Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Језера Србије

No description
by

Ana Kovacevic

on 9 November 2016

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Језера Србије

Јeзeрa су хидролошки објекти која током времена прерастају у мочвару.
Лимнологија- наука о језерима


Зависе и од човекових потреба па могу бити трајна.

У Србији је око 70 језера. Природна су мала а вештачка су већа у нашој земљи.

Највеће вештачко је Ђердапско.

Водоснабдевање, струју, риболов, спорт, рекреацију.
Belocrkvanska jezera
Ribolov u Eckoj
ЈЕЗЕРА
Đerdapsko jezero
Површина језера је 253 km², од чега је 163 km² на српској а 90 km² на румунској страни. По величини је четврто на Балкану и највеће у Србији.

Ћердапска клисура је највећа и најдужа клисура у Европи, коју чине наизменично четири котлине и четира клисуре: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Клисура Госпођин вир, Доњомилановачка котлина, Клисура Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура, Влашко-понтијска низија.

Хидролошке и климатске промене језера су се јавиле након акумулације ХЕПС Ђердап 1. Воде реке су заустављене и подигнуте до 69,5 м н. в. Брзина воде је смањена на 0,1-0,3 м/с. Облик језера је прилагођен клисури. У сужењима језеро је широко 150-400 м, док се у котлина проширује и до 2250 м. При ниским водостајима дужина језера је 132 km, а површина 135 km², док је при високим водостајима дужина 264 km, а површина 245 km².

Акумулацијом долази до снижавања средњих годишњих температура ваздуха. Релативна влажност ваздуха се повећава на 1-3% и јавља се у априлу, мају, јулу, августу и септембру, а у Текији и у октобру. Што се тиче облачности нема великих промена, док је количина падавина повећана. Снежни покривач је смањен, а брзина ветра је јача, због чега је повећана и висина таласа и то и до 1,5 м.

НАЦИОНАЛНИ ПАРК
Ђердапско језеро располаже изузетним природним богатством и задивљијућим пределима, као и многим културно-историјским споменицима. Најинтересантнији део Ђердапског језера је Ђердапска клисура, чији се пејзаж на кратком растојању мења. У Голубачкој клисури доминира средњовековна тврђава Голубачки Град, која означава почетак Националног парка Ђердап. У Љупковској котлини језеро је дугачко 10 km, а широко 1,3 km. Неколико остатака римскох утврђења и насеље Добра привлаче пажњу туриста. Клисура Лепенски Вир позната је по највећој дубини Ђердапског језера (92 m), али и по Лепенском Виру и резервату Бољетинска река-Гребен. Доњомилановачко део језера је широк 2,4 km, а дугачак 15 km. Клисуре Велики и Мали казан познате су по Трајановој табли и регионалном парку Велики и Мали Штрбац. Оршавска котлина је најраспрострањенији део Ђердапског језера. Сипска клисура је средиште омладинског туризма.

Валоризација
Пут вина
настањен у неолиту Лепенски вир али су изградњом термоелектране и подизањем вештачког језера многа насеља и археолошки докази потопљени.
Велики и мали казан
Golubačka tvrđava
Kladovo
Кладово
Географски положај језера Србије
Vlasinsko jezero
Власинско језеро је акумулационо језеро на југоистоку Србије са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Језеро се налази на подручју општине Сурдулица. Језеро се налази на 1.204 m(средњи ниво) надморске висине. На обалама језера смештена су три села: Власина Округлица, Власина Рид и Власина Стојковићева. Власинско језеро је образовано у раздобљу 1949-1954. године.

На месту где се данас налази Власинско језеро у прошлости се налазила тресава, позната као Власинско блато, са шеваром, трском и само местимичним воденим површинама и извирала река Власина. После изградње језера трећина језера је била под „пловећим острвима“, заправо деловима тресета, који се откинуо са новообразованог дна језера. У почетку су дата острва наменски везивана за обалу, да би се од средине 1970-их година уочила њихова јединственост. Данас постоји неколико „пловећих острва“.
Власинско језеро је акумулационо језеро са површином од 15 km² и дубином до 35 m. Оно је окружено планинама Плана, Грамада, Варденик и Чемерник и налази се на 1.213 m надморске висине. Боја воде варира од сиво плаве поред обале до затворено плаве на средини језера, са зеленим приобалним површинама даје посебан колорит власинском пределу.
У језеро сваког минута притиче два кубика воде првог квалитета. Реке Власина, Врла, Јерма, Божичка река, Лисинска река, Љубатска река, Стрвна, Чемерчица са својим притокама (око 110 укупно) чине слив језера (неке од њих су вештачки у сливу језера, тј. цевима се вода успиње на вишу висину). Дужина канала који допремају воду у језеро је 60 км, називи
Brezova šuma
Jezro Stratorija
TURIZAM NA VLASINSKOM JEZERU
PERUĆAC
Језеро је настало преграђивањем тока ријеке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта“. Перућачко је акумулационо језеро које се водом напаја из ријеке Дрине. Перућачко језеро је површине око 12,4 км², запремине 340.000.000 м³ воде, а дубоко је до 60 метара. Дужина језера износи око 54 км, најмања ширина од 150 метара, а највећа ширина око 1000 метара. Перућачко језеро се налази на 290 метара надморске висине. Највећи дио језера се налази у кањону ријеке Дрине који почиње 7 км од бране хидроелектране „Бајина Башта“. Природна граница Србије и Босне. Окружено планинама Звијезда и Тара.

Недалеко од језера се поред Националног парка Тара, налазе Мокра Гора (50 км), манастир Рача (12 км), Вишеградска ћуприја (25 км Дрином) и Шарганска осмица (50 км).

Дринска регата.
Перућац
HOTEL JEZERO
GAZIVODE NA IBRU
Језеро Газиводе, је вештачко језеро настало 1977. године преграђивањем реке Ибра у њеном горњем току. Београдска Хидроградња је од 1973 - 1977. године, у атару истоименог села подигла једну од највећих брана са глиненом основом у Европи. Налази се у општини Тутин, у југозападној Србији и у општини Зубин Поток, на северу Косова и Метохије.

Језеро је дужине 24 километара, висина бране је 107 метара, у основи је широка 460, а дуга 408 метара. Основна намена овог језера је наводњавање Косовске низије, али има и мању хидроцентралу која се налази у истоименом месту. каналима се вода из Газивода одводи до Грачаничког језера и користи се за снабдевање града Приштине. Вода из овог хидросистема је такође примењена за неопходно расхлађивање у ТЕ Обилић.

Иако поред језера нема угоститељских објеката, велики број људи обилази ово језеро. Током целе године присутан је велики број рибара, пошто је језеро изузетно богато рибом.
Gazivode
Газиводе
zvornik
Зворничко језеро или дринско је површине око 8,1 км² (1.300 хектара), запремине 90.000.000 м³ воде, а дубоко је до 39 метара.

Ово вјештачко језеро је настало изградњом хидроелектране „Зворник“ која је почела 1948. године, да би језерски базен био напуњен водом 1955. године. Висина бране износи 45 метара. Зворничко језеро је прва вјештачка акумулација на ријеци Дрини.
ZLATARSKO
Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца. Налази се испод планине Златар и 10-15km од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25km², а дугачко 23km. Настало је 60-их година изградњом Хидроелектране „Кокин Брод“ која је преградила реку Увац код насеља Кокин Брод. Брана електране је висока 83 метра и дужине 1264m и највећа је камена брана изграђена у Европи, а ниво језера због ње варира и до 45m.

Златарско језеро је треће по величини у Србији после Ђердапског и језера Перућац на Дрини.
Златарско језеро
POTPECKO
Потпећко језеро је вештачко акумулационо језеро подигнуто на реци Лим на 2 km узводно од Прибојске Бање и 15 km од Нове Вароши, у Златиборском управном округу. за потребе ХЕ Потпећ.

С обзиром да поред бране пролази пруга Београд-Бар и магистрални пут који води од Београда до Црногорског приморја, има изразит потенцијал за развој транзитног туризма, који је тренутно недовољно искоришћен.
Осим тога, погодно је за активни туризам и риболов. У језеру се могу уловити смуђ, сом и језерска пастрмка.
PALIĆKO JEZERO
Ludoško jezero
Језерско окно настало је пре око милион година, тако што га је издубио ветар, а спречио је и даље отицање воде, заустављајући је међу пешчаним динама. Од искона, разноврсност животног простора језера и његове околине пружала је дом изузетно богатом биљном и животињском свету. Негдашњу лепоту обалског растиња чува ушће Киреша, где шашеви обрубљују језеро, у пролеће блиставо жута перуника, а лети шарене врбичице и конопљуше. Овде цвета заштићени велики каћунак, док је највећа вредност приобалних слатина ненаметљиви зелени морски трозубац, уписан у Црвену књигу флоре Србије.
Орнитолошка станица са питацама.
Лудошко језеро


Палићко језеро се налази 8 km од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар.
Језеро је еолског порекла и представља највеће језеро у Србији настало природним путем. Површина 5,6 км.

Још се крајем 18. века знало да језерска вода и муљ имају лековита својства. Према идеји лекара из Суботице, 1845. године је најпре изграђена гостионица Доња тршчара, што је био темељ касније изградње Купалишта и Бање. Свој процват Палић доживљава 1880-их, након отварања пруге Будимпешта-Земун 1883. године и трамвајске линије до Суботице 1897. Осим због лечења (првенствено коштаних и кожних обољења) посетоци су на Палић долазили и због забаве. Између 1880. и 1914. на Палићу су одржаване спортске игре у брзом ходању, бициклизму, рвању, мачевању и другим спортовима, од којих неки сада већ имају дугу традицију на Палићу. Број посетилаца купалишта и бање Палић је растао све до почетка Првог светског рата.
Палићко језеро
Кампови
Ђердапско језеро
Власинско језеро
Острва на Власинском језеру
Зворничко језеро
Потпећко језеро
Lednička jezera
На Прoклeтијaмa и Шар планини које су биле захваћене глацијацијом. Они су формирани у цирковима. Имају малу површину, изузетно су чиста, зелено плаве боје и названа су горске очи.

На Проклетијама су Вeликo и Мaлo Ђeрaвичкo, Јeзeрo бeз днa, Трaвнo и Црнo јeзeрo.

Нa Шaр -плaнини су Ливaдичкo, Мaлo и Вeликo Јaжинaчкo јeзeрo
Eolska jezera u vojvodini
Палићко

Лудошко

Крваво

Слано

Келебијско
Настала су на пешчарама када се изданска вода ујезерила. Лековит муљ, минерали. Орнитолошке станице. Богат биљни свет.
Цветање воде, појава алги еутрофикација-загађење језера.
Mrtvaje
У дoлинaмa рaвничaрских, кривудaвих тoкoвa нaстaлe су мртваје – рeчнa јeзeрa. Кao пoслeдицa мeaндрирaњa рeчнoг тoка, пoткoвичaстoг oбликa у којима сe вoдa oбнaвљa зa врeмe пoплaвa.

,,Моравишта,,

Највећа мртвнa у нaшoј зeмљи јe Oбeдскa бaрa, Окањ бара, зaтим Цaрскa бaрa, Русaндa, Чeнћaнскo јeзeрo, Бeлo јeзeрo, Блаташница...
Jezera na MIRUŠI
16 стeпeничaстo пoрeђaних јeзeрa нa рeци Мируши, притoци Бeлoг Дримa.
miruša river
Urvinska jezera
Пoсeбну групу јeзeрa прeдстaвљну урвинскa јeзeрa кoјa нaстају кaдa вeликa кoличинa стeнoвитoг мaтeријaлa или зeмљe склизнe и прeгрaди рeчну дoлину збoг чeгa сe вoдa ујeзeри.

Нa oвај нaчин фoрмирaнo јe Зaвoјскo јeзeрo нa рeци Висoчици, притoци Нишaвe.

Reka visočica
Срeбрнo јeзeрo нa Дунaву и Сaвскo јeзeрo нa Сaви нaстaлису прeгрaђивaњeм рукaвaцa пoмeнутих рeкa.
JEZERA SRBIJE
Тeрмoминeрaлнe вoдe
(балнеологија)

Вoдe чијa јe тeмпeрaтурa изнaд 20˚Ц нaзивну сe тeрмaлнe, a укoликo имну вишe oд 1г/л рaствoрeних минeрaлних мaтeријa нaзивну сe минeрaлнe вoдe. Србијa имa вeлики брoј тeрмoминeрaлних извoрa a урeђeнa мeстa oкo њих сe нaзивну бaњe. Најтoплију вoду у Eврoпи имa Врaњскa бaњa 96˚Ц, зaтим Јoшaничкa бања 78˚Ц, Куршумлијскa бања 68˚Ц, Лукoвскa бања 61˚Ц и Нoвoпaзaрскa 54˚Ц.

Природна


Ледничка или глацијална
Еолска ерозивна
Речна или мртваје
Крашка
Урвинска
Вештачка


Ђердапско
Власинско
Перућачко
Газиводе
Зворничко
Златарско
Потпећко

КРАШКА ЈЕЗЕРА
Крашка језера настају у вртачама, увалама. У врачи код Сокобање је Врмџанско крашко језеро, у Сремчици, код Пирота Беровичко. Кад се таложи калцијум карбонат вода се ујезери испред а затим спушта у облику слапова.
Пример су плитвичка језера у Хрватској.
Код нас сличан пример на реци Мируши на Метохији.
Речна ерозивна језера
Lednička jezera
Urvinska jezera
Подела бања према хемијском саставу
Кисељаци
Алкалне воде
Земноалкалне
Слане
Горке
Гвежђевите
Сумпоровите
Радиоактивне
Буковичка
Богутовачака
Врњачка
Сланкамен
Луковска
Ковиљача
Матарушка
Сокобања
Бање у Србији
Горња Трепча
Кањижа
Ковиљача
Врдник
Врујци
Богутовачка
Брестовачка
Бујановачка
Буковичка
Гамзиградска
Јошаничка
Куршумлијска
Луковска
Матарушка
Нишка
Овчар
Прибојска
Пролом
Рибарска
Соко бања
Врњачка
Врањска
Full transcript