Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

pesnici srpske moderne

No description
by

nada hlozan

on 13 January 2015

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of pesnici srpske moderne

ВЛАДИСЛАВ ПЕТКОВИЋ ДИС
АЛЕКСА ШАНТИЋ
СИМА ПАНДУРОВИЋ
ЈОВАН ДУЧИЋ
МИЛАН РАКИЋ
ПЕСНИЦИ СРПСКЕ МОДЕРНЕ
АЛЕКСА ШАНТИЋ
рођен је у Мостару 1868.године, где је живео стварао и умро 1924. године.
Песник, драмски писац, приповедач, преводилац. Најплоднији и најуспешнији је као лирски песник . Под насловом
Пјесме
објавио је седам књига: 1891, 1895, 1908, 1911, 1918, 1919.
Родољубиве песме , инспирисане балканским ратовима, објавио 1913. године под насловом
На старим огњиштима.
Написао је и пет драмских дела од којих је најпознатија
Хасанагиница.
Са немачког је преводио Хајнеа
ЈОВАН ДУЧИЋ
Рођен у Требињу 1871. године. После завршене учитељске школе радио као учитељ у Мостару. 1899. одлази у Женеву на студије, по дипломирању се враћа у Србију и постаје службеник Министарства иностраних дела. У дипломатској служби остаје све до 1941. године када се из Лисабона сели у САД. Умро је 1943. године у Америци.
Дучић је наш први европски песник по схватањима, тематици, стилу и версификацији
.
Највише домете остварио је у циклусима Јутарња песма, Сунчане песме, Вечерње песме, Песме љубави и смрти и путописној прози Градови и химере

Милан Ракић

рођен је у Београду 1876.године.После студија на Великој школи у Београду и факултетима у Француској, као свршени правник, Милан Ракић је ушао у дипломатску службу. Службовао је у Приштини, Скопљу, Солун у, Софији, Букурешту, Копенхагену, Лондону, Риму.
За живота је објавио четири песничке књиге :Песме (1903), Нове песме (1912) и Песме (1924, 1936) Написао је свега 64 песме.
Умро је у Загребу 1938. године.
СИМА ПАНДУРОВИЋ
Рођен у Београду 1883. године и у њему је провео цео свој век.Филозофско образовање, знање језика и добро познавање француске књижевности, определили су Пандуровићев књижевни рад. Био је песник, критичар, естетичар, преводилац, покретач и уредник великог броја књижевних часописа и листова.
Трајно место у српској књижевности обезбедио је својом љубавном, мисаоном и родољубивом поезијом.Преводио је Расина, Молијера, Жида, али највише Шекспира у Целокупним делима Виљема Шекспира (Београд, 1963) објављено је седамнаест Пандуровићевих превода Шекспирових драма.
Владислав Петковић Dis
рођен је у Заблаћу код Чачака 1880. Завршио је осам разреда гимназије, али није успео да положи матурски испит. Радио је кратко време као учитељ у једном селу код Зајечара, а потомкао чиновник на трошарини и царинарници. За време Првог светског рата повлачи се са војском преко Албаније, живи неко време у Француској, полази на Крф и страда у потопљеном броду 1917. године.
1911. године објавио прву збирку песама
Утопљене душе
1913. године
Ми чекамо цара


ЈОВАН ДУЧИЋ
Рођен у Требињу 1871. године. После завршене учитељске школе радио је као учитељ у Мостару. Ту са Алексом Шантићем и Светозаром Ћоровићем покреће и уређује књижевни лист Зора.Године 1899. одлази у Женеву на студије. По дипломирању се враћа у Србију и постаје службеник Министарства иностраних дела. У дипломатској служби остаје све до 1941. године када се из Лисабона сели у Сједињене Америчке Дражаве. Умро је 1941. године у Америци.
Дучић је први наш прави европски песник по схватању, теметици, стилу и версификацији.
Највише домете остварио је у циклусима Јутарње песме, Сунчане песме, Вечерње песме, Песме љубави и смрти и у путописној прози Градови и химере.

МИЛАН РАКИЋ
Рођен је у Београду 1876. године.
После студија на Великој школи у Београду и на факултетима у Француској, као свршени правник, Милан Ракић је ушао у дипломатску службу у којој ће провести тридесет година, службујући у Приштини, Скопљу, Солуну, Софији, Букурешту, Копенхагену, Лондону, Риму.
Ракић се песмама јавио 1902. године у Српском књижевном гласнику као зрео песник. Написао је укупно 64 песме и неколико позоришних критика. За живота је објавио четири песничке књиге. 1934. изабран је за редовног члана Српске краљевске академије.
Умро је у Загребу 1938. године.
Владислав Петковић Dis
Владислав Петковић Dis је рођен у Заблаћу код Чачка 1880. године. Завршио је осам разреда гимназије али није успео да положи матурски испит. Радио је кратко време као учитељ у једном селу код Зајечара, а потом као чиновник на трошарини и царинарници. За време Првог светског рата повлачи се са војском преко Албаније. Живео је неко време у Француској, полази на Крф и страда у потопљеном броду 1917. године.
Прву збирку песама објавио је 1911. године под називом "Утопљене душе". Године 1913. објавио је збирку "Ми чекамо цара". Његово певање карактеришу неодређеност, лелујавост, празнина и нејасноћа. Његове песме "Тамница", "Нирвана" и "Можда спава" улазе у свевремену антологију српског песништва.
Full transcript