935. до краја 1939. године,
Уз оскудна средства, одрицања и бесанице Савић успева да проникне у најсложенија и најистанчанија питања модерне науке. Заједнички радови са Иреном посвећени цепању језгра урана и торијума под дејством неутрона непосредно доводе до открића новог феномена
НУКЛЕАРНЕ ФИСИЈЕ!
Академик и нобеловац П.И. Капица у посети Институту
Павле Савић са Робертом Валеном
Роберт Вален,директор Стеван Дедијер, Павле Савић и председник француске комисије за нуклеарну енергетику Бертран Голдшмит 1953.
Биографија
Павле Савић (Солун , 10. јануар 1909 — Београд , 30. мај 1994) српски физичар и хемичар.

Отац Петар Савић, убеђени социјалиста, студирао је у Француској, пријатељ са Душком Поповићем. Због својих напредних афера изгубио је државну стипендију и био је протеран из Француске. Преводио је Бодлера, Мопасана, Додеа и био човек богате културе.
Мајка Ана Савић, несуђена глумица и песничка душа, била је изванредно привржена својој деци.

Павле Савић рођен је 1909. године у Солуну у Грчкој, где му је отац радио као ветеринар у слободној царинској зони Србије. У раном детињству преживео је ратна страдања, бугарску окупацију и бугаризацију у првом разреду основне школе коју је започео у Свилајнцу, а завршио у ослобођњеном Београду. У Београду је похађао и ниже разреде гимназије, а више зазреде и велику матуру положио је у Пожаревцу. У тим младим годинама и оскудним послератним временима зачеле су се његове прве страсти према природним наукама-физици, хемији, математици. Много је читао и размишљао. У кући је нашао неколико примерака ,,Атомистике'' Руђера Бошковића, коју је превео са латинског његов ујак Коста Стојановић. Ту књигу је читао са велоком радозналошћу и љубављу.

Био је носилац Партизанске споменице 1941.
Награде АВНОЈ-а 1966.
Био је члан Југословенске академије наука
Почасни доктор Београдског универзитета 1958.
Члан академије наука СССР-а
Члан Њујоршке академије наука
Члан Мађарске академије наука
Члан Атинске академије наука
Председник Српске академије наука и уметности од 1971. до 1981.
Био је председник Привредног савета Србије
Био је један од првих предлагача идеје о изградњи Института за нуклеарне науке у Винчи
Био је директор Института за нуклеарне науке „Борис Кидрич“ од 1960. до 1966. године.
Поштанска марка са ликом Павла Савића штампана је на стогодишњицу рођења овог великана.
Постаје председник Удружења југословенских студената у Француској испољавајући снажна демократска и антифашистичка убеђења. Повезује се са представницима Комунистичке партије Југославије у Паризу, помаже прихватање југословенских добровољаца шпанске републиканске војске, као и инвалиде и илегалце других нација који су учествовали у шпанском грађанском рату. Због овакве делатности приморан је да напусти Француску у децембру 1939. године. По повратку у Београд изабран је за контрактуалног професора физичке хемије на Фармацеутском одсеку Медицинског факултета Универзитета у Београду. У својој лабораторији инсталирао је тајну радио-станицу Централног комитета Комунистичке партије Југославије и у окупираном Београду правио експлозив за Партизане. И сам је постао, са својом супругом Бранком, партизан још 1941. године, радећи као шифрант и руководилац радио-станице Врховног штаба, као потпредседник АВНОЈ-а и повереник за просвету и као члан војне мисије у Москви 1944. године.
Студије
Раздобље 1927-1932. године Павле Савић је провео на студијама на београдском универзитету, на катедри за физичку хемију, једној од најстаријих у европи. Међу његовим професорима били су познати математичар Михаило Петровић-Алас и астроном, геофизичар Милутин Миланковић. Од друге године студија радио је као асистент-волонтер код професора Милоја Стојиљковића, шефа катедре и управника физичко-хемијског завода.
У току Другог светског рата породица Савић је била на страни оних који су се борили натрани фашизма. Павле Савић је ратне године провео у редовима народноослободилачке војске. У кући породице Савић, у Београду, била је смештена тајна штампарија Покрајинског комитета Србије у којој је радила сестра Слободанка. Ухапшена је 1942. године, мучена и стрељана у логору на Бањици, али није одала штампарију. Мајка Ана је наставила посао ћерке-илегалке, па је после рата одликована Орденом за храброст.
Рађао се у њему аутодиктат, будући научник, који ће у четрнаестој години склопити први радио-апарат у Пожаревцу. Учио је језик из француске енциклопедије радиоаматерства и сарађивао у ђачкој литерарној дружини ,,Развитак'' прилозима из популарне науке и књижевности. Касније ће Павле Савић писати како се из детињства, из дечије радозналости, маште и игре рађа право учење и зрело занимање за науку.

,,Како започиње наша прва игра, тече углавном наш животни пут. Наше играчке постају комплекснији апарати, инструменти и прибори, појаве које нас интересују су сложеније природе, али основно остаје исто: идући са својим склоностима ми се кроз игру учимо и обогаћујемо знањима и искуством да би нам живот био што ближи дечијој игри.''

Ирена Жолио-Кири

Живот великог научника
Цар Хајле Селасије , директор Војко Павичић, Роберт Вален, 1954.
Mилорад Ристић, Роберт Вален, Павле Савић, Гунар Рандерс, Слободан Накићеновић и директор Стеван Дедијер, 1952.
Павле Савић је личност великог дара запажања и плодне интуиције, он је изворна личност са смислом за хумор.


*Једна од анегдота из његових школских дана*
Док је био ђак, Павле Савић је добио примедбу од професора српског језика, да на писменом задатку није користио цитате. ,,Без цитата не види се да читаш'', говорио је професор''. На следећем писменом задатку Павле је цитирао славног кинеског филозофа Ван Фу Џија. Добио је одличну оцену и похвалу, што је тако брзо прихватио савет. Само најближи Павлови другови знали су да ,,славни филозоф'' никада није постојао.
U porodičnom okruženju, sleva nadesno: supruga Branka, unuka Danka, zet Srđan i unučad Nikola i Iskra; iz fotoaparata kći Ane
Full transcript