Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Адолесценција

No description
by

Zoran Milojević

on 14 September 2013

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Адолесценција

ЕМОЦИЈЕ
Основна карактеристика:
варирањe емоционалних стања
од дубоке повучености
до интензивних емоционалних излива
Страх
Потпуно разумљиво, млада особа се у овом периоду сусреће са различитим променама и захтевима које јој упућује околина, али и она сама себи. Понекад су очекивања која млада особа доживљава да треба да испуни заиста превелика, а све мање се јавља опција игре као вид бекства у сигурност. У ситуацијама које младалачки период доноси, а које производе неизвесност, природно је осећати страх, али је питање како тај страх доживљавамо. У адолесценцији страх се обично не доживљава као неки позитивни сигнал који нас упозорава да треба да мобилишемо своје снаге, што страх заправо јесте, већ се доживљава прилично негативно, као нешто што смета, што је непожељно, што треба сакрити и ни у ком случају не показати, посебно не пред вршњацима. Прикривање страхова захтева пуно енергије, а не решава проблеме већ понекад подстиче нове.
Бес
И ово осећање је потупно очекивано. Увек се јавља у ситуацији фрустрација, односно када постоји нека препрека да остваримо своје мотиве. Период адолесценције је обично препун фрустрација, највише због тога што су обично тада када се млада особа осамостаљује и сазрева и учи да се одговорно носи са изазовима у животу, жеље и могућности у приличном раскораку. Млада особа толико тога има на уму и жели, а пуно је препрека због којих то не може увек да оствари. Уколико се бес не прорађује, не доживљава и не испољава како треба, може се јавити агресивно понашање и то кроз две доста штетне опције – усмеравање беса ка другима (различити видови насиља) и усмеравање беса ка себи (депресивност, самооптуживање, самоповређивање, самоубиство...).
Љубав
Ово осећање у периоду адолесценције није баш сасвим дефинисано, мада сложићете се да ни код нас одраслих није увек баш јасно шта се под тим подразумева. Млада особа осећа љубав према блиским особама (родитељима, браћи и сестрама, пријатељима...), али се дешава да се она не испољава кроз нежности, бригу и пажњу, како се у контексту љубави обично у нашем друштву очекује, већ буде маскирана разним другим осећањима и понашањима, понекад чак и осећањем беса. У овом периоду је посебно присутна тежња за љубављу према партнеру и од стране партнера. Дешава се да та тежња за љубављу буде помешана са осећањем заљубљености, узбуђења, жељом за прихватањем од стране других или пак жељом за сексуалним искуствима. Адолесценција јесте период који ово осећање такође обележава и у коме се устаљује и обликује.
МИШЉЕЊЕ
Адолесценција
СЕКСУАЛНОСТ
Као што је опште познато, адолесценција је уско повезана са периодом пубертета, односно наглим биолошким, пре свега сексуалним сазревањем младе особе. Сексуалност је тема која заиста много заокупља младу особу и сасвим је природно да тако буде. Када говоримо о сексуалности, не мислимо само на присутну жељу да се сексуална искуства доживе, да се истражи сопствено тело, већ и на формирање сексуалног идентитета као значајног дела личног идентитета. Од тога како млада особа прође кроз период бурног развоја сексуалности и како прихвати сопствену сексуалност доста зависи и каква ће личност бити у каснијем периоду. Има младих особа које потискују своју сексуалност и на неки начин је се боје, а има и оних који је превише експлоатишу и већину односа са другим људима граде на бази сексуалности. Сложићете се да ниједна од ових крајности није добра подлога за развој зреле личности. Зато смо ту ми одрасли да на ненаметљив начин помогнемо младим особама тако што ћемо им сексуалност представити као важан, али не и једини аспект личности и партнерских односа, тако што од сексуалности нећемо правити табу тему тј. „нешто срамотно“ и „забрањено воће“, тако што ћемо помоћи да се сексуалност прихвати као нешто што заправо јесте – најприроднија појава, али у случају које треба увек имати на уму поштовање граница других особа и друштва у коме живимо.
ОДНОС ПРЕМА АУТОРИТЕТУ
Период адолесценције посебно карактерише тежња младе особе да се на неки начин отргне контроли одраслих особа у њеном окружењу – родитеља, наставника и свих осталих који им „говоре шта да раде“. Ово је сасвим очекивана појава с обзиром да младе особе желе да одрасту и управо покажу окружењу да су и они сада „велики“ и да могу самостално да одлучују о неким аспектима свог живота. Младе особе то понекад показују на начин који „излуђује“ нас одрасле, тако што „контрирају“ у свему и одбацују сваку врсту правила и стално тестирају наше границе. У таквим ситуацијама приступ коме обично прибегавамо је најгори избор – „сад ћу ја њему/њој показати да је још увек „балавац/балавица“, да не може сам/сама да одлучује и да не може тако са мном“. Треба допустити младим особама да заиста постепено шире делокруг самосталног доношења одлука како би се осећали одрасло и одговорно, али уз објашњавање и показивање зашто је важно поштовати и нека правила. Након што образложимо, онда се доследно придржавамо правила и граница које смо поставили. Када млади заиста разумеју чему нека правила служе и не осећају као да су она само „наметнута од одраслих да би деци и младима било мање забавно“ онда немају проблем са тим да их поштују.
ЗАВИСНОСТ / НЕЗАВИСНОСТ
Прича о зависности и независности је уско везана са односом према ауторитету и у том одељку је већ било речи о потреби младих да покажу да су одрасли и да заиста управљају бар неким аспектима свог живота. Из те потребе за независношћу и самосталношћу дешава се да младе особе често одбацују све што им се намеће и ограничава их. Међутим, независност подразумева и одговорност, неизвесност, ризик доношења како добрих, тако и неких лоших одлука, па онда излажење на крај са тим. Из тог разлога, млада особа мења свој однос од потпуног супротстављања ставовима одраслих и систему вредности до потребе за разумевањем, нежношћу и заштитом и чак ушушкавања под окриље одраслих где је све лепо и сигурно као кад смо били мали. Без обзира на бунт, младим особама је важно да имају постављене границе јер то је понекад показатељ да је окружење сигурно и да неко брине о њима. Када заиста разумемо ове две опречне тежње код младих, знаћемо и на који начин да изградимо однос према њима.
ОДНОС ПРЕМА ВРШЊАЦИМА
Сви знамо да у периоду адолесценције вршњаци играју изузетно важну улогу. Ауторитет у смислу утицаја на понашање младе особе у овом периоду управо прелази “у руке” вршњака. За разлику од честог критичког заправо критизерског преиспитивања одлука и понашања одраслих, идеје вршњака се често прихватају без икаквог критичког преиспитивања. Такво приклањање ставовима неке групе без критичког преиспитивања називамо конформизмом, а то је свакако показатељ незавршеног процеса сазревања личности. Насупрот томе, може се јавити и анти-конформизам, што и даље није одлика зрелих личности, већ представља појаву да се не мисли својом главом, и такође се усмеравамо према ставовима других, али зато да бисмо онда чинили управо супротно томе. Овакве особе су у нашем народу познате под називом “
Миле контраш
”. Ова појава се јавља услед изражене потребе за истицањем јединствености, дакле код оних особа које желе да покажу да се не уклапају у већину, да су другачије у односу на друге, али очигледно је да то не раде на прави начин.
СЛИКА О СЕБИ
Све о чему смо говорили у осталим одељцима је изузетно важно за младу особу управо у контексту формирања слике о себи и личног идентитета. Период адолесценције је управо толико и значајан јер се тада слика о себи коначно формира, након безброј покушаја моделовања и налажења одговора на питање:
“Ко сам ја?”
. Доживљај себе код адолесцента веома варира и некад је у складу са реалношћу, али много чешће се дешава да није, већ млада особа у неким тренуцима себе прецењује и превише вреднује, док у другим потцењује, кињи, незадовољна је собом. Оба ова вида понашања су последица унутрашње несигурности која се природно јавља с обзиром на све развојне задатке које млада особа има пред сосбом. Све особе у окружењу као и последице неких сопствених понашања су нека врста огледала за младу особу и она стално нешто мери, премерава, процењује и учи да филтрира информације које добија и у слику о себи уграђује оне које доживљава као важне. Управо у томе је "цака", јер од односа са одраслима, пре свега са родитељима, и психолошких капацитета које носи као пртљаг из тих односа, зависи шта ће млада особа вредновати као важно. Идеалан случај јесте да млада особа има реалан увид у то које врлине има и колико је заправо вољена и важна другима, а да са друге стране буде свесна својих недостатака које треба да употреби као путоказе за даље напредовање и развој. У том случају млада особа ће развити самопоуздање које јој је потребно да се успешно креће кроз живот. Задатак нас одраслих јесте да у томе заиста помогнемо.
У сваком случају, однос према вршњацима је изузетно важан јер се у њему остварује тежња младе особе да буде прихваћена и да нађе разумевање себи сличних, пошто има утисак да су јој одрасли превише далеки и да је не разумеју, а тај доживљај прихваћености или одбачености игра важну улогу у формирању самопоуздања и слике о себи. Такође, тада се преиспитује концепт пријатељства и граде чвршћи емотивни односи. Ипак, важно је да млада особа схвати да је привидно прихватање од стране вршњака под одређеним условима (”ако пробаш дрогу онда си фаца”, “ако нам се придружиш у демолирању парка онда си
кул лик
” итд.) веома различито од пријатељства.
Када је реч о емоцијама, важно је да ми одрасли понудимо младим особама друштвено прихватљиве начине да своја осећања прихвате и искажу и развију емоционалну зрелост и стабилност.
У периоду ране адолесценције долази до развоја такозваног хипотетичког мишљења или формалних операција, како то објашњава Жан Пијаже, што значи да млада особа већ има све претпоставке да развије пуну интелектуалну зрелост тј. мишљење на нивоу одрасле особе. То значи да млада особа има способност да повезује ствари, решава замишљене проблеме, увиђа односе, извлачи закључке, врши синтезу и анализу ... Оно што младој особи ипак још предстоји да научи јесте да је за решавање проблема у животу осим интелектуалних способности потребно искуство, емоционална стабилност као и способност грађења зрелих односа са другим људима који подразумевају одговорност и бригу. Не сматра се узалуд да је заиста зрела особа она која је сазрела и интелектуално и емоционално и социјално. Код адолесцената је обично присутна само ова прва претпоставка, осим у случају неких изузетака.
Full transcript