Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Годишњи богослужбени круг Богородичиних празника

Додатни материјал за часове Верске наставе. Аутори: Борко Богићевић-вероучитељ, Јелена Максовић-наставник информатике. Прва техничка школа Крагујевац
by

Емануил Спасић

on 13 March 2015

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Годишњи богослужбени круг Богородичиних празника

Рођење Пресвете Богородице - Мала Госпојина
8./21.септембар

О празнику

Црква је одувек прослављала Пресвету Богородицу као покровитељицу и заштитницу хришћана, која својим молитвама умилостивљава Бога према нама грешнима. Безброј пута помагала је појединцима и народима у рату и миру, и свуда у невољама. Догађај који црква празнује десио се 14. октобра 911. године, у време цара Лава Мудрога (Философа). Било је свеноћно бдење у Богородичиној цркви Влахерне у Цариграду. Црква је била пуна народа, а негде у позадини стајао је свети Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем. У четири сата после поноћи, угледао је свети Андреј Пресвету Богородицу са распростртим омофором изнад народа, као да том одећом покрива народ. Била је одевена у златокрасну порфиру, и блистала окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама. Свети Андреј показа руком Епифанију и упита га да ли и он види "Царицу и госпођу, како се моли за сав свет", што Епифаније зачуђен потврди. Због тога догађаја уведено је празновање, да нас подсећа на тај тренутак и на стално покровитељство Пресвете Богородице кад год то, у невољама, од ње молитвено тражимо.


Покров Пресвете Богородице
1.октобар/14.октобар

Ваведење Пресвете Богородице
21.новембар/4.децембар

О празнику

Када је Пресвета Дева Марија навршила три године, њени родитељи, свети Јоаким и Ана, довели су је из Назарета у Јерусалим, да је предају Богу у храм како су раније и обећали. Била је то свечана поворка Јоакимових и Аниних сродника: напред су ишле девице са упаљеним свећама, па онда Пресвета Дева свечано одевена и украшена, између своје мајке и оца, а иза њих остали сродници и пријатељи. На улазу у храм Деву је сачекао првосвештеник Захарија, отац Јована Претече, и увео је не само у храм него и у Светињу над Светињама, у најсветије место храма иза друге завесе где улазе само архијереји и то једном годишње. Родитељи су тада принели жртву Богу, примили благослов од свештеника и вратили се кући, а Пресвета Дева остала је у храму. Ту је боравила девет година и родитељи су је често посећивали. Када су они умрли Деву Марију су са дванаест година дали Јосифу, њеном сроднику у Назарету да, под видом обручнице, живи у девствености иако то није био обичај у Израиљу. Пресвета Дева Марија је била прва доживотно завештана девојка, а касније су је следиле многе хиљаде девојака и младића

Сабор Пресвете Богородице
26.децембар/8.јануар

О празнику

Другог дана празника Рождеста Господа и Спаса нашег Исуса Христа,Православна Црква прославља и Сабор Пресвете Богородице.Сва Црква Христова одаје славу и хвалу Пресветој Богоматери, која је родила Господа и Бога и Спаса нашега Исуса Христа. Њеним Сабором се назива овај празник зато што се данас сабирају сви верни, да прославе Њу, Матер Богорoдицу, и што се торжествено, саборно, служи у Њену част. Цела природа и сва твар поклонила се Христовом рођењу, а први од људи, који су му пришли, били су пастири. Чувајући стражу код стада својих, изненадили су се појавом анђела и славом Господњом, која их је обасјала. И гле, небески благовесник им рече: „Не бојте се, јер вам, ево, јављам радост велику која ће бити свему народу. Јер вам се данас, у граду Давидову, роди Спаситељ, који је Христос Господ".

Сретење Господње
2.фебруар/15.фебруар

О празнику

Код Хришћана, Сретење Господње се слави на 40 дан од Божића. Свето писмо каже како четрдесети дан по Рождеству Христову донесе Пресвета Дева свог божанског Сина у храм јерусалимски да Га, сходно закону, посвети Богу и себе очисти (Левит 12, 2-7; Исход 12, 2). Иако ни једно ни друго није било потребно, ипак Законодавац није хтео никако да се огреши о Свој Закон, који је Он био дао кроз Свога слугу и пророка Мојсеја. У то време држао је чреду у храму првосвештеник Захарија, отац Јована Претече. Он стави Дјеву Марију не на место за жене, него на место за девојке у храму. Том приликом појаве се у храму две чудне личности: старац Симеон и Ана, кћи Фануилова. Праведни старац узе на руке своје Месију и рече: "Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој..." Још рече Симеон за Христа Младенца: "Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити" (Лк 2, 29 и 34). Ана пак која од младости служаше Богу у храму постом и молитвама, и сама познаде Месију, па прослави Бога и објави Јерусалимљанима о доласку Дугочеканога. А фарисеји, присутни у храму, који видеше и чуше све, расрдише се на Захарију што стави Деву Марију на место за девојке, доставише то цару Ироду. Уверен да је то Нови Цар, о коме су му звездари с Истока говорили, Ирод брзо посла да убију Исуса. Но у међувремену божанска породица беше већ измакла из града и упутила се у Мисир, по упутству ангела Божјег. Дан Сретења празнован је од самог почетка, но торжествено празновање овога дана установљено је нарочито 544. године у време цара Јустинија.

Благовести
25.март/7.април

О празнику

Благосвести је празник који Српска православна црква прославља 25. марта (7. априла). Спада у Богородичине празнике.
Пола године пошто је првосвештенику Захарији пројавио да ће у дубокој старости добити сина који ће бити Господњи Претеча (св. Јован Крститељ), исти Господњи арханђео, Гаврило, јавио се Пречистој Дјеви Марији у Назарету, поздравивши је речима: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом, благословена си ти међу женама! Зачуђеној и уплашеној Дјеви арханђео објашњава необичан поздрав: не бој се, Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш, и родићеш сина и наденућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог престо Давида оца Његовог. И цареваће над домом Јаковљевим вавек, и царству Његовом неће бити краја.
На Маријино питање Како ће то бити кад ја не знам за мужа?, арханђео Гаврило одговара: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божји. Пречиста Дјева покорно одговара: Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој .
Свети Оци из старих времена оставили су нам неколико предања везаних за овај разговор којим је отпочела историја спасења људског рода и обновљења твари. Између осталог, они веле да се Божји арханђео Гаврило појавио пред Пречистом Дјевом баш у тренутку када је читала познато место из Књиге пророка Исаије: Гле, девојка ће зачети и родиће сина . По истим тумачењима. Господ Исус Христос је васкрсао тридесет и нешто година касније, у исти датум у који се водио описани разговор Божјег изасланика и будуће Богородице. Зато се 25. март/7. април сматра за аутентични датум Васкрса, а ретки случајеви када се Васкрс поклопи са овим непокретним празником. зову се "Кириопасха".

Мала Госпојина
Читање из Посланице светог апостола Павла Филипљанима
(Зач. 240 – гл. 2, ст. 5-11)

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; И, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.

Мала Госпојина
На Литургији
Јеванђеље по Луки зачало 54
(лу. Гл.10, ст.38-42 и гл.11, ст27-28)

А кад путоваху и он уђе у једно село, а жена нека, по имену Марта, прими га у кућу своју. И у ње бјеше сестра по имену Марија, која сједе код ногу Исусових и слушаше бесједу његову. А Марта се заузела да га што боље услужи, и приступивши му рече: Господе, зар ти не мариш што ме сестра моја остави саму да служим? Реци јој, дакле, да ми помогне. А Исус одговарајући рече јој: Марта, Марта, бринеш се и узнемираваш за много, а само је једно потребно. Али је Марија добри дио изабрала који јој се неће одузети. А док он то говораше, подиже глас једна жена из народа и рече му: Блажена утроба која те је носила, и дојке које си сисао! А он рече: Ваистину, блажени су они који слушају ријеч Божију и држе је.

Успење Пресвете Богородице-Велика Госпојина
15.август/28.август

О празнику

По Распећу Господа, Пресвета Богородица је наставила да живи код Светог Јована Богослова. Углавном све време до смрти провела је у Јерусалиму. У старости, често се на месту Вазнесења молила Господу да је што пре узме себи. Јавио јој се архангел Гаврило и рекао јој је да ће се упокојити за 3 дана. Пожелела је да види све апостоле и сви се они чудесно сабраше, осим апостола Томе. Онда се упокојила мирно, без икакве муке. Апостоли су је сахранили у гроб Светих Јоакима и Ане, у Гетсиманском врту. Трећег дана стиже и апостол Тома. Када су отворили гроб да целива тело Свете Пречисте, унутра га не беше, беху само плаштанице. Kaдa je Прeсвeтa yмрлa, билo joj je 63 гoдинe, a нeки смaтрajy дa je живeлa 72 гoдинe.
Oпштe прaзнoвaњe oвoг прaзникa yрeђeнo je пo жeљи цaрa Maврииja 528. гoдинe. Прaзник сe зoвe Успeниje Прeсвeтe Бoгoрoдицe, a кoд нaс сe oбичнo нaзивa Вeликa Гoспojинa и прaзнyje сe 28. aвгyстa (15. aвгyстa).
Обичаји у Српском Народу на Велику Госпојину
Прeд oвaj прaзник yстaнoвљeн je пoст, кojи oдгoвaрa jeсeњeм гoдишњeм врeмeнy и кojи трaje oд 14-27. aвгyстa yвeчe.
Нa икoни дoгaђaj yспeниja прeдстaвљa сe: Свeтa Дjeвa лeжи нa сaмртнoм oдрy oкрyжeнa aпoстoлимa, a нeдaлeкo oд њe стojи Син њeн Исyс Христoс, кoмe je oнa дyх свoj прeдaлa, држeћи y нaрyчjy y миниjaтyри oблик тeлa Прeчистe Maриje, кao дyх њeн.
Врeмe измeђy Вeликe и Maлe Гoспojинe зoвe сe Meђyднeвицe. Taдa жeнe бeрy мeђyднeвичкe трaвe: кичицy, крљy (рицинyс), хajдyчкy трaвy (мeсeчинy), пaпричицy или бoбицy, yгaслицy, кoњски бoсиљaк, цвeт oд липe, зрeo рoд oд кoрoвa, дрeнa, шипкa, oскoрyшe, шљивe и трнa, дрyги рoд oд jaбyкe (кoje yjeсeн цвeтajy) и мaлy зeлeнy лyбeницy. Oвим трaвaмa лeшe сe рaзнe бoлeсти. Taкoђe сe oстaвљajy и мeђyднeвичкa jaja oд живинe кao нajбoљa зa yпoтрeбy и рaсaд.

Читање Апостола
Јев. 306 зач. II, 11-18.

Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола, и да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.

Читање Јеванђеља
Мт. 4 зач. II, 13-23.

Кад отидоше мудраци, а то анђео Господњи јави се Јосифу у сну и рече: Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат, и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби. И он уставши, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат. И би тамо до смрти Иродове - да се испуни што је Господ рекао преко пророка који говори: Из Египта дозвах сина својега. Тада Ирод, видјев да су га мудраци преварили, разгњеви се веома и посла те погуби сву дјецу по Витлејему и по свој околини његовој од двије године и ниже, по времену које је тачно дознао од мудраца. 17. Тада се испуни што је рекао пророк Јеремија говорећи: Глас у Рами чу се, плач и ридање и нарицање много, Рахиља оплакује дјецу своју, и неће да се утјеши, јер их нема. А по смрти Иродовој, гле, анђео Господњи јави се у сну Јосифу у Египту. И рече: Устани, узми дијете и матер његову и иди у земљу Израиљеву; јер су помрли они који су тражили душу дјетета. А он уставши, узе дијете и матер његову, и дође у земљу Израиљеву. Али чувши да Архелај царује у Јудеји умјесто Ирода, оца својега, побоја се онамо ићи, него, примивши у сну заповијест, отиде у крајеве галилејске. И дошавши настани се у граду званом Назарет, да се испуни што су рекли пророци да ће се Назарећанин назвати.

Читање на Јутрењу
Лк. 8 (2, 25-32)

Бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече: Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему. 

Читање Апостола
Јев. (7:7-17)

Браћо, ван свакога је спора да већи благосиља мањега. И тако овдје десетак узимају људи смртни, а тамо онај за којега се свједочи да живи. И могло би се рећи, да Левије који узима десетак, даде десетак кроз Авраама, Пошто он још бијаше у бедрима оца када га срете Мелхиседек. Ако је, дакле, савршенство било постигнуто кроз левитско свештенство, јер је народ њиме доведен под Закон, зашто је било још потребно говорити да ће се појавити други Свештеник по чину Мелхиседекову, а не по чину Аронову? Али када се мијења свештенство, мора се промијенити и Закон. Јер Онај за кога се ово вели из другога је племена, од којега нико није приступао жртвенику. Јер је очигледно, да је Господ наш произишао из племена Јудиног, за које Мојсеј ништа не рече о свештенству. И још је очигледније, када по подобију Мелхиседекову настаје други Свештеник, Који није постао по закону тјелесне заповијести, него по сили живота неуништивога. Јер Писмо свједочи: Ти си Свештеник вавијек по чину Мелхиседекову. 


Читање Јеванђеља
Лк. 7 (2:22-40)

Када се навршише дани за очишћење њихово по закону Мојсејеву, Донијеше га у Јерусалим да га ставе пред Господа. Као што је написано у Закону Господњем, да се свако дијете мушко које најприје отвори материцу посвети Господу. И да принесу жртву као што је речено у Закону Господњем: двије грлице или два голубића. И гле, бијаше у Јерусалиму човјек по имену Симеон, и тај човјек бјеше праведан и побожан, који чекаше утјеху Израиљеву, и Дух Свети бијаше на њему. И њему бјеше Дух Свети открио да неће видјети смрти док не види Христа Господњега. И Духом вођен дође у храм; и кад унесоше родитељи дијете Исуса да изврше на њему оно што је уобичајено по Закону, Он га узе у наручје своје и благослови Бога и рече:
Сад отпушташ у миру слугу својега, Господе, по ријечи својој; Јер видјеше очи моје Спасење твоје, Које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвјећује незнабошце, и славу народа твојега Израиља. А Јосиф и мати његова чуђаху се томе што се говораше о њему.
И благослови их Симеон, и рече Марији, матери његовој: Гле, овај лежи да многе обори и подигне у Израиљу, и да буде знак против кога ће се говорити. А и теби самој пробошће мач душу, да се открију помисли многих срца. И бјеше Ана пророчица, кћи Фануилова, од племена Асирова, већ поодмаклих година, која је седам година живјела са мужем од дјевојаштва својега. И она, удовица од око осамдесет и четири године, не одлажаше од храма, и служаше Богу дан и ноћ постом и молитвом. И она у тај час дође, и слављаше Господа, и говораше о њему свима који чекаху избављење у Јерусалиму. И кад извршише све по закону Господњему, вратише се у Галилеју у град свој Назарет. А дијете растијаше и јачаше духом, пунећи се премудрости, и благодат Божија бијаше на њему.
на Јутрењу
Лк. 4 (1, 39-49, 56)

У вријеме оно, уставши Марија отиде хитно у горски крај, у град Јудин. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога, И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! . И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. И рече Марија: Велича душа моја Господа; И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, Што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; Што ми учини величину Силни, и свето име његово. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

Читање Апостола на Лит.
Јев. 306 (2 : 11-18)

Браћо, и Онај који освећује и они који се освећују сви су од једнога, зато се не стиди да их назива браћом, говорећи: Објавићу Име твоје браћи својој, усред сабора пјесмом ћу те величати. И опет: Ја ћу се уздати у Њега. И опет: Ево ја и дјеца коју ми даде Бог. А пошто та дјеца имају заједницу у крви и месу, и Он узе најприснијег удјела у томе, да смрћу сатре онога који има моћ смрти, то јест ђавола,
И да избави оне који из страха од смрти цијелога живота бијаху кривци за своје робовање. Јер, заиста се не присаједини анђелима, него се присаједини сјемену Авраамову. Стога је требало да у свему буде подобан браћи, да би био милостив и вјеран првосвештеник у служби Богу, како би очистио гријехе народа. Јер пошто је и сам страдао будући кушан, зато може помоћи онима који бивају кушани.
Читање Јеванђеља
Лк. 3 (1 : 24-38)

У дане оно, затрудње Јелисавета жена Захаријина, и кријаше се пет мјесеци говорећи: Тако ми је учинио Господ у дане ове у које погледа на ме да ме избави од срамоте међу људима. А у шести мјесец послан би од Бога анђео Гаврило у град галилејски по имену Назарет, Дјевојци зарученој за мужа, по имену Јосиф, из дома Давидова; и дјевојци бјеше име Марија. И ушавши к њој анђео рече: Радуј се, благодатна! Господ је с тобом. Благословена си ти међу женама! А она видјевши га, уплаши се од ријечи његове и мишљаше: какав би ово био поздрав? И рече јој анђео: Не бој се. Марија, јер си нашла благодат у Бога! И ево зачећеш и родићеш сина, и надјенућеш му име Исус. Он ће бити велики, и назваће се Син Вишњега, и даће му Господ Бог пријесто Давида оца његова; И цароваће над домом Јаковљевим вавијек, и царству његову неће бити краја. А Марија рече анђелу: Како ће то бити кад ја не знам за мужа? И одговарајући анђео рече јој: Дух Свети доћи ће на тебе, и сила Вишњега осјениће те; зато и оно што ће се родити биће свето, и назваће се Син Божији. И ето, Јелисавета рођака твоја, и она заче сина у старости својој, и ово је шести мјесец њој, коју зову нероткињом. Јер у Бога је све могуће што каже.
А Марија рече: Ево слушкиње Господње - нека ми буде по ријечи твојој! И анђео отиде од ње.

Ваведење Пресвете Богородице
Читање из Посланице светог апостола Павла Јеврејима
(Зач. 320 – гл.9, ст.1-7)

Браћо, имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску.Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња.А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама,Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.

Читање из Посланице светог апостола Павла Филипљанима
(Зач. 240 – гл. 2, ст. 5-11)

Браћо, нека је у вама иста мисао која је и у Христу Исусу, који будући у обличју Божијем, није сматрао за отимање то што је једнак са Богом, него је себе понизио узевши обличје слуге, постао истовјетан људима, и изгледом се нађе као човјек; Унизио је себе и био послушан до смрти, и то до смрти на крсту, Зато и Њега Бог високо уздиже, и дарова му Име које је изнад свакога имена.Да се у Име Исусово поклони свако кољено што је на небесима и на земљи и под земљом; И, да сваки језик призна да је Исус Христос Господ на славу Бога Оца.



Полагање ризе Пресвете Богородице
2./15. јула

О празнику

У време цара Лава Великог, царице Верине и патријарха Генадија у Свету Земљу су, на поклоњење светињама, отпутовали цариградски племићи Галвије и Кандид. У Назарету су одсели у кући неке Јеврејке, девице, која је у тајној одаји држала ризу Пресвете Богородице. Додиром ове ризе, многи болесници се исцељиваху. Галвије и Кандид су узели ову светињу и донели је у Цариград. Када су то објавили патријарху Генадију, у царском граду је настала огромна радост. Риза је потом свечано пренета и положена у цркву Влахерне, коју је саградио цар Маркијан на обали Влахернског залива, који је добио име по неком скитском војводи Влахерну који је ту погинуо. У спомен на тај догађај, установљен је овај празник
 Владичице приснодјево, покрове људи, ризу и појас пречистога твога тела, као силан омотач си даровала граду твоме. И по бесеменом рођењу твоме остала си дјева: Од тебе се и природа и време обнављају. Зато те молимо, да мир граду твоме дарујеш, и душама нашим велику милост.
Мала Госпојина
О празнику

Пресвета Дева Марија рођена је од старих родитеља Јоакима и Ане. Отац јој је био из племена Давидовог, а мајка од рода Ароновог. По оцу је била царског, а по мајци архијерејског рода, и тиме предображавање Онога који ће се из ње родити, Цара и Првосвештеника. Већ стари, Јоаким и Ана усрдно су се молили Богу да им подари дете, да их обрадује као што је некада обрадовао Аврама и Сару даровавши им сина Исака. И Бог их обрадова, дарова им више него су могли и уснити, не само кћерку него и Богомајку. Рођена у Назарету, након три године Пресвета Дева је одведена у јерусалимски храм, да би се вратила у Назарет где је ускоро чула благовест Светог архангела Гаврила да ће родити Сина Божијег.
Храмови посвећени Рођењу Пресвете Богородице
Црква Ружица, Београд
Манастир Каменац
Гружа
фсф
Читање Паримија
Пост. (28:11-17)
Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.
Јез. (43:27-44:4)
Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.
Прич. (9:1-11)
Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.
БОГОРОДИЦА ШИРШАЈА НЕБЕС (ШИРА ОД НЕБЕСА)
Манастир Пива

Богородице Дјево
Богородице Дјево, радуј се благодатна Маријо, Господ је с тобом; благословена си Ти међу женама и благословен је Плод утробе Твоје, јер си родила Спаситеља душа наших.

Читање из Посланице светог апостола Павла Јеврејима
(Зач. 320 – гл.9, ст.1-7)

Браћо, имала је, додуше, и прва скинија правила за богослужење, а и Светињу земаљску.Јер бјеше уређен први дио скиније, у њему свијетњак и трпеза и постављени хљебови, и то се зове Светиња.А иза друге завјесе дио скиније, назван Светиња над светињама,Која имаше златну кадионицу, и ковчег обложен свуда златом, у коме бјеше златни сасуд са маном, и процвјетали штап Аронов, и плоче Завјета, А над њим херувими славе, који осјењаваху очистилиште; о чему сада не треба говорити подробно. А пошто ово бијаше тако уређено, улажаху свештеници свагда у први дио скиније да врше службу Божију; А у други једном у години сам првосвештеник, не без крви, коју приноси за себе и за народне гријехе из незнања.


На јутрењу
Јеванђеље по Луки зачало 4
(гл.1, ст.39-49 и ст.56.)

На литургији
Јеванђеље по Луки зачало 54
(гл.10, ст.38-42 и гл.11, ст27-28)

Као за Малу Госпојину
Храм посвећен Покрову Пресвете Богородице
Манастир Ђунис
Крушевац
Читање Паримија
Изл. 40 : 1-5, 9-10, 16, 34-35.


Рече Господ Мојсеју, говорећи: Први дан првог месеца подигни шатор, шатор од састанка, и метни онде ковчег од сведочанства, и заклони га завесом. И унеси сто, унеси и свећњак његов, и намести златни олтар кадиони да кади пред ковчегом од сведочанства; и обеси завес на вратима од шатора. И узми уље помазања, и помажи шатор и све што је у њему, и освети га и све справе његове, и биће свет. Помажи и олтар за жртву паљеницу, и олтар ће бити светиња над светињом. И учини Мојсеј све, како му заповеди Господ Бог, Свети Израиљев, тако учини. И покри облак шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. И не могаше Мојсеј ући у шатор од састанка, јер беше на њему облак, и славе Господње беше пун шатор.

3 Цар. 7 : 51, 8 : 1, 3-7, 9-11.


Деси се да се сврши сав посао који уради цар Соломон дому Господњем. Тада сабра Соломон старешине Израиљеве у Сион, да се пренесе ковчег завета Господњег из града Давидовог, а то је Сион. И кад дођоше све старешине Израиљеве, подигоше свештеници ковчег завета Господњег, и шатор од састанка и све суде свете што беху у шатору. А цар Соломон и сав збор Израиљев пред ковчегом. И унесоше свештеници ковчег завета Господњег на његово место, у унутрашњи дом, у светињу над светињама, под крила херувимима. Јер херувимима беху раширена крила над местом где ће стајати ковчег, и заклањаху херувими ковчег и полуге његове одозго. У ковчегу не беше ништа осим две плоче камене, које метну у њ Мојсеј на Хориву, што заветова Господ. А кад свештеници изиђоше из светиње, облак напуни дом Господњи, те не могаху свештеници стајати да служе од облака; јер се славе Господње напуни дом Господа Бога Сведржитеља.

Јез. 43 : 27, 44 : 1 - 4.


Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

Храмови посвећени Ваведењу
Хиландар
Каленић
Лепавина
Девич
Изласка читање

Рече Господ Мојсију говорећи: Посвети ми сваког првенца, шта год отвара материцу у синова Израиљевих, и од људи и од стоке; јер је моје. И Мојсије рече народу: Памтите овај дан, у који изиђосте из Египта, из дома ропског, јер вас руком крепком изведе Господ оданде; нека се дакле не једе ништа с квасцем: и држите закон Његов. 11. И кад те уведе Господ у земљу хананејску, као што се заклео теби и твојим оцима, одвајаћеш Господу шта год отвара материцу, и од стоке твоје шта год отвара материцу, шта је мушко, да буде Господу. А кад те запита син твој унапред говорећи: Шта је то? Реци му: Руком крепком изведе нас Господ из земље египатске, из дома ропског. Јер кад отврдну Фараон, те нас не хте пустити, поби Господ све првенце у земљи египатској од првенца човечјег до првенца од стоке; зато приносим Господу све мушко што отвара материцу, а сваког првенца синова својих избавићу. И биће ти знамење непоколебљиво пред очима твојим. Јер тако рече Господ Бог Сведржитељ: прворођене од синова твојих даћеш ми. И да буде, сваки пут кад се роди мушко, у осми дан нека се обреже дете. И тридесет три дана да не уђе у светилиште свештенику, док се не испуне дани очишћења. А после овог, нека принесе Господу јагње од године, непорочно, за жртву паљеницу, и голупче или грлицу пред врата шатора од састанка, светитељу. Или, уместо њих, два голубића, или две грлице, и помолиће се за њега свештеник. Јер су Ми откуп, од свих синова Израиљевих, и примих их и осветих их Себи, уместо прворођених египатских, у дан када поразих сваког првенца у земљу египатској, од човека до животиње - рече Бог Вишњи, Свети Израиљев.

Пророштва Исаијиног читање

Године које умре цар Озија видех Господа где седи на престолу високом и издигнутом, и слава Његова испуњаваше цркву. Серафими стајаху више Њега, сваки их имаше шест крила: двема заклањаше лице своје и двема заклањаше ноге своје, а двема летеше. И викаху један другом говорећи: Свет, свет, свет је Господ над војскама; пуна је сва земља славе Његове. И задрмаше се прагови на вратима од гласа којим викаху, и дом се напуни дима. И рекох: Јао мени! Погибох, јер сам човек нечистих усана, и живим усред народа нечистих усана, јер Цара Господа над војскама видех својим очима. А један од серафима долете к мени држећи у руци жив угљен, који узе с олтара клештима, и дотаче се уста мојих, и рече: Ево, ово се дотаче уста твојих, и безакоње твоје узе се, и грех твој очисти се. Потом чух глас Господњи где рече: Кога ћу послати? И ко ће нам ићи? А ја рекох: Ево мене, пошаљи мене. А Он рече: Иди, и реци том народу: Слушајте али нећете разумети, гледајте али нећете познати. Учини да одебља срце том народу и уши да им отежају, и очи им затвори, да не виде очима својим и ушима својим да не чују и срцем својим да не разумеју и не обрате се и не исцеле. А ја рекох: Докле, Господе? А Он рече: Докле не опусте градови да буду без становника и куће да буду без људи, и земља докле сасвим не опусти, и докле Господ оправи далеко људе и буде сама пустош у земљи. И после овога, продужиће Бог људе, и умножиће се преостали на земљи.

Пророштва Исаијиног читање

Гле, Господ седећи на облаку лаком доћи ће у Египат; и затрешће се од Њега идоли египатски, и срце ће се растопити у Египћанима. И помешће се дух у њима, и намеру њихову разориће. И предаћу Египат у руке господарима, јер овако вели Господ, Владика Свети над војскама. Пију Египћани воду што је при мору, река ће пресахнути и засушити се. Овако говори Господ: где су сада мудраци твоји? Нека ти возвесте, и нека ти кажу, шта је наумио за Египат Господ над војскама. У дан онај биће Египћани у страху и трепету, од руке Господа над војскама, којем ће замахнути на њих. И биће олтар Господњи у земљи египатској, и споменик Његов на међама њиховим. И биће знак и сведочанство вавијек Господу над војскама, у земљи египатској, кад стану вапити ка Господу, Он ће им послати човека да их избави. И биће познат Господ Египћанима, и познаће Египћани Господа у то време, и служиће Му жртвама и даровима, и заветоваће завете Господу, и извршаваће.

Читање Паримија
Читање
Паримија
Изл. III, 1-8.
Чита се на Вечерњој којом почиње Литургија


Дође Мојсеј на гору Божију Хорив. И јави му се анђео Господњи у пламену огњеном из купине. И погледа, а то купина огњем гори а не сагорева. И Мојсеј рече: Идем да видим ту утвару велику, зашто не сагорева купина. А Господ кад га виде где иде да види, викну га Бог из купине, и рече: Мојсеју! Мојсеју! А он одговори: Ево ме. А Бог рече: Не иди овамо. Изуј обућу своју с ногу својих, јер је место где стојиш света земља. Још рече: Ја сам Бог оца твог, Бог Аврамов, Бог Исаков и Бог Јаковљев. А Мојсеј заклони лице своје, јер га страх беше гледати у Бога. И рече Господ: Добро видех невољу народа свог у Египту, и чух вику његову од зла које му чине настојници, јер познах муку његову. И сиђох да га избавим из руку египатских, и да га изведем из оне земље у земљу добру и пространу, у земљу где млеко и мед тече.

Прич. VIII, 22-30.
Чита се на Вечерњој којом почиње Литургија

Господ ме је имао у почетку пута свог, пре дела својих, пре сваког времена. Пре векова постављена сам, пре почетка, пре постања земље. Кад још не беше бездана, родила сам се, кад још не беше извора обилатих водом. Пре него се горе основаше, пре хумова ја сам се родила; Још не беше начинио земље ни поља ни почетка праху васиљенском; Кад је уређивао небеса, онде бејах; кад је размеравао круг над безданом. Кад је утврђивао облаке горе и крепио изворе бездану; Кад је постављао мору међу и водама да не преступају заповести Његове, кад је постављао темеље земљи; Тада бејах код Њега храњеница, бејах Му милина сваки дан, и весељах се пред Њим свагда.

Пост. (28:11-17)


Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Јез. (43:27-44:4)


Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

Прич. (9:1-11)


Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Храмови посвећени празнику
Дивостин
Градац
Крушедол
Пост. (28:11-17)

Изиђе Јаков од студенца заветног, и изиђе у Харан, и дође на једно место, и онде заноћи, јер сунце беше зашло; и узе камен на оном месту, и метну га себи под главу, и заспа на оном месту. И усни, а то лестве стајаху на земљи а врхом тицаху у небо, и гле, анђели Божји по њима се пењаху и силажаху; и гле, на врху стајаше Господ, и рече: Ја сам Господ Бог Аврама оца твог и Бог Исаков; ту земљу на којој спаваш теби ћу дати и семену твом; и семена ће твог бити као праха на земљи, те ћеш се раширити на запад и на исток и на север и на југ, и сви народи на земљи благословиће се у теби и у семену твом. И ево, ја сам с тобом, и чуваћу те куда год пођеш, и довешћу те натраг у ову земљу, јер те нећу оставити докле год не учиним шта ти рекох. А кад се Јаков пробуди од сна, рече: Зацело је Господ на овом месту; а ја не знах. И уплаши се, и рече: Како је страшно место ово! Овде је доиста кућа Божја, и ово су врата небеска.

Јез. (43:27-44:4)

Овако говори Господ: Нека од осмог дана и после приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она беху затворена. И рече ми Господ: Ова врата нека буду затворена и да се не отварају, и нико да не улази на њих, јер ће Господ Бог Израиљев ући на њих; и биће затворена. Као кнез ће сести на њима да једе хлеб; кроз трем од Еламских врата ће ући и истим путем изаћи. И одведе ме к северним вратима према дому; и видех, и гле, дом Господњи беше пун славе Господње.

Прич. (9:1-11)


Премудрост сазида себи кућу, и отеса седам ступова; Покла стоку своју, раствори вино своје, и постави сто свој. Посла девојке своје, те зове сврх висина градских: Ко је луд, нека се уврати овамо. И безумнима вели: Ходите, једите хлеба мог, и пијте вино које сам растворила. Оставите лудост и бићете живи, и идите путем разума. Ко учи подсмевача, прима срамоту; и ко кори безбожника, прима руг. Не карај подсмевача да не омрзне на те; карај мудра, и љубиће те. Кажи мудроме, и биће још мудрији; поучи праведног, и знаће више. Почетак је мудрости страх Господњи, и знање је светих ствари разум. Јер ће се мном умножити дани твоји и додаће ти се године животу.

Читање Паримија
Храмови посвећени Успењу Пресвете Богородице
Студеница
Љубостиња
Морача
Грачаница
Храм посвећен Сретењу Господњем Овчар Бања
Достојно је ваистину блаженом звати Тебе, Богородицу, увек блажену и пренепорочну, и Матер Бога нашега. Часнију од Херувима и славнију неупоредиво од Серафима Тебе што Бога Реч непорочно роди, Сушту Богородицу величамо.
Саборни
храм

Крагујевац
Страгари
Полагање ризе Пресвете Богородице
31.август/13.септембар
Тропар, глас 8.
Мала Госпојина
На јутрењу
Јеванђеље по Луки зачало 4 (гл.1, ст.39-49 и ст.56.)

А Марија уставши оних дана отиде хитно у горски крај, у град Јудин. И уђе у дом Захаријин, и поздрави Јелисавету. А кад Јелисавета чу поздрав Маријин, заигра дијете у утроби њезиној, и Јелисавета се испуни Духа Светога. И повика узвишеним гласом и рече: Благословена си ти међу женама, и благословен је плод утробе твоје! И откуд мени ово да дође мати Господа мојега мени? Јер гле, када глас поздрава твојега дође у уши моје, заигра дијете од радости у утроби мојој. И благо оној која вјерова, да ће се извршити што јој је казао Господ. И рече Марија: Велича душа моја Господа; И обрадова се дух мој Богу, Спасу мојему, што погледа на смјерност слушкиње своје; јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји;што ми учини величину Силни, и свето име његово. И остаде Марија са њом око три мјесеца, и врати се дому своме.

Читање Паримија
А у који дан би подигнут шатор, покри облак шатор над наслоном од свједочанства; а увече бјеше над шатором као огањ до јутра.Тако бијаше једнако: облак га заклањаше, али ноћу бијаше као огањ. И кад би се облак подигао изнад шатора, тада полажаху синови Израиљеви, а гдје би стао облак, ондје се устављаху синови Израиљеви.По заповијести Господњој полажаху синови Израиљеви, и по заповијести Господњој устављаху се; докле год стајаше облак над шатором, они стајаху у околу,И кад облак дуго стајаше над шатором, тада свршиваху синови Израиљеви што треба свршивати Господу и не полажаху.И кад облак бијаше над шатором мало дана, по заповијести Господњој стајаху у околу и по заповијести Господњој полажаху.кад би пак облак стајао од вечера до јутра, а ујутру би се подигао облак, тада полажаху; било дању или ноћу, кад би се облак подигао, они полажаху.Ако ли би два дана или мјесец дана или годину облак стајао над шатором, стајаху у околу синови Израиљеви и не полажаху, а како би се подигао, они полажаху.По заповијести Господњој стајаху у око, и по заповијести Господњој полажаху; и свршиваху што треба свршивати Господу, као што бјеше заповједио Господ преко Мојсија.
Читање из Књиге Изласка (гл. 40, 17-38)
И подиже се шатор друге године првога мјесеца први дан. И Мојсије подиже шатор, и подметну му стопице, и намјести даске, и повуче пријеворнице, и исправи ступове. Па разапе наслон над шатор, и метну покривач на наслон озго, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И узев свједочанство метну га у ковчег, и провуче полуге на ковчегу, и метну заклопац озго на ковчег. И унесе ковчег у шатор, и објеси завјес, те заклони ковчег са свједочанством, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И намјести сто у шатору од састанка на сјеверну страну шатора пред завјесом, И постави на њему хљеб пред Господом као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И намјести свијетњак у шатору од састанка, према столу на јужну страну шатора. И запали жишке на њему пред Господом, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И намјести олтар златни у шатору од свједочанства пред завјесом. И покади на њему кадом мириснијем, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И објеси завјес на врата од шатора. И олтар за жртву паљеницу намјести на врата од шатора, шатора од састанка, и принесе на њему жртву паљеницу, и дар, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И метну умиваоницу између шатора од састанка и олтара, и нали у њу воде за умивање. И праше из ње руке и ноге своје Мојсије и Арон и синови његови. Кад улажаху у шатор од свједочанства и кад приступаху к олтару, умиваху се најприје, као што бјеше заповједио Господ Мојсију. И подиже тријем око шатора и олтара, и метну завјес на врата тријему. Тако сврши Мојсије посао тај. Тада облак покри шатор од састанка, и напуни се шатор славе Господње. И не могаше Мојсије ући у шатор од састанка, јер бјеше на њему облак, и славе Господње бјеше пун шатор. А кад се подизаше облак са шатора, тада полажаху синови Израиљеви, докле год путоваху. А кад се не подизаше облак, онда ни они не полажаху до дана кад се подиже.Јер облак Господњи бјеше на шатору дању, а ноћу огањ бјеше на њему пред очима свега дома Израиљева, докле год путоваху.
Читање из Пророштва Језекијиних (гл. 43, 27 и 44, 1-4)
А кад се наврше ти дани, осмога дана и послије нека приносе свештеници на олтару жртве ваше паљенице и жртве ваше захвалне, и примићу вас, говори Господ Господ. И одведе ме опет к вратима спољашњим од светиње, која гледају на исток, а она бјеху затворена. И рече ми Господ: ова врата нека буду затворена и да се не отворају, и нико да не улази на њих, јер је Господ Бог Израиљев ушао на њих; зато нека буду затворена. За кнеза су; сам кнез нека сједа на њима да једе хљеб пред Господом; кроз тријем од овијех врата нека улази и истијем путем нека излази. И одведе ме к сјевернијем вратима пред дом; и видјех, и гле, дом Господњи бјеше пун славе Господње, и падох на лице своје.
Читање из Књиге Бројева (гл. 9, 15-23)
На јутрењу
Јеванђеље по Луки зачало 4
(гл.1, ст.39-49 и ст.56.)

На литургији
Јеванђеље по Луки зачало 54
(гл.10, ст.38-42 и гл.11, ст27-28)

Као за Малу Госпојину и Покров

На јутрењу
Јеванђеље по Луки зачало 4
(гл.1, ст.39-49 и ст.56.)

На литургији
Јеванђеље по Луки зачало 54
(гл.10, ст.38-42 и гл.11, ст27-28)

Као за Малу Госпојину, Покров и Ваведење

Часослов (грч. 'Ωρολόγιον) је књига „часова“ (ὡρῶν), односно богослужења дневног круга која се у ширем смислу сва називају часовима (имају се у виду часови молитве). У Часослову су садржани непроменљиви елементи ових последовања, као и поједини променљиви (тропари и кондаци из минеја) и друга последовања која се често служе заједно са богослужењима дневног круга, као што су акатист, молебни канони Богородици, молитве пред светопричешће, и др. Круг богослужења у Часослову почиње од полуноћнице, према грчко-римском схватању почетка дана, а поредак богослужења је онакав како је изложен у монашком типику Светог Саве Освећеног. Најстарији сачувани рукопис Часослова је из 9. века (у кодексу манастира Синаја из 863. године), који је 1964. године издао Х. Матеос [Ј. Mateos]
Часослов
Назив потиче од грчког οκτώ („окто“) – осам, и ήχος(„ихос“) – глас. Ова књига, која се обично састоји из два дела, садржи у осам гласова (или напева) распоређена променљива молитвословља која се певају на различитим црквеним службама седмичног круга, то јест, које се мењају у зависности од дана у седмици, будући да је сваки дан посвећен посебном спомену (светога или празника). Поредак променљивих богослужења изложен је у Октоиху почев од недеље првог гласа, до суботе осмог гласа. Певање свих осам гласова током осам недеља у црквеном Типику назива се „столп“ (стуб). Током црквене богослужбене године пева се шест таквих столпова. Певање Октоиха почиње од недеље свих Светих после Педесетнице, а завршава се пред суботу Месопусне недеље. У периоду Великог поста, затим током Сирне седмице која му претходи и Страсне седмице на његовом крају, као и у периоду од Васкрса до Педесетнице, у радне дане се не пева према Октоиху. Недељом се Октоих не пева од Цветне недеље, закључно са недељом Свих Светих. Осим тога, ако неки од дванаест Господњих празника падне у недељни или радни дан, Октоих се такође не користи. Октоих се не користи ни онда кад неки Богородичин празник или празник светога падне у радни дан.
Састављање Октоиха се приписује светом Јовану Дамаскину (VIII век).
Богородичан
Богородичник и остале
Богородичник је монашка књига која садржи каноне у част Богородице које су написали разни химнографи, у свих осам гласова, и певају се у манастирима из побожности и великог поштовања према Пресветој Богородици.
Остале литургијске књиге мањег значаја јесу Стихологија, Полијелеји и избрани псалми, Приручник за чтеца, сепарати са службама светих које се не налазе у Минејима, и у ширем смислу термина – разне музичке књиге које употребљавају појци.

Које богослужбене
књиге постоје,
шта садрже и када
их користимо?
Богородичним се назива последња строфа сваке групе стихира. Поје се на И ниње (И сада) и посвећен је, као што следи из назива, прослављању Пресвете Богородице. Богородичан, који садржи циклус недељних стихира на „Господи возвах“ назива се догматик, будући да се у њему налази излагање догмата Оваплоћења. Пошто се поштовање Пресвете Богородице од VIII века веома појачало, појавиле су се у црквеном песништву безбројне песме посвећене Богородици, богородични. Св. Јован Дамаскин је први увео обичај да у свакој песми канона иза три тропара долази последњи тропар богородичан, у којем је похвала Пресветој Богородици, тако да су и оним канонима који нису имали ове богородичне песме оне додаване. Не само да је то случај био са канонима, него и са другим песмама, којима су додавани тропари, у којима су похвале Пресветој Богородици.
О многожељена и дугочекана,
Плачем од Господа Дево исплакана!
Телесни храм бићеш Духа Пресветога.
Мајком ћеш се звати Слова Превечнога.
Пламеном купином назвали су тебе,
Јер божански огањ примићеш у себе,
Горећеш од огња, но сагорет нећеш,
Носићеш плод златни, и свету донећеш.
Носилица Оног, који небо носи,
Коме цело небо похвалу узноси, –
С тобом ће се збити чудо од чудеса,
Јер ћеш носит небо, шира од небеса!
Скупља си нам, Дево, од драгог камења,
Јер си људском роду источник спасења;
За то нек те слави васиона цела,
О пресвета Дево, о грлице бела!
Цар небесни жели у свет овај доћи,
О капијо красна, кроз тебе ће проћи,
Кад порастеш, Дево, родићеш нам Христа
Из твога ће тела Сунце да заблиста.

Свети Роман у сред службе
Појави се на амвону
Па запева песму чудну
У ангелском слатком тону:
„Дјева данас рађа Њега
Који беше прежде свега;
Земља вертеп—худи свој дом
Нуди Њему Неприступном,
А мудраци трагом звезде
У посјету Њему језде.
Нас ради се Бог превјечни
Роди као отрок млечни!"
Слушајући песму ову
Свак осети наслађење
И на лицу свег народа
Беше силно удивљење.
Слава нек је Божјој Мајци
Што молитве сузне чује,
Што молитве богомољне
Премилосно испуњује.
Песма из Пролога
Светог Владике Николаја


Родитељи Свету Деву
У храм свети увођаху,
И по своме обећању
Господу је предаваху:
Храм се у храм увођаше,
Док ангели запојаше,
Запојаше у милини
Малој Деви у белини.
Нашу Деву деве прате
Са химнама и свећама,
Захарија приводи је
Светињи над Светињама;
У светињу уводи је
Где се страшна тајна крије
Где је ћивот од завета,
Где је златна кадилница,
Где је жезал и где мана,
Где свих тајни сакривница
Ту се води Дева чиста,
Тајни ћивот живог Христа.

Песма из Пролога
Светог Владике Николаја

Међа измeђ' ноћи и сунчана дана
Зора је румена, румена и росна,
Ти си зоро рујна, Дево богодана,
Претходница дана, рујна и поносна;
To поправи Еву и у Рај поврати.
Твоју помоћ ни нам грешним не ускрати.
Cуx Израиљ прође кроз Црвено море.
Из пустињске стене студен извор тeчe,
Купина гораше, не може да згоре —
Ко што зора личи на румено вече
Тако и ти, Дево, на праслике ове,
O ти коју Црква Богомајком зове.
Греху непозната, греху неодана.
O пречиста Мати нашег Спаситеља,
Због чистоте Твоје Богом си избрана
Да на земљу спустиш вечног Створитеља:
Зато власт имадеш за нас се молити
A ми радост Тебе пјети и славити!

O да дивне вести: радуј се Пречиста,Ти нам роди Христа!
O радосне вести: радуј се Девице, Светла Голубице!
Радуј cе Марије, радуј благодатна. Ти капијо златна!
O купино сјајна, неопалимаја, Зоро новог сјаја!
Гаврил речи снује, и сам се радује. Благовест казује!
Благовест казује, цело небо слуша, Твоја трепти Душа!
Храму си служила, Богу се предала. Храмом си постала!
Радуј се Пречиста, небесна невесто, Ти си царски престо!
O радуј се кротка. Кроткога ћеш родит, И свет препородит!
Радуј се Послушна, Бог те послушао, Славом увенчао!
O радуј се Сузна, сузом омекшана. Духом просијана!
O радуј се Нишча, но најбогатија. Од сунца светлија!
Измоли нам радост у Твог сина Христа, O Дево Пречиста!
Песма из Пролога
Светог Владике Николаја
Песма из Пролога
Светог Владике Николаја

Господ Вишњи тако рече
Из твог срца, Дево чиста,
Вода жива да потече,
Те да жедни пију Христа -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Те да жедни Христа пију:
Горки Њиме да се сладе,
Слепи Њиме да се мију
И жалосни лече јаде -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Из вечности пиће стиже,
Сух времена поток нали,
И опет се к небу диже;
Окрепи се свет сустали -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!
Слава теби, о Пречиста,
Слава теби, Богомати!
Ти нам роди Живог Христа,
Живу воду благодати -
Источниче живоносни,
Ми смо тобом сви поносни!

Полагање појаса Пресвете Богородице
31.август/13.септембар

Богослужбено Јеванђеље (грч. Εὐαγγέλιον), које обично лежи на престолу, преко антиминса, назива се зато још и Престоним Јеванђељем. Оно садржи благовест све четворице јеванђелиста – Матеја, Марка, Луке и Јована, и подељено је на главе и црквена зачала (перикопе). Зачалима се називају делови за које је Типиком одређено да се читају на одређеним службама у одређене дане богослужбене године.

Перикопе су у својој завршној фази издвојене из континуираног текста Јеванђеља и сачиниле су посебну литургијску књигу – Изборник (грч. Έκλογάδιον) или Јеванђелистар(грч. Εὐαγγελιστάριο) или, једноставније, Свето Јеванђеље (грч. Ἱερόν Εὐαγγέλιον) или Јеванђеље (грч. Εὐαγγέλιον), односно ову литургијску књигу која је данас у употреби. Дели се на два дела. Први део, са континуираним читањем Јеванђеља које је подељено на перикопе од Пасхе до Велике недеље, почиње Јеванђељем по Јовану, од Пасхе до Педесетнице, следи Јеванђеље по Матеју, од понедељка после Педесетнице до средине септембра, по Луки, од понедељка после недеље по Возвиждењу (Нова година) до почетка Велике Четрдесетнице, и по Марку, које се чита током Велике Четрдесетнице. Други део заузимају перикопе по избору према календару од 1. септембра до 31. августа, односно перикопе које се читају на велике празнике и спомене светих. Трећи део – нека врста додатка – садржи једанаест јутарњих васкрсних Јеванђеља и перикопе које се читају приликом вршења светих тајни и других обреда (крштење, брак, заупокојене службе, итд.).

Јеванђеље читају само чланови вишег клира (епископ, презвитер и ђакон). Оно представља самог Господа Исуса Христа, оваплоћеног Логоса Божијег, носи се приликом вршења литије, кади се, предмет је поштовања, држи се на часној трпези и окива се са нарочитом пажњом у сребро или неки други драгоцени метал са рељефним украсима. На крају је превладала пракса да се на предњем делу представља Распеће, а отпозади Васкрсење, тако да се чува или полаже аналогно карактеру дана, односно да ли је васкрсни или не.
Богослужбени Апостол, Праксапостол (грч. Ἀπόστολος илиΠραξαπόστολος) је књига за чтеца која садржи перикопе из Дела апостолских и апостолских посланица (седам саборних посланица и четрнаест посланица Светог Апостола Павла), које се читају на литургијским сабрањима. Подела материјала изведена је на сличан начин као и у богослужбеном Јеванђељу – одређено је која се зачала када читају. Као и у Јеванђељу, и овде код сваког зачала стоји звездица, а испод је назначено када се то зачало чита и којим речима треба започети његово читање. На крају Апостола налазе се исте онакве табеле као и на крају Јеванђеља које указују на поредак читања, најпре по седмицама, почев од првог дана Васкрса, потом Месецослов који указује на поредак читања по датумима у месецу, затим на читање различитим зборовима Светих, и у разним случајевима приликом обављања „треба“.

Апостол започиње Делима апостолским која се читају од Пасхе до Педесетнице, затим следе одељци из посланица Апостола Павла и саборних посланица. Током Велике Четрдесетнице се чита Посланица Јеврејима, док се недељом и суботом у току целе године читају посланице Апостола Павла, наспрам саборних посланица које се читају осталим (радним) данима и на вечерњим богослужењима празника дотичних апостола (оних који су написали дату посланицу). Апостолу припадају и прокимени, алилујарији, антифони и причасни.
Апостол
Јеванђеље
Паримије
Паримија значи: прича. То су изабрани одељци из старозаветних књига, које се читају на вечерњу уочи празника. Односе се на догађај који Црква прославља - они су праслика одређеног новозаветног догађаја. Читају се и на часовима (VI) Великог поста.
Минеји – дванаест књига, према дванаест месеци у години, које садрже свакодневне службе од 1. септембра до 31. августа (по реду црквене године), односно празничне службе и службе светих током целе године. Садржај Минеја је, што је сасвим природно, различитог порекла, различитог химнографског квалитета (древни Господњи и Богородични празници имају дивну химнографију), и припада безбројним химнографима свих епоха.
Минеји
Песма
из Пролога
Светог
Владике
Николаја

Под Прологом или Синаксаром подразумева се зборник имена светитеља,али зборник који поред имена садржи и мање или више обимно казивање о животу, подвизима, мучеништву или упокојењу сваког од светитеља; другим речима, то је првобитна форма житија, која је доцније послужила за стварање опширних биографија светитеља,
која су данас позната као Житија Светих, најчешће објављивана у дванаест томова. На тај начин источни тип Синаксара или Пролога, одговара западном обрасцу Мартирологија.
Свети Николај Жички објавио је 1928. године свој Охридски пролог у виду синаксара допуњеног беседама и песмама.
Пролог
Песма из Пролога
Светог Владике Николаја
Песма из Пролога
Светог Владике Николаја
Када зима сусреће пролеће,
Стар Симеон беше добре cpeћe:
Он сусрете Давночеканога,
Кроз пророке Пророкованога,
Њега — мајдан свих небеских блага
Он сагледа ко младенца нага,
Па овако Симеон прорече:
— Мом животу спустило се вече;
Овај лежи, да многе обори
Ил' да дигне. Тако дух говори —
Старчево се пророчанство збило:
Поста Исус мера и мерило,
Избор среће, мира и радости,
Ал' и нишан свађе и пакости.
Једне диже a друге обара
И Рај и Ад људима отвара.
Нек свак бира што му срце вели,
У Рај c Христом! наше срце жели.
О празнику

ПОЛАГАЊЕ ПОЈАСА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ (грч: Κατάθεση της τιμίας Ζώνης της Θεοτόκου); празник установљен након чудесног исцељења царице Зое, након што је на њу стављен појас Пресвете Богородице. Тај појас је Богородица сама направила од камиље гриве. Царица Зоа га је у знак захвалности извезла златним нитима, и поделила на три дела. Црква га прославља 31. августа.
Положење појаса Пресвете Богородице у Цариградском храму Влахерна, десило се у време цара Аркадија (395-408). До тада, та велика светиња је прво била поверена Апостолу Томи од стране саме Мајке Божије, и то приликом њеног успења, а после се налазио у Јерусалиму код благочестивих Хришћана. Појас је положен у ковчег који је после тога запечаћен.
Ковчег је поново отворен тек у време владавине цара Лава VI Мудрог (886-912). Његова супруга, царица Зоа, душевно оболи, и након молитви за оздрављење, у виђењу јој је речено да ће да оздрави ако се на њу стави Богородичин појас. Она то пренесе свом мужу, цару, и овај замоли Патријарха да испуни царичину жељу. Када је ковчег отворен, појас је био онакав какав је био и када је положен - неизмењен временом. Чим појас ставише на Зоу, она одмах оздрави.
У спомен овог чуда, у време Манојла I Комнина (1143-1180), установљен је празник 31. августа. Део појаса налази се у Грузији, у граду Зугдиду. Однела га је тамо кћерка цара Романа, када се удала за грузијског цара Абухаза, јер је и она била излечена кад је на њу био положен појас. По заповести руског цара Александра I (1801-1825) у Мингрелији, у Зугдиду (регион Кавказа), подигнут је нарочити храм у коме се чува тај део одеће Пресвете Богородице. Такође, један део појаса налази се у манастиру Ватопед, на Светој Гори. Цар Јован VI Кантакузин (1347-1355), поклонио га је том манастиру као доказ своје велике наклоности и пажње.
Октоих
Додатак
Препоручени филмови са Јутјуба
Часни појас Пресвете Богородице
Света Гора
Бођанска исцелитељка
Акатисти и Канони Пресветој Богородици
Пут иконе Млекопитатељнице
Чудотворне иконе Пресвете Богородице на Атосу
Канон благодарни Пресветој Богородици
Акатист Богородици Тројеручици
Акатист Пресветој Богородици пред њеном иконом Пећком
Акатист Покрову Пресвете Богородице
Молебни канон Пресветој Богородици
Акатист или несједална песма (grčki-Ακαθιστος, [слушати] стојећи на ногама) је химна благодарности и представља песничко дело које је по својој форми блиско древном кондаку, али је од њега суштински веома различит. То је могло би се рећи велика поема која се састоји од 24 песме - 12 кондака и 12 икоса, а да при томе икос има завршетак као и први кондак, а сви кондаци имају припев Алилуја.
Акатист
Full transcript