Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

POLNO PRENOSIVE BOLESTI

No description
by

Mica Miller

on 15 September 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of POLNO PRENOSIVE BOLESTI

POLNO PRENOSIVE BOLESTI
KONDILOMI
Kondilomi (Polne bradavice, Genitalne bradavice) su bolest koju uzrokuje HPV virus, tj. Humani Papilloma Virus. HPV virus je uzročnik raka grlića materice kod žena i odmah po otkrivanju virusa treba početi lečenje.
Kondilomi su visoko zarazna polno prenosiva bolest. S obzirom na to da su veoma rasprostranjeni i da je teško kontrolisati njihovo prenošenje, potrebno je znati kako im se suprotstaviti.

PRENOŠENJE KONDILOMA
Humani Papiloma Virus (HPV) se najčešće prenosi putem polnog odnosa, bilo da je u pitanju regularan seks, bilo da je oralni ili analni seks. Međutim kondilomi se prenose i direktnim kontaktom sa zaraženom kožom i sluzokožom.
Polne bradavice je jako lako dobiti čak iako koristite kondom. Skoro je nemoguće biti bezbedan od ove bolesti, s obzirom da vaš partner može biti prenosnik virusa, čak i ako na sebi nema vidljivih simptoma. Dovoljan je samo dodir sa zaraženom kožom ili kontakt preko telesnih tečnosti prilikom seksa da biste se zarazili. Ovo je razlog zašto je ova bolest postala svetska epidemija.
Ova bolest jako brzo postaje polno prenosiva bolest broj 1 u svetu po broju zaraženih. Procene su da je oko 80% seksualno aktivne populacije zaraženo nekom vrstom ovog virusa.
SIMPTOMI
Simptomi kondiloma su uglavnom male roze tačkice ili narasli plikovi ili jedan plik (šiljasti kondilomi), koji izgledaju kao male bradavice. Mogu izgledati i kao crvene, roze i bele fleke na koži u genitalnom predelu i to su tzv. ravni kondilomi, koji su u ravni koži i ispoljavaju se promenom boje tkiva.
Simptomi hpv infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome.
Kondilomi se obično razvijaju iz HPV virusa onda kada je organizam najslabiji, kao kada ste bolesni ili kada spavate nedovoljno i nekvalitetno. Zdrava ishrana i trening su vrlo važni faktori u sprečavanju pojavljivanja kondiloma.
Simptomi kada je HPV infekcija prisutna su dakle obično primetniji kod muškaraca nego kod žena, budući da su bradavice vidljivije na penisu i oko korena penisa, nego li u okolini vagine. Žene mogu da prođu bez vidljivijih simptoma, ali ako se zaraze, postoji povećana mogućnost za rak grlića materice, budući da je zaraženost HPV virusom neophodan preduslov za ovu bolest.
I kod muškaraca i kod žena javljaju se i u okolini anusa (analnog otvora).

Muškarci su često samo prenosioci, a kada se simptomi pojave, javljaju se kao bradavice na penisu, odnosno osip na penisu, crvene, roze tačke i tačkice oko baze (korena) penisa, na kožici, glaviću i u okolini.

SIMPTOMI KONDILOMA KOD MUŠKARACA

SIMPTOMI KONDILOMA KOD ŽENA
Kod žena su simptomi isti kao kod muškaraca, samo se javljaju mnogo češće. Polne Bradavice se kod žena mogu pronaći u vidu tačkica i plikova spolja, u predelu vagine, kao i u unutrašnjosti vagine i unutar malih i velikih usana. Mali plikovi se mogu pojaviti i dublje unutar vagine, zbog čega je PAPA test (Papanikolau test), neophodan za žene svih uzrasta kako bi se izbegle moguće komplikacije, koje mogu nastati ako se bolest ne leči adekvatno.
HPV TESTIRANJE
Doktor obično može da dijagnostikuje vidljive polne bradavice ali ako nemate nikakve vidljive polne bradavice ili druge simptome, možda će vašem doktoru biti teže da postavi dijagnozu.
HPV TESTIRANJE ZA ŽENE
Ono podrazumeva ginekološki pregled, koji obično uključuje i PAPA test.

PAPA testom se skenira grlić materice (cerviks), čime se proverava ima li promena, tj. abnormalnosti na ćelijama. Rezultat Papa testa MOŽE potvrditi prisustvo HPV virusa, čak iako nema vidljivih bradavica.

Žene starije od 30 godina mogu da obave HPV test u isto vreme kada rade i PAPA test. HPV testiranje skenira uzorak tkiva u potrazi za genetskom informacijom (DNK) virusa. Ženama koje su mlađe od 30 godina preporučuje se da rade HPV testiranje samo ako rezultati prethodno urađenog PAPA testa to zahtevaju.

HPV TESTIRANJE ZA MUŠKARCE
Ono podrazumeva fizički pregled kako bi se utvrdilo postojanje polnih bradavica.
LEČENJE KONDILOMA
Lečenje kondiloma, pod kojim se zapravo podrazumeva uklanjanje kondiloma se radi dosta uspešno, ali ne postoji lek koji će zauvek odstraniti HPV virus iz organizma. U većini slučajeva, organizam se vremenom sam očisti od virusa. Iako se virus koji izaziva kondilome ne može ukloniti, osim ako se organizam sam vremenom izbori sa njim, samo skidanje kondiloma je prilično jednostavno i postoji nekoliko metoda:
• krioterapija (smrzavanje)
• Elektrokauterizacija (spaljivanje
kondiloma, elektrokoagulacija, EKT
kondiloma)
• tečni preparati na bazi podofilina
• aldara krema, tj. imikvimod
• ubrizgavanjem interferona koji stvara
imunost na virus u kondilome
• lasersko uklanjanje kondiloma
• uklanjanje kondiloma hirurški (isecanje
kondiloma, skidanje kondiloma hirurškim
putem)

Postoji relativno nova vakcina pod imenom Gardasil koja je u Srbiji u upotrebi od polovine 2007 godine. Vakcina pomaže u prevenciji 4 vrste HPV virusa koji su potencijalni prouzrokovači raka grlića materice (cerviksa). Namenjen je za devojčice i devojke uzrasta od 9 do 26 godina. Vakcina ima za svrhu imunizaciju od kondiloma i raka, ali lekari upozoravaju da vakcina nije dovoljna, već da devojke i dalje treba da barem jednom u godinu dana rade Papanikolau test.
U međuvremenu ova akcija je dobila i konkurenta, vakcinu Cervarix koja ima sličnu namenu, ali je namenjen ženama od 10 do 45 godina.
U svakom slučaju, ako vodite aktivan seksualni život i svesni ste koliko su kondilomi rasprostranjeni, ima smisla da razmišljate o vakcinisanju. Naravno, uz obaveznu konsultaciju vašeg lekara.
PAPA TEST
Papanikolau test, PAPA test, (engl. Papanicolaou stain), je jednostavna i bezbolna metoda ispitivanja ćelija u uzetom materijalu, sa prednje i zadnje usne i kanala grlića materice. Od uzetog uzorka se pravi citološki razmaz koji se fiksira na mikroskopskoj pločici i boji po metodi Papanikolau. Posle bojenja vrši se mikroskopska analiza morfoloških osobina ćelija u toku koje se mogu otkriti znaci zapaljenja grlića, uzročnici infekcije, dobroćudne i zloćudne ćelije i druge patohistološke promene.
Papanikolau test je metoda dopunskog ispitivanja u okviru ginekološkog pregleda koja ima za cilj rano otkrivanje prekanceroznih i kanceroznih promena ćelija grlića materice, koje prethode karcinomu.

Mikroskopski nalaz u Papanikolau testu (slabo izražen promene u površinskim ćelijama, čije su citoplazme uredne, a jedra blago povećana i nepravilnog oblika)
PAPA test omogućava ranu dijagnozu i pravovremeno lečenje, što sprečava da abnormalne ćelije postanu maligne i ugroze život ženi. Redovna primena Papanikolau testa smanjuje mogućnosti da se pravovremno ne uoče abnormalne ćelije. Ukoliko se i desi da one ne budu uočene, na nekom od narednih Papanikolau testa, nakon izvesnog vremena, one se mogu naći.
Zato se izvođenje Papanikolau testa, kao sastavnog dela redovnog ginekološkog pregleda, obavezno preporučuje jednom godišnje:
• Seksualno aktivnim ženama
• Ženama starijim od 18 godina,
• U toku i nakon lečenja bolesti genitalija.

HLAMIDIJA
Hlamidija je poznata kao tiha polna bolest, jer se često dešava da simptomi izostanu, a posledice, ako se ne leči, su opasne. Statistike takođe kažu da je 1 od 10 seksualno aktivnih osoba, inficirana ovom bolešću.
Uzročnik Hlamidije je bakterija Chlamydia trachomatis.
PRENOŠENJE
Hlamidija se prenosi seksualnim kontaktom sa obolelom osobom, uključujući sam seksualni odnos, analni seks i oralni seks. Prenošenje bakterije hlamidije se takođe može desiti putem vaginalnog porođaja sa inficirane trudnice na novorođenče. Kada se ne leči, hlamidija može trajno da ošteti polne organe i da dovede do steriliteta i kod žena i kod muškaraca.
Svaka seksualno aktivna osoba može dobiti hlamidiju. Što je veći broj seksualnih partnera, veći je rizik od infekcije. Hlamidija i gonoreja imaju slične simptome, a mogu imati i slične komplikacije ako se ne leče, pa se hlamidija ponekad pogrešno dijagnostikuje kao gonoreja, i obrnuto. Ovo je loše, jer se lečenje ove dve polne bolesti razlikuje.
Hlamidija kod žene može inficirati cerviks i urinarni trakt, a takođe može da uzrokuje i zapaljenje karlice kada dospe u kanale materice (uterine tube). S obzirom da grlić materice kod tinejdžerki i mladih devojaka nije potpuno zreo, one su u posebnom riziku od infekcije, ako su seksualno aktivne.
Sa druge strane, hlamidija kod muškarca može da inficira urinarni trakt i epididimis (deo muškog genitalnog trakta koji sprovodi spermu od testisa do semevoda) a posledica mogu biti epididimitis (upala semevoda, tj. semenih kanalića), otekline ili zapaljenje testisa, kao i bolovi u testisima.
SVAKO ko je seksualno aktivan, treba da se testira najmanje jednom godišnje, s obzirom da simptomi hlamidije mogu da budu i neprimetni.
INKUBACIJA
Inkubacioni period kod hlamidije traje od 1 do 3 nedelje.
SIMPTOMI
Simptomi mogu biti toliko blagi, skoro pa neprimetni, ali u slučaju da ste se zarazili, trebalo bi da se pokažu nakon jedne do tri nedelje nakon seksa sa zaraženom osobom.
SIMPTOMI HLAMIDIJE KOD ŽENA
U 70-80% slučajeva nema simptoma! (Jedna studija je utvrdila da čak 3% ispitanika između 18 i 35 godina ima nelečenu hlamidiju). Ukoliko ima simptoma, to su:
• Peckanje pri mokrenju
• Pojačan vaginalni sekret
• Bol u donjem delu leđa
• Neuobičajen bol prilikom
seksa
• Vaginalno krvarenje
izmedju ciklusa

SIMPTOMI HLAMIDIJE KOD MUŠKARACA
Kao i kod žena, veliki broj muškaraca koji su inficirani mogu proći bez simptoma. Procene koliko muškaraca koji imaju hlamidiju, nema simptome, kreću se od 25% do 50% . Ukoliko simptomi ipak postoje, to su:
• Peckanje pri mokrenju
• Sekrecija iz penisa (iscedak).
• Upaljeni ili natečeni testisi,
bolovi u testisima.
• Ponekad neugodan svrab oko
glavića na penisu.

HLAMIDIJA U TRUDNOĆI
Hlamidija u trudnoći povećava šanse za infekciju vodenjaka (amniona) i plodove vode, što može da izazove prevremeno pucanje vodenjaka i prevremeni porođaj, iako blagovremena terapija može da smanji rizik od ovih problema.
Bitno je napomenuti, ako imate infekciju za vreme porođaja, postoji šansa da prenesete hlamidiju na svoju bebu. Ustvari, skoro 50% beba koje dođu na svet vaginalnim porođajem (i čak neke bebe rođene carskim rezom) će dobiti hlamidiju. Određen broj beba koje su dobile hlamidiju (između 25 i 50 posto) će razviti konjuktivitis (infekcija očiju), a između 5 i 20 procenata beba će dobiti upalu pluća nekoliko nedelja ili nekoliko meseci nakon rođenja.
Iako ove infekcije mogu biti veoma ozbiljne, bebe koje se blagovremeno leče antibioticima uglavnom prolaze dobro. Naravno, bolje je da se vi izlečite za vreme trudnoće i sprečite da se vaša beba uopšte zarazi.
TEST NA HLAMIDIJU
Iako možda i sami možete da posumnjate da su u pitanju simptomi hlamidije, ova bolest može biti pravilno dijagnostikovana jedino od strane vašeg doktora, a to zahteva odgovarajući hlamidija test. Test na hlamidiju se radi u laboratoriji, a koristi se uzorak telesne tečnosti ili urina, kako bi se utvrdilo da li je bakterija hlamidija (Chlamydia trachomatis) prisutna.

Nekoliko tipova testova (NAAT testovi, test uzorka DNK, ELISA i EIA testovi, DFA testovi, Hlamidija kultura) se koristi da bi se utvrdilo prisustvo hlamidije. Najviše testova se radi korišćenjem uzorka telesne tečnosti uzetog sa inficiranog dela tela.

LEČENJE HLAMIDIJE
Lečenje hlamidije je prilično jednostavno, jer je u pitanju polna bolest koja se može lečiti upotrebom antibiotika kao što je sumamed (zithromax) ili doksiciklin. Prilikom primanja terapije, obolela osoba mora privremeno prestati sa seksualnim odnosima, obzirom da je i dalje zarazna i da može zaraziti svog partnera ili partnere, koji onda opet mogu zaraziti nju.
MIKOPLAZMA
Mikoplazma je zapravo grupa bakterija koja uključuje više od 70 različitih vrsta.
Mycoplasma hominis, mycoplasma pneumoniae, mycoplasma genitalium
i
ureaplasma ureticulum
, su samo neke čije je prisustvo u čovekom organizmu utvrđeno, a za koje je sa sigurnošću utvrđeno da izazivaju bolesti i infekcije kod čoveka.
SIMPTOMI
Prisustvo mikoplazme obično nema simptoma. Ali vremenom, usled povećanja njihovog broja i/ili oslabljenja imunog sistema, ona može da izazove određene infekcije.


• Većina slučajeva nema simptome
• Vaginalni svrab (svrab u vagini)
• Peckanje prilikom mokrenja
• Bol za vreme seksa
• Mikoplazma infekcija se takođe
povezuje sa bakterijskom
vaginozom

SIMPTOMI KOD ŽENA
SIMPTOMI KOD MUŠKARACA
• najveći broj slučajeva nema nikakve simptome
• sekreti iz uretre (penisa)
• peckanje pri mokrenju
• bol i otoci zglobova (artritis)
• Mikoplazma je najčešći uzrok nehlamidijalnog negonokoknog uretritisa kod muškaraca

TEST NA MIKOPLAZMU
Postoje tri metode koje se najčešće koriste kada je u pitanju mikoplazma testiranje, a to su:

• PCR test
• Bojenje DNK
• Izolacija kulture



Preporučeno je da se koristi kombinacija ovih metoda kako bi se utvrdilo da li je uzorak čist ili sadrži mikoplazmu, s obzirom da vrste mikoplazme za koje se ne može uzgajati kultura u epruveti (npr. mycoplasma genitalium), mogu biti detektovane, uz pomoć bojenja DNK i PCR metode.
LEČENJE
Mikoplazma genitalium se obično leči kao nespecifični uretritis ili bakterijska vaginoza, s obzirom da je direktnu dijagnozu infekcije bakterijom veoma teško postaviti. U oba slučaja, infekcija se leči antibioticima, a oba partnera se moraju lečiti istovremeno.
MOGUĆE POSLEDICE MIKOPLAZME AKO SE NE LEČI
Mikoplazma genitalium se povezuje sa zapaljenjima male karlice kod žena. Takođe je povezana sa endometritisom (infekcija zapaljenja sluzokože materice) i prevremenim porođajem. S obzirom na to, dugoročne posledice infekcije mikoplazmom izgledaju slične posledicama gonoreje i hlamidije. Ovo nije iznenađujuće, s obzirom da su im rani simptomi takođe veoma slični.
PREVENCIJA
Iako studije nisu konačne, vrlo je verovatno da i u ovom slučaju konstantna upotreba kondoma značajno smanjuje rizik od infekcije mikoplazme. Jedina, s tim u vezi urađena studija do danas je utvrdila da je konstantna upotreba kondoma prepolovila rizik od infekcije, u odnosu na osobe koje nikada nisu koristile kondom.
UREAPLAZMA
Ureaplazma spadaja u najmanje bakterije koje mogu da opstanu bez domaćina, i koje za razliku od ostalih bakterija nemaju ćelijski zid; umesto toga, one žive u drugim živim ćelijama. Ureaplazma takođe pripada familiji mikoplazmi.

Oko 70% seksualno aktivnih odraslih je domaćin neke od ovih bakterija. Međutim, kada dođe do značajnijeg razmnožavanja, mogu nastati problemi, kao što je zapaljenje male karlice, uretritis i gubitak trudnoće.

S obzirom da se mikoplazme i ureaplazme prirodno nalaze u organizmu ljudi, pacijenti se ne testiraju rutinski na ove bakterije. Žene koje iskuse neplodnost, ponavljanje gubitka trudnoće, bol u maloj karlici, premenstrualne simptome ili simptome vaginalnih infekcija, treba da se testiraju. Često se radi test kulture, sličan papa testu, uzimanjem brisa iz vagine.

PRENOŠENJE
Ureaplazma se pre svega prenosi polnim odnosom. Seksualni partneri mogu ne znajući uvek iznova prenositi infekciju jedno drugom. Infekcija se obično dešava kod mlađih žena, onih koje imaju višestruke seksualne partnere i koje koriste oralnu kontracepciju umesto kondoma.
SIMPTOMI
Uglavnom nema simptoma prisutnosti ureaplazme, ali ove bakterije mogu postati uzročnici infekcije u slučaju oslabljenja imuno-sistema (dok u slučaju zdravog imuno sistema često ne uzrokuju bolesti).


S obzirom da infekcije ureaplazmom obično prolaze bez simptoma, vremenom mogu dovesti do problema sa sterilitetom, uključujući bolest kanalića materice (tube uterine) i ponavljanje spontanih pobačaja kod žena, kao i smanjenu pokretljivost i brojnost sperme kod muškaraca. Kod sterilnih muškaraca, utvrđeno je da se bakterija prilepljuje uz spermu i blokira oplođenje.

LEČENJE
S obzirom da ove bakterije nemaju ćelijski zid – a većina antibiotika (npr. penicilini i cefalosporini) deluje na bakterije uništavajući njihov ćelijski zid – lečenje infekcije može biti teže. Samo posebni antibiotici, kao što su eritromicin, flourokinolon ili tetraciklin, mogu biti prepisani.
GONOREJA
Gonoreja (Triper, Kapavac) je veoma česta bakterijska polna infekcija koju uzrokuje bakterija gonokoka, tj.
Neisseria gonorrhoeae
koja živi u polnim organima, uključujući i uretru i reproduktivni trakt i kod muškarca i kod žene. Ako se ne shvati ozbiljno, može imati za posledicu sterilitet.
Gonoreja ima jako velik procenat novih infekcija. U Americi statistike beleže skoro milion novih infekcija ovom bolešću svake godine. Najviše su pogođeni mladi i tinejdžeri, zbog povećanog promiskuiteta, tj. čestog menjanja seksualnih partnera.
PRENOŠENJE
Kao i većina polnih bolesti i polnih infekcija, prenosi se putem seksualnog kontakta, tj. polnog odnosa. U obzir dolazi kontakt sa penisom, vaginom, anusom (analnim otvorom), pa čak i ustima i grlom. Vrlo lako se prenosi od jedne osobe drugoj, što je razlog zašto triper ima tako visok procenat novozaraženih. Nažalost, nove varijacije bakterije koja izaziva triper postaju teže za lečenje, budući da se adaptiraju i postaju imune na antibiotike.
SIMPTOMI
Simptomi gonoreje su generalno blagi ili skoro neprimetni. Kada postoje simptomi, oni se obično javljaju između 5 i 30 dana nakon odnosa sa zaraženom osobom i malo se razlikuju kod mušaraca i kod žena. S obzirom da bakterija tripera prebiva u seksualnim organima i u grlu, ovo su glavna mesta na kojima se javljaju simptomi gonoreje tj. tripera.
Simptomi kod muškaraca:
• Osećaj pečenja prilikom mokrenja.
• Žućkasti sekret, iscedak, tečnost iz penisa.
• Bolni ili otečeni testisi.
• Bol u grlu.

Simptomi kod žena:
• Osećaj pečenja prilikom uriniranja, mokrenja.
• Žućkasti sekret ili iscedak iz vagine.
• Krvarenje vagine.
• Bolna velika nužda.


U području anusa, gonoreja i kod muškaraca i kod žena ima iste simptome:
• Svrab i osećaj pečenja
• Žućkasti sekret.
• Krvarenje.

DIJAGNOZA
Postoje tri metode uz pomoć kojih se može raditi test na triper, tj. koje utvrđuju prisustvo bakterije gonokoka ili kako se stručno nazivaju Neisseria gonorrhoeae. Oni uključuju uzimanje kulture, bojenje po Gramu i ELISA testiranje.
UZIMANJE KULTURE
Kultura sekreta iz inficiranog područja je najčešći način za testiranje pacijenata bilo da imaju ili nemaju simptome. Pamučnim brisom se skuplja dovoljna količina uzorka za kulturu. Uzorak se inkubira do dva dana, čime se bakteriji daje dovoljno vremena za razmnožavanje, kako bi se precizno identifikovala. Ovaj test je 100% precizan.
BOJENJE PO GRAMU
Test bojenjem po Gramu, Metoda bojenja po Gramu ili jednostavno bojenje po Gramu je preciznije da se dijagnostikuje gonoreja kod muškaraca nego kod žena. Za ovaj test, neophodno je uzeti malo gnoja iz inficirane oblasti, staviti na slajd, obojiti ga specijalnom bojom i ispitati pod mikroskopom kako bi se proverilo prisustvo gonokoka. Prednost ovog testa je da se rezultati mogu dobiti veoma brzo. S obzirom da se zahteva da doktor ili tehničar bude u stanju da prepozna i precizno identifikuje bakteriju, gledanjem ispod mikroskopa, ovo testiranje je 70% tačno. S obzirom na to, jedna od ostalih metoda će se verovatno koristiti da se potvrdi dijagnoza koja je postavljena ovim testom.
ELISA TEST
ELISA testiranje (enzyme-linked immunosorbent assay), važi za veoma brz i osteljiv test kada je u pitanju gonoreja (kapavac). Mnogo je osetljiviji od Gramovog testa i prikladniji je za izvedbu od uzimanja kulture, koji zahteva transport i skladištenje uzoraka.
LEČENJE
Lečenje gonoreje je uglavnom prilično jednostavno. Nakon testiranja, vaš doktor će vam prepisati antibiotik koji će nakon izvesnog vremena učiniti da se organizam očisti od infekcije.

Gonoreja je ranijih godina lakše lečena nego sada, s obzirom da je bakterija počela da se prilagođava i postala otpornija na dejstvo određenih antibiotika
Imajte u vidu da kada jednom preležite triper, to ne znači da ste ga jednom zauvek preležali. Triper možete lako dobiti ponovo ako dođete u kontakt sa zaraženom osobom, a drugi put lečenje tripera je teže nego prvi put.

Zašto je lečenje gonoreje obavezno?
Ako se ne leči, kod žene se može razviti bolest upale karlice, koju ima više od jednog miliona Amerikanki danas, iako ne znaju da je imaju i iako nemaju nikakve simptome
Ukoliko simptomi postoje, to su bol u stomaku i temperatura sa drhtavicom (groznica). Ukoliko se ne leči, ova bolest može oštetiti kanale materice (uterine tube), a posledica može da bude sterilitet.

Kod muškaraca, gonoreja može izazvati epididimis. Ovo je bolna bolest, usled koje testisi otiču, a posledica može da bude sterilnost, tj. neplodnost.
STIDNE VAŠI
Stidne vaši (pubične vaši, picajzle) su insekti – paraziti, a njihovo prisustvo kod ljudi (koji su inače jedini poznati domaćini ovih stvorenja), je poznato kao polno prenosiva bolest pedikulis pubis (pediculosis pubis).
Stidne vaši su pronađene u stidnim dlačicama ljudi, odakle i potiče njihovo ime. To su maleni insekti čija je veličina reda milimetra, hrane se ljudskom krvlju i veoma brzo se razmnožavaju. Iako stidne vaši uglavnom žive u genitalnoj regiji organizma, u okolini penisa ili vagine, ponekad mogu biti pronađeni i u ostalim regijama, kao što su brada ili dlake ispod pazuha, pa čak i na obrvama i trepavicama, kosmatom delu grudi ili na delu glave obraslom kosom.
PRENOŠENJE
Stidne vaši se uglavnom prenose putem seksualnog odnosa, što uključuje vaginalni, oralni, pa čak i analni seks. Upravo oralni seks može dovesti do infekcije obrava, trepavica, brade, kose i grudi. Takođe se prenose i seksualnim dodirivanjem.
Iako je to ređi slučaj, dešava se da se mogu preneti i putem prekrivača, peškira i posteljine, kao i putem odeće koja je došla u dodir sa vaškama. Ako vam se desi da dobijete stidne vaši, trebalo bi da se uzdržite od bilo kakvih seksualnih kontakata i da ne delite stvari kao što su peškiri, brijači koje koristite za skidanje dlaka u genitalnom regionu, kao i bilo šta drugo što je moglo doći u kontakt sa jajašcima insekata ili sa samim insektima.
Teško je proceniti koliko ljudi je imalo ili ima pedikulis pubis, jer se ova bolest može lečiti kod kuće uz pomoć lekova koji se mogu prodavati i bez recepta, ali su procene da ih ima prilično veliki broj ljudi. Hiljade ljudi je inficirano i inficira druge ljude svakog dana širom sveta.
SIMPTOMI
Kao što je slučaj i sa drugim polnim bolestima i polnim infekcijama, ponekad nema nikakvih simptoma koji bi pokazali da su stidne vaši prisutne. Uglavnom, simptomi koje ćete imati su jednostavno iritacija i svrab u genitalnoj regiji. Veoma je teško videti stidne vaši golim okom jer su izuzetno male. Ipak, odrasle stidne vaši se mogu primetiti kao žućkasto-braonkaste ili crne mrljice, a jaja kao sjajna jajašca pričvršćena za osnovu dlaka u stidnoj regiji.
Takođe, moguće je videti plavičaste ranice na mestima ugriza, ali je to prilično retko.
Postoje tri faze u životu stidnih vaši:


Jaja
: Ovo je faza u kojoj su stidne vaši u formi jaja. Ova faza u životu stidnih vaši traje od 5 do 10 dana


Mlade stidne vaši
: Nakon što se male stidne vaši izlegu iz jaja, izgledaju isto kao odrasle, samo što su manje veličine. Ova faza traje takođe od 5 do 10 dana, u proseku nedelju dana.


Odrasle stidne vaši
: Nakon što mlade stidne vaši dostignu zrelost i postanu odrasle, dobijaju mogućnost reprodukcije, tj. izleganja jaja.

Sve ukupno, život stidne vaši traje oko 6 nedelja, ali bez krvi (kojom se hrane) umiru već nakon 24 časa.

Ako sumnjate da možda imate simptome koji ukazuju na pediculosis pubis, možete pokušati da proverite tako što ćete izbliza pregledati vaše stidne dlačice. Moguće ih je videti golim okom, mada je to prilično teško, jer su veoma male i kreću se prilično brzo. Lakše je potražiti njihova jaja, koja izgledaju kao sićušne beličasto-žućkaste tačkice na vašim stidnim dlačicama. Još jedan simptom po kome se mogu prepoznati su male braonkaste tačkice (mrljice) koje ostaju od njihovog otpada, i lakše ih je primetiti nego same vaši.
LEČENJE
Lečenje od stidnih vaši je prilično jednostavno. Ipak, treba ispoštovati nekoliko koraka da biste se oslobodili od ovih parazita.

Prvo ćete morati da eliminišete odrasle i mlade stidne vaši upotrebom neke od krema ili šampona koje su napravljene za eliminisanje običnih vaški i stidnih vaški.

Nažalost, kreme i šamponi koji uništavaju odrasle i mlade vaši, nisu efikasne u ubijanju jaja, tako da ćete morati da ih ručno (uz pomoć češlja, specijalnog češlja koji se prodaje specijalno u tu svrhu, noktiju ili nečim drugim) uklonite sa vaših stidnih dlačica. Nakon 7 do 10 dana posle tretmana proverite da li je proces istrebljenja stidnih vaši uspeo u potpunosti, a ako nije potrebno je da ponovite sve korake ispočetka.

Sve u svemu, stidne vaši (picajzle) ne predstavljaju veliku pretnju po zdravlje ljudi, ali iritiraju, zarazne su i povećavaju rizik od dobijanja drugih polnih bolesti.
GENITALNI HERPES
Genitalni Herpes je polna bolest koju uzrokuje virus herpesa: najčešće Herpes Simplex Virus tipa 2 (HSV-2), a nešto ređe Herpes Simplex Virus tipa 1 (HSV-1). Kod žena se ova bolest žargonski naziva i vaginalni herpes. HSV-1 uglavnom pogađa region oko usta, ili se javlja i na genitalijama (na koje se prenosi putem oralnog seksa), dok se se HSV-2 uglavnom javlja na genitalijama.
HSV-1 se u suštini javlja kao groznica (mali crveni plikovi) koju ljudi dobijaju na usnama i ustima i nema razloga da bude tretiran kao polna bolest, s obzirom da se može preneti na mnogo načina, a ne samo seksualnim odnosom.
Napad genitalnog herpesa (virus HSV-2) kreće pojavom grupe plikova na penisu i oko korena penisa, unutar i okolo vagine, ili unutar i okolo anusa. Prvo pojavljivanje herpesa je obično i najgore, traje nedeljama dok plikovi na kraju ne popucaju, ispuste gnoj, i počnu da zarastaju. Naredna pojavljivanja su obično manje bolna i rane zarastaju brže.
PRENOŠENJE
Genitalni Herpes se prenosi seksualnim kontaktom, što ga čini polno prenosivom bolešću. Plikovi ne moraju da budu vidljivi kod zaražene osobe (tj. prisutni) da biste se zarazili. Dakle, ne možete da budete sigurni da li je vaš seksualni partner zaražen. Virus se prenosi dodirom kože zdrave osobe sa kožom zaražene osobe prilikom polnog odnosa. Prenošenje herpesa se dakle ne odvija putem telesnih tečnosti koje se luče prilikom seksa, tako da kondomi nisu od velike pomoći. Sve ovo otežava kontrolu nad virusom, pa je lako zaraziti se.
SIMPTOMI
Simptomi herpesa su vrlo primetni, ukoliko su prisutni na telu zaraženog. HSV-2 izaziva plikove u genitalnom regionu i kod muškaraca i kod žena, u periodu od 3 nedelje do 3 meseca nakon seksualnog kontakta sa zaraženom osobom. Plikovi se prvo pojavljuju u vidu malih nabreknuća, rastu u ispunjene plikove i na kraju prskaju ispuštajući gnoj.
Plikovi mogu biti veliki ili mali, može biti samo jedan plik, a može ih biti mnogo koji su zajedno grupisani. Ostali simptomi genitalnog herpesa umerenih oblika, uključuju:
• Groznicu (Drhtavicu, Povišenu temperaturu)
• Natekle žlezde.
• Plikovi i nabreknuća.
• Upala grla.

LEČENJE
Postoje preparati koji se koriste u borbi sa virusom Herpesa i drže ga pod kontrolom sprečavajući rasplamsavanje ove bolesti u budućnosti. Neki od najpopularnijih preparata u borbi protiv herpesa su: Aciklovir, Famvir, Valtrex i Zovirax. Nijedan od ovih preparata ne može da dovede do potpunog odstranjivanja virusa iz organizma, ali će smanjiti njegov uticaj, osnaživanjem organizma. Neke studije dokazuju da se na ovnaj način smanjuje i rizik od prenošenja herpesa na vašeg partnera.
I naravno, ako imate herpes, važno je suzdržavati se od seksualnog kontakta kako ne bi zarazili vašeg partnera.
HEPATITIS B
Hepatitis B spada u kategoriju bolesti koje uzrokuju zapaljenje jetre. Može biti akutni, koji traje manje od 6 meseci i nakon tog perioda prolazi, ili hronični hepatitis B, koji traje duže od 6 meseci.
Hepatitis B je uzrokovan jednom od vrsta virusa Hepatitisa, kojih ima puno, a procene su da je više od 3% svetske populacije zaraženo bar jednom od vrsta, većina bez svesnog znanja o tome. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.
PRENOŠENJE
• Vaginalni seksualni odnos, kao i analni seksualni odnos su dokazani načini za prenošenje ovog virusa. Postoje sumnje da se hepatitis B može preneti i putem oralnog seksa, ali za sada ne postoje pouzdani dokazi. Teoretski, rizik postoji. Takođe, ova bolest se može preneti putem oro-seksualnog odnosa, tj. putem nadraživanja partnerovog anusa jezikom. Ovakva vrsta seksualne stimulacije je češća kod homoseksualnih parova.

• Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)

• Rođenjem i dojenjem novoređenčeta, ukoliko je majka zaražena.

SIMPTOMI
Simptomi hepatitisa B se razlikuju u zavisnosti od toga da li se radi o akutnom ili hroničnom obliku Hepatitisa B. Skoro sve bebe i deca, kao i 50% odraslih koji su tek dobili infekciju nemaju nikakvih simptoma.

Simptomi obično počinju 6 nedelja do 6 meseci nakon izloženosti virusu (u proseku 2 meseca). Dužina bolesti varira; Većina ljudi se oporavi kroz tri nedelje.

Kod odraslih, rani simptomi (simptomi akutnog hepatitisa) su:
• loše zdravlje (osećate se loše, ali ne dovoljno da biste mogli da tvrdite da ste bolesni)
• gubitak apetita
• mučnina
• iscrpljenost
• povraćanje
• bolovi u mišićima
• abdominalni grčevi (bolovi u stomaku ili sa strane)
• blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom)
• tamnožuti urin ili braon boja urina
• bleda ili beličasta boja stolice
• žutica (žutilo beonjača ili kože)

Osoba koja ima hepatitis B može pokazati sve ili samo neke od navedenih simptoma. Kod više od 90% beba, 50% dece, i 5% odraslih sa akutnim hepatitisom B će se razviti hronični, odnosno dugotrajna infekcija. Ukoliko ova polna bolest pređe u hroničan oblik, jetra počinje da pati od stalnih upala, što ako se ne leči, može da dovede do ciroze jetre ili raka jetre. Uglavnom se bolest može držati pod kontrolom, ali se u jako malom procentu slučajeva dešava i fatalan ishod.
LEČENJE
Infekcija bilo kojom vrstom hepatitisa se može utvrditi testom krvi. Ako su rezultati testa na Hepatitis B pozitivni, vaš doktor će identifikovati tip virusa i propisati vam odgovarajuću terapiju. Ponekad se zahteva biopsija jetre kako bi se ustanovilo koliko je opasan stepen bolesti.

Za oporavak i čišćenje organizma od akutne forme Hepatitisa B je pre svega potrebno mnogo odmaranja i mnogo unete tečnosti.

Ukoliko imate hronični hepatitis B, vaš doktor će vam takođe prepisati odgovarajuću terapiju. Uz malo sreće, kombinovani napori medicine protiv hepatitisa B će uroditi plodom, čišćenjem organizma od virusa ili pak velikim usporavanjem delovanja virusa u vašem organizmu.

VAKCINA PROTIV HEPATITISA B
Vakcina protiv hepatitisa B se od kraja 2005-e godine redovno daje novorođenim bebama i deci uzrasta 12 godina (šesti razred osnovne škole). Takođe, ova vakcina se daje i rizičnim grupama: hemofiličari, bolesnici na dijalizi, seksualni partneri pozitivnih na Hepatitis B, štićenici ustanova socijalne zaštite, intravenski narkomani, insulin zavisnih bolesnika od šećerne bolesti, novorođenčad majki pozitivnih na hepatitis B (drugačiji režim vakcinisanja od ostalih beba).
HEPATITIS C
Hepatitis C spada u grupu infektivnih bolesti i pogađa jetru. Može se preneti i putem polnog odnosa, iako je to manje verovatna opcija. Uzrokuje ga HCV virus.
Akutni Hepatitis C se odnosi na prvih 6 meseci infekcije HCV virusom, dok se hronični hepatitis, odnosi na slučaj kada virus preživi u ljudskom organizmu duže od 6 meseci. Virus može biti miran u organizmu decenijama, bez ikakvih vidljivih fizičkih simptoma.
PRENOŠENJE
Hepatitis C se prenosi jedino putem krvi. Dakle, u kontakt sa inficiranom krvlju druge osobe se može doći:
• Korišćenje istih igala (u rizičnu grupu spadaju korisnici opojnih droga, osobe koje su primale transfuziju krvi pre 1994. godine, osobe na kontinuiranoj dijalizi, osobe sa tetovažom i drugim vidovima ulepšavanja tela)
• Rođenjem (od strane HCV inficirane majke)
• Retko i polnim odnosom (najčešće ukoliko je partner zaražen i još nekom polnom bolešću, kao npr. SIDA, što čini krvni kontakt verovatnijim)

SIMPTOMI
U akutnoj fazi bolesti (prvih 6 meseci infekcije), kod 60 do 70% ljudi ne postoje nikakvi simptomi. Akutni hepatitis C se, ako se simptomi pojave, često pogrešno dijagnostikuje kao grip, budući da su simptomi hepatitisa C vrlo slični simptomima gripa. Ukoliko se, dakle, simptomi hepatitisa C pojave, to su:
• Smanjeni apetit
• iscrpljenost
• bol u stomaku
• svrab
• žutica
• blaga groznica (viša temperatura sa drhtavicom)
• tamnija mokraća

Hronični hepatitis C, se klinički govoreći, najčešće otkriva slučajno – s obzirom da mogu proći godine bez ikakvog simptoma. Obično se značajniji simptomi hepatitisa pojavljuju tek sa značajnijim oštećenjem jetre. Hepatitis C je bolest koja pored jetre pogađa veliki broj organa tako da su simptomi kada se pojave vrlo raznovrsni:
• iscrpljenost
• značajniji gubitak težine
• simptomi gripa
• bol u mišićima
• bol u zglobovima
• povremena drhtavica sa blago povišenom temperaturom
• svrab
• poremećaji spavanja
• bol u stomaku (posebno u gornjem desnom delu)
• promene apetita
• gađenje, muka, odvratnost
• proliv
• slabije varenje
• kognitivne promene
• depresija
• glavobolja
• promene raspoloženja


Vremenom, jetra sve više pati od upala, što je onemogućava da funkcioniše efikasno. Ukoliko se ne leči, ova vrsta virusa može da dovede do bolesti kao što su rak jetre, oštećenje jetre (fibroza) i značajno oštećenje jetre (ciroza jetre).
Ne postoji vakcina protiv hepatitisa C koja može da spreči dobijanje virusa hepatitisa. Postoje samo mere opreza.
Test krvi je jednostavan i najpouzdaniji metod za utvrdjivanje da li imate Hepatitis. Ako su rezultati testa na Hepatitis pozitivni, vaš doktor će identifikovati da li je u pitanju virus C hepatitisa ili virus B, i propisati vam odgovarajuću terapiju. Ponekad je potrebna biopsija jetre kako bi se ustanovilo koliko je opasan stepen bolesti.

LEČENJE
U lečenju hroničnog hepatitisa C prilično se uspešno pokazuje lek Pegazis.
SIFILIS
Sifilis je polno prenosiva bolest, koja ako se ne leči, može izazvati opasna oštećenja nervnog sistema, srca ili mozga i na kraju čak dovesti do smrti. Na sreću, danas postoje lekovi uz pomoć kojih se sifilis uspešno odstranjuje.
Sifilis uzrokuje bakterija sifilisa Treponema pallidum.
Prenošenje bakterije sifilisa se uglavnom dešava tokom vaginalnog, analnog ili oralnog seksa. Bakterija sifilisa se najčešće prenosi sa osobe na osobu direktnim kontaktom sa:
• Otvorenom ranom (šankr, šangir) koja se pojavljuje za vreme prvog stadijuma sifilisa
• Mukozoidnih membrana ili drugih rana tokom drugog (sekundarnog) stadijuma sifilisa i ponekad tokom latentne faze.

Šankr, tj. otvorene rane se uglavnom javljaju na spoljnim genitalijama, vagini, anusu ili rektumu. Rane se takođe pojavljuju na usnama i u okolini usta. Bakterija najčešće ulazi u telo preko mukozoidnih membrana, obično u oblasti oko genitalija i urinarnog sistema.
U retkim slučajevima, sifilis ulazi u telo preko posekotina i ogrebotina na koži, ili preko vlažnih poljubaca, u slučaju da inficirana osoba ima ranu na usnama ili ustima. Sifilis se takože može preneti korišćenjem šprica sa iglom koji je prethodno koristila inficirana osoba. Sifilis se može preneti transfuzijom krvi. Ali danas je ovo veoma retko, jer se svi davaoci krvi skeniraju na određene polne bolesti, i bakterija sifilisa nije u stanju da preživi u krvi više od 48 sati, koristeći najnovije metode za skladištenje krvi.
Trudnica sa sifilisom može preneti infekciju preko placente na bebu u bilo kom trenutku za vreme trudnoće i porođaja (kongenitalni sifilis).
Sifilis se ne može preneti preko sedenja na WC šolji, hvatanjem za kvaku na vratima, plivanjem u bazenu, u toploj kupki, deljenjem iste odeće, ili preko pribora za jelo.
Ukoliko se osobi u prošlosti desila infekcija sifilisom, ne znači da će osoba biti pošteđena infekcije u budućnosti.
INKUBACIONI PERIOD
Inkubacioni period je vreme koje protekne između trenutka infekcije bakterijom i početka razvijanja simptoma bolesti. Rana na koži pod nazivom šankr ili šangir je prvi simptom polno prenosive infekcije sifilis. Šankr se obično pojavljuje između 3 nedelje i 3 meseca, nakon što je bakterija sifilisa ušla u organizam osobe.
PERIOD ZARAZE
Osoba sa sifilisom može lako preneti bolest fizički intimnim partnerima kada su rane karakteristične za prvi stadijum sifilisa ili drugi stadijum sifilisa prisutne. Ipak, osoba može biti zarazna i godinama, s periodima između kada nije zarazna, i uvek je zarazna kad god joj se pojave otvorene rane ili osip na koži, koji su posledica sifilisa.
SIMPTOMI
Sifilis se razvija u četiri stadijuma, pri čemu svaki ima različite simptome.
PRVI STADIJUM SIFILISA
Tokom prvog stadijuma sifilisa, razvija se, obično bezbolna rana (šankr, šangir) na mestu gde je bakterija ušla u organizam. Ovo se obično dešava u prve 3 nedelje od izloženosti bakteriji, ali ovaj period može trajati od 10 do 90 dana. Osoba je veoma zarazna tokom prve faze.


• Kod muškaraca, šankr se često pojavljuje u genitalnom području, obično (ali ne i uvek) na penisu. Ove rane su obično bezbolne.
• Kod žena, šankr se može razviti na spoljnim genitalijama ili na unutrašnjem delu vagine. Šankr može proći i neprimećen, ako se napravi unutar vagine ili na otvoru ka materici, tj. grliću materice (cerviks), jer su ove rane obično bezbolne i nisu lako vidljive.
• Oticanje limfnih čvorova se može desiti blizu regiona u kome se pojavio šangir
• Šankr se takođe može pojaviti i u drugom delu organizma, a ne samo na genitalijama.
• Šankr traje između 28 i 42 dana, zaceljuje bez lečenja, i može ostaviti tanak ožiljak. Ali sama činjenica da je šankr zacelio ne znači da je sifilis izlečen ili da osoba ne može preneti infekciju na drugu osobu.

DRUGA FAZA SIFILISA
Za sekundarni sifilis karakterističan je osip koji se pojavljuje u roku od 4 do 10 nedelja, nakon što se šankr pojavio i ponekad pre nego što je zacelio. Ostali simptomi se takođe mogu pojaviti, indikujući da se infekcija proširila u organizmu. Osoba je visoko zarazna i tokom druge faze.
Pošto se sifilis u ovoj fazi već raširio po telu, osoba može imati i sledeće simptome:
• Povišena temperatura obično niža od 38 stepeni.
• Upala grla (otečeno grlo).
• Neodređen osećaj slabosti ili nelagode kroz celo telo.
• Gubitak kilaže (pad telesne težine).
• Gubitak parčića kose, posebno na obrvama, trepavicama i na temenu.
• Oticanje limfnih čvorova.
• Tokom drugog stadijuma sifilisa, infekcija može zahvatiti i mozak, kičmenu moždinu i nerve. Ovo može dovesti do oticanja i upale membrane koja prekriva mozak i kičmenu moždinu (meningitis) i može dovesti do oštećenja krvnih sudova koji snabdevaju nerve. Rezultat može biti glavobolja, ukočenje vrata, problemi sa vidom ili sluhom, nadraženost, paralizu, nejednake reflekse i neregularnost (različitu veličinu) zenica.

Latentni stadijum sifilisa
Ako se ne leči, kod inficirane osoba će se nakon prethodne dve faze, realizovati i treća, prikrivena faza sifilisa. Ova faza se definiše kao period nakon nakon što osip iz druge faze nestane. Osoba neće imati nikakve simptome neki vremenski period (pritajeni period). Ovaj period može da traje kraće, npr jednu godinu, a može da traje i od 5 do 20 godina. Takođe, može početi pre ili kasnije.

Obično se tokom ove faze precizna dijagnoza sifilisa može dati jedino ako se uradi test krvi, uzimajući u obzir prošlost osobe, ili rođenje deteta sa sifilisom (kongenitalni sifilis).

Osoba je zarazna tokom ranog dela latentnog stadijuma ove polne bolesti i može biti zarazna tokom pritajene faze i ako nema nikakvih prisutnih simptoma

Kasni stadijum sifilisa
Ovo je najdestruktivnija faza sifilisa. Ako se ne leči, tercijarni stadijum sifilisa može početi i svega godinu dana nakon infekcije, ali i u bilo kom drugom trenutku tokom života osobe.
Moguće je da osoba koja ima sifilis nikada i ne iskusi ovaj stadijum bolesti.
U ovoj fazi, osoba sa sifilisom nije zarazna.

Tokom ove faze, posledice sifilisa mogu biti ozbiljni problemi sa krvnim sudovima i srcem, mentalni poremećaji, slepilo, problemi sa nervnim sistemom, čak i smrt.

TRIHOMONIJAZA
Trihomonijaza je polno prenosiva bolest, koju uzrokuje mali organizam po imenu trihomonas vaginalis (trichomonas vaginalis). Najčešće su ovom bolešću pogođene žene, iako i muškarci mogu postati zaraženi i preneti infekciju na svoje partnere putem seksualnog kontakta.
Trihomonas tj. trichomonas vaginalis spada u protozoe, grupu mikroba, koji su slični bakterijama. Može da inficira genitalno područje, tj. vaginu i uretru kod žena, odnosno i vaginu i prostatu kod muškaraca. Infekcija se obično ne širi dalje kroz ljudsko telo i zato nije opasna koliko su to neke druge polno prenosive bolesti.
Trihomonas je polno prenosiva infekcija. Neseksualno prenošenje je veoma retko s obzirom da je T. vaginalis infekcija generalno ograničena na urogenitalni trakt. Jedino poznato prenošenje trihomonasa koje nije seksualnim putem, je sa majke na dete tokom porođaja. Približno 5% devojčica koje rađaju inficirane majke, je dobilo ovu infekciju.



PRENOŠENJE
Iako može da preživi u muškom genitalnom traktu, ne može dugo, najviše nekoliko dana ili nedelja, dok u vagini može da bude prisutna i da preživi godinama i otkrivena je kod starijih žena koje nisu imale seks decenijama.
SIMPTOMI
Muškarci obično nemaju simptome i obično ne znaju da su inficirani sve dok njihovoj partnerki ne zatreba lečenje. Ali kada se simptomi pojave, to su:

• Iritacija unutar penisa
• Blaga nadraženost
• Blago peckanje posle mokrenja ili ejakulacije (izbacivanje semena na kraju polnog odnosa)

Mnoštvo žena nemaju znake ili simptome infekcije. Simptomi kod žena uključuju:

• Zelenkasto-žuti, penasti vaginalni sekret snažnog mirisa
• Bol pri mokrenju
• Svrab u vagini i nadraženost vagine
• Nelagoda tokom seksualnog odnosa
• Bol u donjem stomaku (retko)

PREVENCIJA
Da biste smanjili rizik od infekcije:

• Koristite kondome pravilno, svaki put kada imate polni odnos.



• Ograničite broj seksualnih partnera,
i ne menjajte partnere tek tako.




• Apstinencija (uzdržavanje od seksa)




• Ako mislite da ste inficirani, izbegavajte seksualne odnose i posetite doktora.

LEČENJE
Obično se oboleloj ženi zarad lečenja prepisuje metronidazol (Flagyl), koji se uzima oralno. Pre početka uzimanja ovog leka, potrebno je proveriti da li je žena trudna, jer lek može naškoditi bebi. Ukoliko se ispostavi da je u pitanju trudnica, koriste se preparati sa lokalnim dejstvom npr. klotrimazol (canesten, kanesten).
Uporedo sa lečenjem žene, potrebno je da se leči i njen partner kako bi se sprečilo vraćanje infekcije i dalje širenje bolesti. Dodatno, osobe koje su lečene od trihomonasa trebaju da izbegavaju seks sve dok i njihovi partneri ne završe sa lečenjem i dok znaci infekcije nestanu u potpunosti. Potrebno je ispoštovati terapiju do kraja i uzeti sve antibiotike, čak i ako se osećate bolje.
ŠTA AKO SE NE LEČITE OD TRIHOMONIJAZE?
Trihomonas kod trudnica može izazvati prerano pucanje membrana koje štite bebu i prevremeni porođaj. Zapaljenje u genitalnom području koje uzrokuje trihomonas, može takođe kod žena povećati rizik od dobijanja HIV infekcije kod žena, ukoliko bude izložena HIV virusu. Trihomonijaza kod žene koja je takođe zaražena sa HIV virusom, može povećati šanse od prenošenja HIV infekcije na seksualnog partnera.
Kod muškaraca, nelečena trihomonijaza može uzrokovati smanjenje pokretljivosti i kvaliteta sperme uopšte, i povećati rizik od neplodnosti. Muškarci sa trihomonijazom, takođe imaju visok rizik od dobijanja i prenošenja HIV-a, i može biti verovatnije da dobiju infekcije koje uzrokuju upalu uretre i prostate.
AIDS
Aids (Sida) je ozbiljna bolest imunog sistema, sa često fatalnim ishodom. Uzrokuje je HIV virus.
Bitno je naglasiti da HIV i AIDS nisu isto. Osoba koja ima HIV, ne mora da ima i AIDS. Ali zato, osoba koja ima AIDS, tj. sidu, mora da ima i HIV.
HIV, humani imunodeficijentni virus ili virus humane imunodeficijencije, je virus koji napada CD4 protein na površini limfocita, koji su zaduženi za odbranu organizma. Na ovaj način, oslabljuje imunitet organizma i stvara mogućnost da se razvije bolest Sida tj. Aids.
HIV
PRENOŠENJE
HIV infekcija se prenosi razmenom telesnih tečnosti koje su luče u polnim organima muškarca i žena tokom seksualnog odnosa, kao i putem krvi i mleka iz dojke.
Ljudi koji nisu zaštićeni (kondomom!) prilikom seksualnog odnosa ili koriste zajedničku iglu prilikom ušpricavanja bilo čega u organizam, imaju najveće šanse da se zaraze.
Tečnosti kao što su pljuvačka, suze, mokraća (urin) takođe sadrže virus, ali u veoma malim količinama, nedovoljnim da dođe do prenošenja virusa.
AIDS je ekstremno opasna bolest i svi koji su često seksualno aktivni, a ne koriste kondom, ili su koristili istu iglu za injekciju sa nekim iz bilo kog razloga – trebaju da se testiraju.
HIV SIMPTOMI
Prvi HIV simptomi se obično javljaju brzo, svega mesec ili dva nakon što ste bili izloženi HIV virusu. Tada počinje prva faza HIV infekcije.
• Nema simptoma – neki ljudi nemaju nikakve simptome u toku ove faze
• Simptomi koji podsećaju na simptome gripa
• Povišena temperatura
• Iscrpljenost
• Glavobolja
• Uvećanje limfnih čvorova, s obzirom da je to mesto gde HIV Virus traži svoje utočište uporedo sa sveopštom borbom koju organizam započinje protiv njega.

Zatim, kao da je sve rešeno, može da se desi da u narednim godinama ne primetite nijedan AIDS simptom. Ovo je poznato kao latentna faza (klinička latentnost tj. mirovanje virusa). Ona najčešće traje nekoliko (može i preko 10) godina. U ovoj fazi:
• nema simptoma – ova faza je poznata po tome što su hiv simptomi svedeni na minimum ili ih uopšte nema
• oticanje limfnih žlezda

AIDS (SIDA)
AIDS je zapravo klasifikacija za osobe, koje su pored infekcije HIV virusom, dobile i neku od bolesti koje su u stanju da iskoriste oslabljeni imuno sistem te osobe.
SIMPTOMI SIDE
Rani simptomi side, tj. rana progresija HIV infekcije u bolest AIDS ima različite simptome:
• manjak energije
• Iscrpljenost
• Gubitak težine
• Znojenje u snu
• Često povišena temperatura
• Abnormalni rezultati PAPA testa
• Bakterijalna vaginoza
• Uporni osip na koži
• ljušćenje kože
• zapaljenje male karlice (posebno ako ga je teško lečiti)
• gubitak sećanja na kratak vremenski period
• opasna manifestacija infekcije herpes
• čirevi na genitalijama (koji ne moraju da budu posledica herpesa)

Kasniji simptomi side, nakon što se desi potpuna progresija HIV infekcije u bolest AIDS su sledeći:
• laka infekcija drugim bolestima
• Kašalj
• kratak dah
• glavobolja
• loša koordinacija
• otežano gutanje
• bolno gutanje
• zbunjenost
• zaboravnost
• mučnina (gađenje)
• opasan i uporan proliv (dijareja)
• gubitak kilaže
• znojenje noću
• smanjen vid
• grčevi u stomaku
• vrtoglavica
• često povišena temperatura
• Bledilo jezika ili usta
• Bele tačke u ustima
• Nadraženost vagine koja se povlači i vraća s vremena na vreme
• Povraćanje
• ekstremna iscrpljenost
• opasne glavobolje
• koma
• smanjen apetit
• Modrice na koži (lako stvaranje modrica)
• Kapošijev sarkom (zloćudni tumor krvnih sudova)
• Tamno crvene izrasline na koži ili unutar usta
• Rak grlića materice (naravno, ako je prisutna i HPV infekcija)
• Limfom, tj. tumor limfocita (limfociti su vrsta belih krvnih zrnaca koja štite organizam čoveka)

Svi ovde navedeni simptomi aidsa javljaju se i kao posledica mnogih drugih infekcija, tako da ako primetite bilo koji od njih, nemojte odmah donositi prerane zaključke, već idite na testiranje HIV-a. To će ukloniti vaše strahove i učiniti svet bezbednijim
HIV TESTIRANJE
HIV testiranje, tj. test na HIV virus, koji je uzročnik bolesti SIDA, se danas radi na više načina. Testovi na HIV su napravljeni da detektuju antitela HIV virusa ili sam HIV virus.
HIV testovi koji imaju za cilj da pronađu antitela su:

• ELISA testiranje (skraćenica od: Enzyme-Linked Immunosorbent asSAy) – ovajtest na HIV, za skeniranje organizma radi detektovanja HIV infekcije, ukoliko postoji. Ako se dobije pozitivan rezultat na testu, ELISA testiranje se često ponavlja, s obzirom da je moguć lažno-pozitivan na HIV, rezultat ELISA testa.

• Western Blot testiranje se koristi za proveru rezultata ELISA testa. Može utvrditi da li je osoba zaista pozitivna ili lažno-pozitivna, izdvajanjem HIV antitelaod ostalih antitela koja mogu reagovati na ELISA test.

• IFA testiranje (Indirect Fluorescent Antibody) – ovakvo HIV testiranje se koristi umesto Western Blot testa sa istom namenom, tj. da bi se proverio rezultatELISA testa.

PCR testovi
Test koji može da identifikuje genetski materijal, ribonukleinske kiseline, HIV virusa se naziva PCR testiranje (the polymerase chain reaction). PCR testom se može utvrditi prisustvo HIV infekcije, pre nego što antitela postanu očigledna, a takođe pruža i mogućnost utvrđivanja da li su deca (bebe) rođene od HIV pozitivnih majki takođeHIV pozitivna.

Test na P24 (antigen HIV-a)
Testovi četvrte generacije (kombinovani testovi)
Neki od najmodernijih testova na HIV, kombinuju testove na P24 antigen sa standardnim testovima na antitela, kako bi povećali uspešno primenjivanje testa. Istovremeno testiranje i na antitela i na P24 antigen, ima prednost omogućavanja ranije i preciznije detekcije HIV virusa. Period prozora za testove četvrte generacije je isti kao i za test na P24 antigen.

Postoji hiv testiranje koje je slično PCR testiranju, a koje se zove razgranati DNK test. Ovim testom se takođe utvrđuje postoji li prisustvo ribonukleinske kiseline koja pripada HIV virusu, u ljudskom telu i time proverava da li je testirana osoba HIV pozitivna.
I ZA KRAJ...
Nemojte da budete promiskuitetni i ograničite seksualne odnose na samo jednog partnera. Uz postovanje toga i adekvatnu zaštitu smanjićete mogućnost prenošenja polnih bolesti na minimum... :)
Full transcript