Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Pouzdanost pamćenja

No description
by

Iris Zezelj

on 8 March 2016

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Pouzdanost pamćenja

Šta je pamćenje
Sistem uskladištenih znanja pojedinca, koji čini kognitivnu bazu učenja.
Pamćenje je složen proces koji se odvija u tri faze: kodiranje informacija, skladištenje informacija i pronalaženje informacija u memoriji
(Baddeley, 2006).
Uskladišteno znanje ima dve osnovne forme (Shachter & Tulving, 1994):
proceduralno znanje
: apstrahovana pravila koja usmeravaju aktivnosti (motoričke i kognitivne)-
Kako nešto raditi?
deklarativno znanje:
epizodičko pamćenje (događaji) i semantičko pamćenje (generalizovana znanja)-
Šta predstavlja neki koncept?

Jednostavna taksonomija memorijskih sistema (Shachter & Tulving, 1994, str. 8).
Memorija nije snimak našeg života koji nam stoji na raspolaganju kada želimo da evociramo prošlost.
Pamćenje događaja nije linearno, neprekinuto, a prisećanje nije reprodukcija nego rekonstrukcija.
Međutim, u autobiografskoj memoriji događaji nisu pohranjeni upravo onako kako su se odigrali.
Neki događaji su delimično ili potpuno zaboravljeni, neki su izmenjeni, a sve je više dokaza da su neki i “umetnuti, dodati”.



Primeri nepouzdanosti pamćenja
Dnevnici i sećanja

Subjekti vodili dnevnik 4 meseca - testirani nakon 2-3 godine (Barclay & Wellman, 1986)
Test prepoznavanja: bili su izlagani različitim događajima, a prepoznavali su da li su ih imali ili ne u prethodnom iskustvu.

Procenat lažnih prepoznavanja izmišljenih događaja kao sopstvenih: ukoliko su u pitanju bile
samo izmene u stvarnim događajima, u proseku 50%, a ukoliko su bili u potpunosti izmišljeni događaji, 20%- 25%.

Tačnost “blic sećanja”

Blic sećanja (flashbulb memories) su lična sećanja na iznenadne, značajne istorijske događaje (npr. atentat na Kenedija ili eksplozija Čelindžer-šatla).
Ljudi imaju utisak da se tačno, do najsitnijih detalja, sećaju šta su radili i gde su bili u trenutku kada su čuli vesti o konkretnom događaju .

Neisser & Harsch (1992) prikupili detaljne pismene izveštaje ljudi o tome kako su i gde čuli vest o eksploziji Čelindžera. Kada su ih ponovo za to upitali dve i po godine kasnije, većina je tvrdila da se živo i veoma precizno seća; nijedno sećanje, međutim, nije bilo u potpunosti tačno, a više od polovine sećanja sadržalo je suštinski pogrešne navode. Ni ocena živosti ni sigurnost u konkretno sećanje nisu korelirali sa njegovom tačnošću.

U jednom istraživanju (Schmolck et al., 2000) zabeležena su blic sećanja ispitanika na presudu O.J. Simpsonu tri dana nakon završetka suđenja i 32 meseca kasnije. 40% ispitanika suštinski je izmenilo svoja sećanja, a 35% delimično:

Tako je na primer, jedan ispitanik u prvom testiranju tvrdio da je vest video na TV-u u zajedničkoj prostoriji u studentskom domu, da su studenti neprestano ulazili i da su morali do maksimuma da pojačaju zvuk a isti taj ispitanik je 32 meseca kasnije izvestio da je za vest čuo u svojoj kući, u dnevnoj sobi, u društvu roditelja i sestre.

Ljudi prepoznaju izmišljene događaje kao autobiografske,
a u nekim slučajevima i da navode dodatne detalje u vezi sa izmišljenim događajima i na taj način ih dopunjavaju i prihvataju kao “svoje”.  
Ljudima je moguće relativno jednostavno "usaditi" čitave autobiografske epizode: u nizu eksperimenata ljudi prepoznaju kao lična sećanja događaje koji im se nisu dogodili.

Na primer, da su se:
sa pet godina izgubili u tržnom centru (Loftus & Pickrell,1995), da su se gađali tortama na proslavi rođendana ili da ih je u zoološkom vrtu olizala kamila (Žeželj et al., 2009), da su prosuli crno vino na kumovu belu košulju ili da su se družili sa maskotom u zabavnom parku, ili čak da su prisustvovali satanističkom obredu ili da su ih oteli vanzemaljci (Reyna et al., 2007).


# Vežba 1
Gde ste bili i šta ste radili kada ste čuli za atentat na Zorana Đinđića?

Koliko se živo toga sećate? 1-9
Koliko ste uvereni u tačnost svog sećanja? 1-9


Sećanje je aktivno
Sećanje je aktivan proces, i do grešaka može doći u svakoj od tri ključne faze:


Kodiranje

Skladištenje

Prisećanje



Greške pri kodiranju
Šta ćemo videti zavisi od:

Trenutnog afektivnog stanja (npr da li smo uplašeni ili nismo)
Na šta obraćamo pažnju
Šta očekujemo da će se desiti

Greške pri skladištenju
Značaj informacije koja sledi kritični događaj (post event information) na pamćenje
Učesnici izloženi nekom dešavanju - pogrešno informisani o nekom detalju tog dešavanja (verbalno ili vizuelno, preko neautentične fotografije) - u naknadnom testu češće biraju kao tačan detalj koji im je sugerisan nego onaj kome su originalno bili izloženi.

Greške pri prisećanju
Kontekst u kome se prisećamo utiče na sadržaj sećanja.
 
Ko nas ispituje, gde se obavlja ispitivanje, koja mu je svrha?

Selektivna pažnja,

Simons & Chabris, 1999

Fokus na oružje
(Weapon focus, Loftus et al., 1987)

Očekivanja, često rukovođena stereotipima


Loftus & Palmer, 1974
45 studenata posmatralo snimke saobraćajnih nezgoda. Nakon svake su odgovarali na niz pitanja. Jedno je bilo kritično:
Šta se desilo kada su dva automobila _______________________ jedan (u)drugi?
d
odirnula – udarila – tresnula – sudarila se – skršila

Allport & Postman, 1949; Boon & Davies, 1988
Deca i starije osobe - posebno osetljve populacije (Ceci & Bruck, 1993) 
Ako se pitanja ponavljaju, odgovori se menjaju
Ohrabrivanje da se zamišlja situacija: deca će češće izmisliti detalje
Pritisak, očekivanja od strane vršnjaka ili osoba od autoriteta


Razlike akter-posmatrač
Nekim događajima smo prisustvovali, a u nekim aktivno učestvovali
 
U čemu su razlike?

Kognitivne
- kojim informacijama raspolaže akter, a kojim posmatrač?

Motivacione:
šta je interes aktera a šta posmatrača?

Razlike u perspektivama
Kako se razlikuju sećanja?
Dužina
Narativna konzistentnost:
da li se svi elementi priče uklapaju
Prostorne i vremenske odrednice
Detalji:
vizuelni (okruženje), mirisni, zvučni
Neočekivanost:
u toku priče, u tipu aktera, u njihovim reakcijama/ponašanjima

Utvrđivanje realnosti
(reality monitoring)
Sećanja koja su generisana spoljnim događajima kvalitativno se razlikuju od sećanja generisanih "iznutra”: 
više vremenskih i prostornih odrednica
više senzornih (čulnih) detalja
konkretne, atipične informacije (unutrašnje generisana sećanja su shematskija, tipična)
fleksibilnija - mogu se evocirati od početka, sredine i kraja

Značaj svedočenja
U istražnom procesu veći je značaj svedočenja očevidaca nego forenzičkih dokaza (Zander & Henderson, 1993)

Često svedočenje očevica ima veću težinu nego priznanje počinioca (Wolchover & Heaton-Armstrong, 1986)

U sudskom postupku, na porotu i sudije snažnije deluju svedočenja očevidaca od bilo koje druge vrste dokaza (Liepe, 1980; Cutler et al. 1990)

Međutim...
www.innocenceproject.org/


U analizi 40 slučajeva nepravedno osuđenih počinilaca, za koje je naknadna DNK analiza utvrdila da su nevini (Wells et al., 1998) istraživači su ustanovili da je u 90% glavni dokaz bio upravo iskaz očevica.
U kasnijoj analizi (2013), 72% slučajeva čija je nevinost naknadno ustanovljena baziralo se na svedočenju očevidaca.
1/3 svedočenja naknadno utvrđena kao netačna

U pitanju su iskreni, motivisani svedoci.
Zašto? 

Ponovo: Ljudski mozak niti snima događaje kako se odigravaju, niti im pristupa kao snimcima događaja. Pamćenje i prisećanje je AKTIVAN proces. 
Sećanjima svedoka treba pristupati kao drugim dokazima: pažljivo ih registrovati i metodično podsticati ili mogu biti kontaminirana.. 


Kognitivno intervjuisanje
Zasniva se na dva principa utemeljena u kognitivnoj psihologiji:
1. sećanja su
višekomponentna:
neki elementi sećanja biće podstaknuti jednim a drugi elementi drugim pitanjima-podsećanjima (Bower, 1967)
2. sećanja su pohranjena
u specifičnom kontekstu:
sećanja će najbolje biti podstaknuta ako se evocira kontekst u kome se događaj desio (Tulving & Thomson, 1973)

Izvesti o svemu

Neki ljudi se uzdržavaju da podele sa nama sve informacije zato što nisu sigurni da li je nešto važno ili misle da mi nešto već znamo. Molim vas, nemojte ništa da izostavljate. Zanima me apsolutno sve čega se sećate, sve što vam u vezi sa tim pada napamet. Čak i nepotpuna sećanja mogu biti važna. Molim vas, samo mi sve recite.


Oživi kontekst

Pomoći ću vam da se prisetite svega što možete. Slušajte me pažljivo i razmišljajte o onome što govorim. Za početak razmišljate o danu u kome se desio događaj. Šta ste radili...kakvo je bilo vreme... Razmišljajte o mestu na kome se događaj odigrao... predstavite ga sebi u glavi. Setite se predmeta... boja... mirisa.... Kako ste se u tom trenutku osećali? A sada razmislite o događaju i ljudima koji su učestvovali... Kad budete spremni recite mi sve čega se sećate, polako i bez žurbe.



Prisećaj se u različitom hronološkom redu
Postoji nekoliko memorijskih tragova koji se odn na delove, upečatljive momente, koje onda mi povezujemo u logični, koherentni narativ. Prisećanje je pod uticajem prethodnog znanja i očekivanja (takozvanih kognitivnih shema)- ono čega se prvo prisetimo obavezuje nas da se ostatka prisećamo na određeni način (nove informacije razumevaju se u kontekstu starih).

Sada bih želela da pokušate nešto što ljudima ponekad pomaže da se bolje prisete događaja. Pokušajte da mi kažete šta se dogodilo, ali unazad. Znam da zvuči teško ali pomoći ću vam. Za početak, šta se poslednje desilo, kako se toga sećate.... šta se desilo pre toga... šta pre toga... (do početka događaja)

Promeni perspektivu
Pokušajte da se prisetite događaja iz perspektive drugih koji su u njemu učestvovali ili ga posmatrali. Zamislite gde je bila ta druga osoba, setite se svega u vezi te druge osobe, kao da je "pod reflektorom". Opišite šta je videla ta druga osoba.


Izvesti o svemu
“Oživi kontekst”
Prisećaj se u različitom redosledu
Promeni perspektivu

Kognitivno intervjuisanje, evaluacija
Eksperimentalne provere: simulacija događaja, očevici, dve grupe itd..
Provere u forenzičkom i sudskom setingu: kvalitet svedočenja i podudarnost sa drugim dokazima u slučaju kada je korišćen i nije korišćen KI kao tehnika
Metaanaliza (Memon & Meisnerr, 2010) : uključuje 65 objavljenih istraživanja na 2887 subjekata

Prisećaju se značajno većeg broja tačnih informacija, a jednakog broja netačnih informacija (nema porasta u broju netačnih informacija).  
U proseku, 30% više tačnih informacija.

Doprinosi
KVANTITETU
sećanja (broj tačnih informacija) a ne ugrožava
KVALITET
(procenat tačnih informacija u ukupnom broju informacija).

Kognitivno intervjuisanje, problemi u praksi
Intervjueri su u praksi:
Prekidali proces prisećanja
Tražili kratke odgovore na direktna pitanja
Nevešti u komunikaciji: sugestivna pitanja, osuđivanje, kritike...

Intenzivno kognitivno intervjuisanje
Obezbediti
uslove
(prostor, buka) za neometano prisećanje
Ne prekidati
proces prisećanja
Početi sa lakšim pitanjima
da se prevaziđe anksioznost
Ne držati se strogo protokola
pri ispitivanju (u smislu redosleda pitanja)
Ne postavljati sugestivna pitanja
, bez vrednosnih komentara
Najbolje pitanja
otvorenog tipa
Primeniti
fokusirano prisećanje

Intenzivno kognitivno intervjuisanje, evaluacija
IKI:
45% više tačnih informacija nego KI, a čak 75% više nego standardni intervju, bez razlike u prisećanju netačnih.
Identifikacija osumnjičenih


Može da ustanovi
da je osumnjičeni izvršilac
da osumnjičeni nije izvršilac
da svedok ne može da na osnovu sećanja identifikuje izvršioca.

Linija za prepoznavanje (izbor fotografija)
Mora da bude
nepristrasna
Pristrasna linija znači da i svedok koji se ne seća ili loše seća može da identifikuje osumnjičenog sa verovatnoćom većom od slučajne (1/n, n- broj osoba u liniji).

Mora da bude
efektivne veličine
Da u njoj ima dovoljno osoba koje predstavljaju moguću alternativu osumnjičenom.

To znači da:
Osumnjičeni nije jedini koji zadovoljava opis svedoka: jedini određene rase, visine, frizure, sa tetovažom itd...
Omogućava poređenje osumnjičenog i sećanja na počinioca koje ima svedok, a ne poređenje osoba u liniji međusobno
Oslobađa svedoka pritiska od identifikacije
Ne utiče na uverenost svedoka u procenu


# Vežba 4

Praktične preporuke
Linija se formira tako da
osumnjičeni ne odudara
svojim karakteristikama od drugih 
Ukoliko je moguće, fotografije ili osobe u liniji prezentuju se svedoku
pojedinačno,
jedan za drugim (omogućava da se ne porede osumnjičene osobe među sobom već svaka osoba sa mentalnom slikom počinitelja koju ima svedok) 
Duplo slepa procedura:
službeno lice koje vodi prepoznavanje ne zna ko je osumnjičeni, svedok zna da službeno lice to ne zna 
Svedoku se kaže da je počinilac možda u liniji a možda i nije i tako se
oslobađa pritiska od identifikacije 
Ukoliko svedok nekoga identifikuje, odmah se traži da proceni
u kojoj meri je siguran
da je u pitanju prava osoba 






Kognitivni intervju se primenjuje u više od 50 država sveta:
"najuzbudljivije psihološko otkriće u poslednjih 10 godina" (Memon, 2010)

Nova uputstva za liniju za osumnjičene uvedena u 30 država u SAD, Velikoj Britaniji i nekoliko evropskih zemalja.

Uputstva sudijama i poroti u vezi sa principima pamćenja, pristrasnostima i greškama daju se u 23 države u SAD, skandinavskim zemljama i VB.





Osumnjičeni je belac, 19-25 godina,
tamne kose, obrijan.
Odaberite 5 osoba za prepoznavanje.


# Vežba 3

Da li ste se kao mali izgubili, bili neko
vreme izgubljeni a zatim vas roditelji
(odrasli) pronašli? Neko od nas ima, a
neko nema to iskustvo.
Podelite se u parove. Jedan iz para piše o događaju kao da mu se desio (bez obzira
da li jeste ili nije). Drugi član para
identifikuje da li se događaj stvarno desio
ili nije
Pouzdanost pamćenja
-kako psiholozi mogu pomoći u istražnom i sudskom postupku-



Dr Iris Žeželj, Filozofski fakultet u Beogradu
Katedra za socijalnu psihologiju

Očekivanja,
često rukovođena stereotipima
Pouzdanost pamćenja
Pouzdanost svedočenja
Kognitivno intervjuisanje
Ferguson, 2014.
Da li nas iko sluša?
Šta je dobro sprovedeno
prepoznavanje?



izezelj@f.bg.ac.rs




IS Petnica, Mart 2016
Bonus:
Marvin Anderson
https://www.dropbox.com/sh/hwptxrp15fjer0kAAArR_XZm-6v4U3Gy8oUO5Dva?dl=0
Full transcript