Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Први светски рат 1914-1918

No description
by

Дамир Живковић

on 18 October 2015

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Први светски рат 1914-1918

Командант- генерал Петар Бојовић Распоређена на простору Смедеревска Паланка-Топола-Рача
Велики рат 1914-1918
Прва битка у рату.
Сукоб Друге армије са II, V и VI аустроугарском армијом.

Сукоб код Текериша
у ноћи 15/16. августа 1914.

Срби су 24. августа опет ушли у Шабац, чиме се битка званично завршила.
ПРВА савезничка победа у рату

ГУБИЦИ:
Српски- 3.000 мртвих и 15.000 рањених.
Аустроугарски- 8.000 мртвих, 30.000 рањених и 4.500 заробљених.
На самом бојишту, композитор и диригент, војни капелник
Станислав Бинички
компоновао је
„Марш на Дрину"
. Посветио га је пуковнику Миливоју Стојановићу, званом Брка, познатом јунаку, команданту Другог пешадијског пука, који је на Церу погинуо.
Још мало па ће проћи пун век од почетка Првог светског рата, а по најмлађем савезничком војнику
Момчилу Гаврићу
у Србији се не зове ниједна улица, школа или касарна. Рођен је у мају 1906, а у августу 1914. постао је ратник. Учествовао је у Колубарској бици, албанској голготи, рањен је на Кајмакчалану, учествовао у пробоју Солунског фронта и демобилисан је са дванаест година као најмлађи поднаредник на свету.
Током обиласка Дринске дивизије на Кајмакчалану, војвода Мишић се запањио кад је у рову видео једанаестогодишњег дечака у униформи. Строго је упитао мајора Туцовића шта дете ради на Кајмакчалану. – Господине војводо, каплару Гаврићу је непријатељ убио родитеље, седморо браће и сестара. С нама ратује још од Цера, био је на Колубари, прешао Албанију, дисциплинован је и рањаван – одсечно је рапортирао мајор Туцовић. По наређењу војводе Мишића истог дана је каплар Гаврић унапређен у поднаредника, а наредба је прочитана у свим јединицама српске војске.
Велика добротворка, једна од многих који су дошли у Србију као чланови хуманитарних мисија како би помогли Србију захваћену тифусом.
Француски маршал, командант савезничке војске на солунском фронту: “То су сељаци, скоро сви. То су Срби, тврди на муци, трезвени, несаломиви,то су људи слободни, горди на своју расу и господари својих њива. Али, дошао је рат. И ето,како су се на мах, за слободу земље, ти сељаци, без напора, претворили у војнике и ратнике најистрајније и најбоље од свих. То су сјајне трупе, створене од издржљивости и полета, због којих сам поносан што сам их водио, раме уз раме са војницима Француске у победоносну слободу њихове отаџбине”.
ЖЕНА-РАТНИК
Носилац ордена Легије части, Карађорђева звезда са мачевима и једина жена носилац француског одликовања Ратни крст са златном палмином граном.
Најодликованија жена у историји ратовања.
Заменила је своју хаљину униформом српског војника, ошишала косу и под именом “Милун Савић“, храбро закорачила у Балканске ратове, а након њих и у Први светски рат.
Након Колубарске битке, на питање команданта пука, Димитрија Милића: “Ко је заслужио Карађорђеву звезду с мачевима?”, читав пук је узвикнуо: “Милунка Савић”.
Доктор
Арчибалд Рајс
, професор Лозанског универзитета, дошао је у Србију године 1914. да као експерт испита злочине окупатора над српским живљем. Пошто је то утврдио, остаје у Србији и ступа у српску војску као добровољац. Био је у Моравској дивизији, прешао је Албанију и био на Солунском фронту. Рајс је постао велики српски родољуб и после рата остао да живи у Србији. У тестаменту је захтевао да када умре, његово срце буде сахрањено на Кајмакчалану, да тамо почива са костима српских ратника. Жеља му је испуњена и његова урна налази се у капели на Кајмакчалану на висини од 2525m.
Сликарка Надежда Петровић, добровољна болничарка, преминула је у Ваљеској болници од тифуса.
Када су је упитали одакле у њој тако снажан осећај патриотизма и родољубља, одговорила је:
,,Шта сам могла да постанем него родољубна Српкиња, јер је моја мајка Милена учитељица тако васпитавала генерације ђака у Србији, водећи тим путем и целу нашу породицу.Њу је у неизмерну љубав према своме роду и у Србији упутио њен ујак Светозар Милетић, вођа Срба у Војводини српској."
Флора је рођена 1876. у Јоркширу (Енглеска). У младости је учила да јаше, пуца из ватреног оружја и вози аутомобил. Радила је као секретарица. Уочи Првог светског рата је завршила курс за болничарке. У првој години рата Флора је радила као болничарка у "Гвозденом" пуку "Кнез Михаило".У току повлачења ка Албанији се пријавила као војник‐добровољац и прикључила се борбеним јединицама у коме је већ војевала Милунка Савић. На Солунском фронту је постала командир одељења где се истакла у борбама код Горнићева и Кајмакчалана.
Софија Јовановић
, матуранткиња из Београда, пријавила се у добровољце одмах по избијању рата 1914. године, под именом Софроније Јовановић. У саставу трупа Одбране Београда бранила је престоницу од Немаца и Аустроугара, у октобру 1915. године. Софија је допремала сандуке са муницијом на прве борбене линије, под кишом граната склањала је рањене другове са београдских улица, али и бранила свој родни град од непријатеља. Успела је да пређе Албанију и прикључи се васкрслој српској војсци на Солунском фронту.
Лепа учитељица из Ужица, Љубица Чакаревић после три и по године илегалног рада је, да би умакла Аустроугарима и Немцима, у лето 1918. године, морала да напусти окупирану Србију. Са још неколико људи, Љубица је кренула пут Солунског фронта, да се прикључи српској војсци. Љубица се с пушком у руци прикључила српској војсци на положајима. Учествовала је у пробоју Солунског фронта 15. септембра 1918. године. За свој илегални рад и овај двадесетседмодневни подвиг, Љубица је одликована Златном медаљом за храброст „Милош Обилић“.
СРПСКА ВОЈНИЧКА ГРОБЉА
Јиндриховице,
Чешка Република
Спомен костурница у Јиндриховицам
а
Српско војно гробље у Јиндриховицам
а
Мермерна плоча у спомен костурници у Јиндриховицам
а
Зејтилник, Грчка
Гробови на Зејтилнику
Маузолеј
Острво Видо, Грчка
Маузолеј на острву Виду
Српски споменички комплекс, Видо
Битољ, Македонија
Спомен обележје палим борцима
Српско војно гробље у Битољу
Плава гробница
Велики број спомен костурница и гробница постоји у Македонији – 38, а највеће је код Битоља, где је вечни мир нашло око 4400 ратника из чувене Горничевске битке, једне од најзначајнијих за пробој Солунског фронта.
У Јиндриховцима је сахрањено 7200 српских војника (заробљеника)
Једно од највећих српских војничких гробаља. Сахрањено око 8000 српских војника погинулих од 1916. до 1918. године.
Укупан број у свету- 550

Број земаља- 36 земаља

Укупан број сахрањених јунака- око 100.000
Још једно познато војничко гробље је чувена „Плава гробница“, названа тако јер су српски војници који су прошли албанску голготу, уточиште нашли на острву Видо надомак грчког острва Крф у Јонском мору. Они који нису успели да се излече и исцеле ране, сахрањивани су у мору, због недостатка гробних места.
Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне,
Газите тихим ходом!
Опело гордо држим у доба језе ноћне
Над овом светом водом.

Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата
И на мртве алге тресетница пада,
Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата,
Прометеји наде, апостоли јада.

Зар не осећате како море мили,
Да не руши вечни покој палих чета?
Из дубоког јаза мирни дремеж чили,
А уморним летом зрак месеца шета.

То је храм тајанства и гробница тужна
За огромног мрца, кô наш ум бескрајна,
Тиха као поноћ врх острвља јужна,
Мрачна као савест хладна и очајна.

Зар не осећате из модрих дубина
Да побожност расте врх вода просута
И ваздухом игра чудна пантомина?
То велика душа покојникā лута.

Стојте, галије царске! На гробљу браће моје
Зави'те црним трубе.
Стражари у свечаном опело нек отпоје
Ту, где се вали љубе!

Јер проћи ће многа столећа, кô пена
Што пролази морем и умре без знака,
И доћи ће нова и велика смена,
Да дом сјаја ствара на гомили рака.

Али ово гробље, где је погребена
Огромна и страшна тајна епопеје,
Колевка ће бити бајке за времена,
Где ће дух да тражи своје корифеје.

Сахрањени ту су некадашњи венци
И пролазна радост целог једног рода,
Зато гроб тај лежи у таласа сенци
Измеђ' недра земље и небеског свода.

Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну,
Веслање умре хујно,
А кад опело свршим, клизите у ноћ црну
Побожно и нечујно.

Јер хоћу да влада бескрајна тишина
И да мртви чују хук борбене лаве,
Како врућим кључем крв пенуша њина
У деци што кликћу под окриљем славе.

Јер тамо, далеко, поприште се зари
Овом истом крвљу што овде почива:
Овде изнад оца покој господари,
Тамо изнад сина повесница бива.

Зато хоћу мира, да опело служим
Без речи, без суза и уздаха меких,
Да мирис тамјана и дах праха здружим
уз тутњаву муклу добоша далеких.

Стојте, галије царске! У име свесне поште
Клизите тихим ходом!
Опело држим, какво не виде небо јоште
Над овом светом водом!

Милутин Бојић
"Плава гробница"
СРПСКА ВОЈСКА
Мобилисано 450.000 војника
Врховни командант - регент Александар Карађорђевић
Начелник ШВК- војвода Радомир Путник
Помоћник начелника ШВК- генерал Живојин Мишић
Ужичка војска
Прва армија
Друга армија
Трећа армија
ЦЕРСКА БИТКА
Текериш
Споменик палим српским војнцима на Текеришу
Марш на Дрину
Др Родолф Арчибалд Рајс
ВОЈВОДА
Степа Степановић
Миливоје Стојановић - Брка
Српски официр, командант Другог гвозденог пука и Првом Светском рату
Милунка Савић
Надежда Петровић
Љубица Чакаревић
Софија Јовановић
Момчило Гаврић
Франше Д`Епере
Родолф Арчибалд Рајс
Лејди Пеџет
Флора Сендс
ЗНАМЕНИТЕ ЛИЧНОСТИ У ПРВОМ СВЕТСКОМ РАТУ
(СУВОБОРСКА БИТКА)
16. новембар-15. децембар 1914.
Скопски ђачки батаљон
Просечна старост: 21-24 године

„То је једини пример у историји света да једна држава, малена Србија, шаље у рат, искључиво у борбене јединице, свој цвет. Своју будућност. Целокупну интелектуалну омладину, као последњу наду за спас своје земље“
(
лист "Обсервер"
)
КОЛУБАРСКА БИТКА
Краљ Петар Крађорђевић
"1300 каплара"
ВОЈВОДА
Живојин Мишић
Спомен костурница у Лазаревцу
Битка на Дрини
- низ борби са циљем да заустављања продора Аустроугарске у Србију.
Трајање: 6. септембар- 4. октобар током 1914. године.

Најтежи сукоб био је онај који је вођен на
Мачковом камену
, на планини Јагодњи (19-22. септембар 1914.)
*"Официрски бој"

После тешких и крвавих рововских борби, српска војска је била приморана на повлачење, услед мањка хране, ратног материјала, а поготово артиљеријске муниције.
Укупан број српских жртава 17.500

Укупан број
аустроугарских жртава
18.500

ДРИНСКА БИТКА
Спомен костурница
на Гучеву
ЖРТВЕ
Потпуковник Душан Пурић
Спомен костурница на Мачковом камену код Крупња
Командант- генерал Степа Степановић Распоређена на линији Аранђеловац-Лазаревац са ојачаном Дунавском дивизијом I позива код Београда
Командант- генерал Павле Јуришић Штурм Концентрисана на северозападној граници од ушћа реке Колубаре до Љубовије
Командант: генерал Милош Божановић,
на простору Ужице, Рогатица, Бајина Башта, Прибој.
Споменик 1300 каплара на Рајцу делу Сувобора
НИСУ само
синови сељака
и занатлија
мобилисани у
ђачки батаљон. Међу 1.300 каплара била су и деца министара, професора, лекара, свештеника, официра.
Губици војске Краљевине Србије
Укупно је 153.373 војника 2.110 официра и 8.074 подофицира избачено из строја.
Губици Балканске војске Аустроугарске монархије
Укупно је избачено из строја 266.212 војника и подофицира и 7.592 официра.
*Аустроугарска војска осваја Београд
2. децембра
*СТРАТЕГИЈА ПОВЛАЧЕЊА и противапада СВК и генерала Мишића
*3. децембар- СРПСКИ ПРОТИВНАПАД и победа у бици
Генерал
Жарко Мајсторовић
*Опоравак и реорганизација Српске војске на Крфу
*Пребацивање на Солунски фронт (120.000 војника и 8.300 коња)

*Командант целог Солунског фронта-француски генерал Сарај, касније генерал Франш д'Епере.
ПОВРАТАК
Кајмакчалан
Освојен 30. септембра 1916.
ПРОБОЈ
ВОЈВОДА
Петар Бојовић
Вудро Вилсон, председник САД
Према подацима српске Врховне команде, на албанску обалу је стигло око
110.000 војника и 2.350 официра
.
У ‘’Албанској голготи’’ од зиме и глади успут је помрло око
72 000 људи
.
Е П И Л О Г
КРФ
Видо
"Плава гробница"
Милутин Бојић
1915.
Епидемије заразних болести (пегави тифус)
оболело 500.000-600.000 становника, број умрлих: око 120.000 цивила и 30.000 војника.
МАКЕНЗЕНОВА ОФАНЗИВА
октобар 1915.
Едмон Ростан,
Краљ Петрова четири вола
мајор
Драгутин Гавриловић
Заједнички напад аустроугарске,
немачке и бугарске војске.
АЛБАНСКА ГОЛГОТА
Владислав Петковић Дис
Пробој Солунског фронта почео је у ноћи 14/15. септембра 1918. године
Капитулација Бугарске
29. септембра 1918.
Капитулација Турске
30. октобра 1918.
Капитулација Аустроугарске
3. новембра 1918.
Капитулација Немачке
11. новембра 1918.
Живојин Мишић
"...Сви комаданти, командири и војници треба да буду прожети идејом, од брзине продирања зависи цео успех офанзиве. Та брзина је у исто време и најбоља гаранција против изненађења, јер се њоме постиже растројство непријатеља и потпуна слобода у нашим дејствима. Треба дрско продирати, без починка, до крајњих граница људске и коњске снаге. У смрт, само не стајте! С непоколебљивом вером и надом јунаци напред у отаџбину!"
ПОСЛЕДИЦЕ
Full transcript