Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

ISLAMSKO BANKARSTVO

No description
by

Jovana Bojin

on 13 December 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of ISLAMSKO BANKARSTVO

ISLAMSKO BANKARSTVO
DOMENI RELIGIJE I EKONOMIJE
Da bi se razumela veza izmedju religije i ekonomije, moraju se uporediti njihove definicije da bi se našla oblast preklapanja, odnosno sfera koja im je zajednička.
Religija obezbedjuje norme i standarde ponašanja ljudskih bića u svim aspektima života:kako materijalnom i spiritualnom,tako i ličnom i kolektivnom.
Ekonomija proučava segment ljudskog ponašanja koji se bavi materijalnim pitanjima povezanim sa resursima, dobrima i uslugama.
Brzo poredjenje definicija religije i ekonomije nam pokazuje da postoji značajno preklapanje izmedju ove 2 oblasti. Čitalac može da primeti da domen proučavanja ekonomije potpuno potpada pod domen proučavanja religije.
Postoji veliki broj istorijskih dokaza da je razvoj ekonomije kao autonomne grane ljudskog znanja bio pod uticajem religije.
Na zapadu veliki broj ranih pisaca koji su problematizovali ekonomska pitanja su bili teolozi (Sveti Avgustin i Toma Akvinski).
Ako govorimo o poznoj Renesansi, ekonomskim pitanjima su se na zapadu uglavnom bavili fiziokrati. U njihovim spisima se primećuju brojne religiozne ideje i koncepti, kao što je privrženost zemlji te stanovištu da je ona osnovni izvor bogatstva.
Tek tokom protekla 2 veka ekonomska nauka na zapadu nastoji da se distancira od religije.
Dok se na zapadu tokom poslednja 2 veka ekonomija u potpunosti odvojila od religije, na istoku to nije bio slučaj, odnosno religiozne dogme su duboko inkorporirane u srž ekonomske problematike.
Srž ekonomskog problema je u činjenici da pojedinac mora da se odrekne odredjenih resursa da bi dobio potrebna dobra i usluge, odnosno dostupni resursi se mogu podvrgnuti različitim načinima upotrebe. Ako se setimo koncepta ograničenih resursa i oportunitetnih troškova vidimo da prethodna definicija sadrži već dobro poznate i priznate ekonomske ideje koje u kombinaciji sa religijom stvaraju jedinstvenu celinu.
ISLAMSKA EKONOMIJA I LJUDSKO ZNANJE
Doprinos Islamskog ekonomskog sistema svetskoj ekonomiji se može kategorisati u 3 sfere:
1.Brojne informacije o ljudskoj prirodi i motivima čoveka se mogu dobiti proučavanjem Islamskih knjiga
2.Islamski ekonomski sistem omogućava studentima drugačiji pristup ekonomiji moji je pre svega baziran na motivima iz Kurana i Sune.
3.Islamski ekonomski sistem pruža mogućnost proučavanja nove ekonomske paradigme
Dakle, proučavanje Islamskog ekonomskog sistema omogućuje bolje razumevanje Islamske religije te internih faktora koji utiču na obrasce razmišljanja i ponašanja ljudi u Muslimanskom svetu(na globalnom nivou. Muslimani čine 1/5 svetske populacije što je veoma značajno.
Pošto smo ustanovili važnost Islamskog ekonomskog sistema,ne možemo a da ne pomenemo jednog od prvih pisaca koji se posvetio njegovoj izgradnji:Ibn Kaldun
-Prema Ibn Kaldunu ekonomija se odnosi na aktivnosti koje su povezane sa svakodnevnim zivotom ljudi, razvojem, progresom i prosperitetom čovečanstva. Još preciznije:ekonomija proučava ljudski trud neophodan za obezbedjivanje resursa te njihovu upotebu za zadovoljenje potreba i želja, kao i za potrebe posedovanja istih.
Osnovni elementi ove definicije su sledeći:
1.prepoznavanje ljudskog truda u okviru nabavke i distribucije materijalnih resursa
2.eksplicitno razdvajanje 2 oblika ljudskog zadovoljenja:posedovanja i konzumiranja
3.rezlika izmedju potreba i želja
PARADIGMA U ISLAMSKOJ EKONOMIJI
Možemo se složiti da ekonomija proučava ponašanje pojedinaca samo u okviru društvenog konteksta. Ljudska društva se odlikuju različitim vrednostima, političkim sistemima, estetskim idealima, kulturnim normama, spiritualnim aspiracijama i inspiracijama. Ekonomisti kao i drugi naučnici iz oblasti društvenih nauka su više podložni ovom uticaju nego što su to naučnici iz oblasti prirodnih nauka, npr. matematičari. Tako da možemo zaključiti da su istraživanja iz oblasti ekonomije ne samo pod uticajem specifičnih faktora okoline već zavise i od kulturnog nasledja samog istraživača.
Prema tome, paradigma se može definisati kao skup principa, ideja, modela i normi koje se unapred podrazumevaju i na kojima se temelji koherentno naučno istraživanje.
Islamska paradigma se može sumirati u par rečenica:
-Bog je stvorio čoveka, nebo i zemlju. Ljude je Bog stavio iznad drugih bića i ovlastio ih da koriste resurse za izgradnju civilizacije i obezbedjivanje prosperiteta čovečanstva. Ljudska bića su vodjena različitim motivima koji mogu biti kontradiktorni. U skladu sa ovim saveti i vodjstvo od strane boga su neophodni da bi se ljudi naveli na pravi put i zabrali prave akcije.
Odnosno, ljudi su obavezani da resurse koriste u skladu sa principima pravde i jednakosti. Navedeno se može postići priklanjanjem pravilima koje propisuje Šerijatski zakon. Šerijatski zakon propisuje operativna pravila koja su pogodna za implementaciju, tako što deklariše šta je dobro a šta loše(kamata). Ekonomski odnosi se uspostavljaju na navedenim bazisima. Ovaj oblik institucionalne organizacije zajedno sa kulturnim specificnostima Muslimanskog ekonomskog subjekta čini osnov Islamskog ekonomskog sistema,te srž Islamske paradigme.

METODOLOGIJA U ISLAMSKOJ EKONOMIJI
Pošto je cilj ekonomije razumevanje prirode ekonomskog čoveka i posledica njegovih akcija,metodologija kojom se stiče znanje je od presudnog značaja.
U Islamskom metodološkom sistemu postoje 3 osnovna načina sticanja znanja:učenje, posmatranje i logička dedukcija. Prema Islamskoj metodologiji, ultimativni izvor znanja i informacija koje se dobijaju „učenjem“ je takozvano „Božansko otkrovenje“. Premise koje se dobijaju na ovaj način se ne preispituju od strane muslimanskih vernika,dakle ne postoji potreba za njihovom verifikacijom jer one predstavljaju duboka religiozna uverenja.
Posmatranje i logička dedukcija se prema Kuranu takodje smatraju esencijalnim sredstvom sticanja znanja .Šta više ,prema Ibn Kaldunu, ova 2 metoda su osnovno sredstvo verifikacija bilo kog istorijskog dogadjaja.
-Logička dedukcija se temelji na principima matematičke logike(konzistentnost, tranzitivnost, aditivnost).


Prema svemu navedenom, zadatak metodologa koji nastoji da proučava Islamski ekonomski sistem je da pažljivo istraži spise iz Kurana i Sune, izdvoji one tekstove koji su relevantni za predmet istraživanja i da od njih napravi konzistentnu gradju. Bilo koji objektivan pristup istraživanju Islamskog ekonomskog sistema ne sme da previdi i zanemari Islamsko istorisjko nasledje.Konkretno da bi definisao Islamski ekonomski sistem,istraživač mora da prati 2 pravca:
1.Teoretsko otkrivanje i definisanje svih komponenti ekonomskog sistema te njihovo spajanje u kompozitnu celinu
2.Istraživanje i verifikacija validnosti ekonomskog sistema,uključujući ispitivanje ekonomskih varijabli i njihovog uticaja na dati sistem.

ISLAMSKO BANKARSTVO
Islamsko bankarstvo je specifičan oblik bankarstva koje pokušava da izbegne zabranu plaćanja i primanja kamate koju propisuje islam poslujući na bazi podele profita ili pomoću drugih dozvoljenih oblika. Islamsko bankarstvo, kao institucija, postoji tek nekoliko decenija, zbog čega se često smatra fenomenom modernog doba.
Islamske banke i finansije u modernom kontekstu pojavljuju se prvo u Egiptu. Prva islamska banka je otvorena 1963. godine, a danas najveća islamska banka je El Rajhi Banking & Investment Company” (Saudijska Arabija), sa kapitalom od približno deset milijardi dolara.
Islamsko bankarstvo jača poslednje dve do tri decenije, i njegova doskorašnja prosečna stopa od oko 15 odsto rasta na godišnjem nivou, učinila ga je već jednim od najpopularnijih fenomena 21.veka. Procena rasta aktive islamskih banaka na 1.800 milijardi dolara u ovom trenutku, koju je iznela u najnovijoj studiji konsultantska kuća Ernst & Young, označila je njen skok od čak 38,5 odsto u odnosu na kraj 2011. godine.
Najveće islamske banke su koncentrisane na samo 5 tržišta, I to u: Iranu, Kuvajtu, Maleziji, Saudijskoj Arabiji i Ujedinjenim Arapskim Emiratima. Islamsko bankarstvo je uspelo da stekne dominaciju nad konvencionalnim bankarstvom jedino u državama koje su zabranom finansijskih aranžmana u sukobu sa Šerijatskim pravom svoj finansijski sistem u potpunosti islamizovale (Pakistan, Iran I Sudan). U ostalim državama u kojima je islam zvanična religija islamske banke posluju u konkurenciji sa konvencionalnim bankama.

PRINCIPI ISLAMSKOG BANKARSTVA
Vodeći principi islamskog finansijskog sistema predstavljaju skup zakona i odluka tzv. šerijatskih principa koji upravljaju ekonomskim, socijalnim, političkim i kulturnim aspektima islamskih društava. Šerijat proizilazi iz Kurana, njegove prakse i objašnjenja. Osnovni princip islamskog bankarstva je da je ono oslobođeno kamate (riba). Zabrana davanja ili primanja kamate propisana je u više poglavlja (Sura) muslimanske Svete knjige. Tako Sura Al-rum kaže da „kamata lišava bogatstvo Božije milosti“.

Osuđuje se kako onaj ko daje kamatu, tako i onaj ko je prima, ali i svi koji imaju koristi od ovakvih transakcija.
Stvaranje novca od novca nije dopušteno šerijatskim zakonima. Novac je samo sredstvo razmene, način definisanja vrednosti stvari, on nema vrednost po sebi.

Šerijat takođe zabranjuje „gerar“ (rizik ili spekulaciju). Svaka transakcija u koju se upuštaju muslimani mora biti oslobođena neizvesnosti, rizika i spekulacije. Relevantno u ovakvoj zabrani jeste zaštita slabijih od eksploatacije. Investicije moraju biti u etičkom sektoru (ne može biti investicija u sektore koji su vezani za alkohol, kockanje, pornografiju ili drugu moralno diskutabilnu aktivnost). Poslovanje kompanije takođe mora biti etičko.

REZULTATI STUDIJA
Brojni teoretičari I analitičari koji su se bavili ovim fenomenom smatraju da je islamski princip poslovanja bolji od konvencionalnog iz razloga što ne dovodi do fluktuacija u stopama prinosa, inflacije I drugih ekonomskih problema.

Islamske banke preferiraju da pribavljaju sredstva od štediša nego od akcionara tokom ekspanzije što u kombinaciji sa zahtevom za podelu rizika dovodi do većeg prinosa na kapital kod islamskih nego kod konvencionalnih banaka.

Termin “islamski finansijski sistem” je počeo da se koristi sredinom 80-ih godina, i nije ograničen samo na bankarstvo, već I na finansijske instrumente I tržišta. Razlozi za širenje ovog fenomena jesu I: širenje islamske vere, makroekonomske I strukturne promene u finansijskim sistemima, privatizacija, globalizacija, integacija tržišta, porast tražnje za islamskim proizvodima.

Ekonomski I socijalni ciljevi islamskih banaka I same islamske religije jesu dostizanje pune zaposlenosti, visoke stope rasta, ravnomerna distribucija dohotka… Ovakav sistem dovodi do veće pravičnosti u društvu, za razliku od konvencionalnog koji se zasniva na maksimizaciji profita I prinosa na kapital.

Studija obuhvata 12 konvencionalnih I 12 islamskih banaka. Za analizu je korišćeno 20 racija I rezultati su sledeći.
Islamske banke su zabeležile veći procentualni rast aktive, profitabilnost, ali su konvencionalne banke efikasnije.
FINANSIJSKI ARANŽMANI U ISLAMSKOM BANKARSTVU
U islamskom bankarstvu nailazimo na finansijske aranžmane čija je namena različita.
Troškovi plus profit (Murabaha)
-kupovina od finansijera na odloženo plaćanje. Interesantno je da je ovaj aranžman najšire korišćen iako je najudaljeniji od islamskih principa.
Aranžmani iznajmljivanja (Ijara or ijara wa iqtina')
-koncepti koji odgovaraju aranžmanima poslovnog I finansijskog lizinga u konvencionalnom bankarstvu. U prvom slučaju davalac lizinga zadržava vlasništvo nad predmetom lizinga I zadužen je za njegovo održavanje I osiguranje. U drugom slučaju korisnik lizinga po isteku roka otkupljuje predmet lizinga od davaoca. Ovi aranžmani sadrže fiksnu naknadu finansijeru pa su među teoretičarima sporni po pitanju Šerijatskog prava.
Ugovor o koncesiji (Istisna'a)
-sličan prethodnom, sa razlikom što ovde naknada finansijeru uključuje brojne elemente, I određuje se po kompleksnijim formulama.
Agentski aranžman (Mudaraba)
-aranžman podele profita I gubitaka. Odgovara konceptu društva sa ograničenom odgovornošću kod kojih jedna strana obezbeđuje neophodan kapital, a druga strana je zadužena za upravljanje.
Zajedničko ulaganje (Musharaka)
-preduzetnik se javlja I kao sufinansijer projekta
PROBLEMI I ZAKLJUČAK
PROBLEMI
-Nedefinisan pravni okvir koji bi podržavao islamski finansijski sistem
-Menadžeri islamskih banaka se suočavaju sa većim rizicima od menadžera konvencionalnih banaka iz razloga što im hedžovanje I drugi metodi smanjenja rizika nisu dozvoljeni
-Islamske banke se suočavaju sa problemom dugoročnog finansiranja
-Konstantna potreba usklađivanja standarda I procedura sa Šerijatskim zakonom. Osnovana je islamska banka za razvoj, koja pokušava da reši ovaj problem kreiranjem univerzalnog standarda, međutim, za rezultate je potrebno vreme, Ona predstavlja zajmodavnu ustanovu za unapređivanje ekonomskog razvoja I trgovine između zemalja članica
-Nedostatak obrazovanog kadra koji mogu da se bave analizom portfolija I razvojem inovativnih proizvoda u skladu sa Šerijatskim zakonom
-Razlika u interpretaciji Šerijatskog zakona u različitim islamskim državama
-Da bi mogle da se takmiče globalno, islamske banke moraju da se merdžuju I sprecijalizuju (najprikladnija je specijalizacija za kapital I finansijski lizing)

ZAKLJUČAK
U savremenim uslovima poslovanja, etika poprima dinamičan karakter. Proces globalizacije zahteva brz protok novca i kapitala. Novac koriguje vrednosti, širi drugačiju kulturu i menja poslovnu etiku. No, islamski etički kodeks je bezvremen. On je deo ukupne islamske vere, te stvara osećaj odgovornosti u svakom istinskom verniku.
NEBOJŠA NOVKOVIĆ 944/12
JOVANA BOJIN 904/12
Full transcript