Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA U STOMATOLOSKOJ ORDINACIJI

No description
by

Andrea Djurovic

on 12 May 2015

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA U STOMATOLOSKOJ ORDINACIJI

Dezinfekcija predstavlja skup postupaka kojim se delimično uklanjaju mikroorganizmi sa površina.
Metode dezinfekcije se dele na: 1.Mehaničku
2.Fizičku
3.Hemijsku dezinfekciju

ŠTA JE DEZINFEKCIJA?
Mehanička Dezinfekcija - podrazumeva uklanjanje klica mehaničkim putem (čišćenjem, ribanjem, krečenjem, usisavanjem, ispiranjem vodom, zatrpavanjem, premazivanjem itd.) Mehanička dezinfekcija nije dovoljna, ali je značajan preduslov svake dezinfekcije, jer da bi nešto bilo denzifikovano, mora prethodno biti očišćeno!

Fizička Dezinfekcija postiže se: 1)Dejstvom toplote, tj, visoke temperature preko grejnog tela (peglanje), a tako se dezinfikuju: posteljine, uniforme
2) Ultraljubičastim zračenjem: koriste se veštački UV zraci primenom kvarcne lampe koje mogu da se postave na bilo koje mesto gde je neophodno, a služe za dezinfekciju vazduha u bolesničkim sobama, sobama za medicinske intervencije, operacionim salama, priručnim kuhinjama itd. Jačine su od 240 do 280nm.

Kuvanjem (mašine za pranje veša, posuđa). Temperatura do 180°C
Dezinfekcija spaljivanjem (vrši se u specijalnim pećima). Koristi se za ubruse, maramice, zavoje, gaze, kartone
Žarenjem (za metalne instrumente)
Prelaženje plamenom iznad određene površine

Sterilizacija je proces potpunog uništavanja mikroorganizama i njihovih spora sa površina i predmeta.
Postoje 4 osnovne metode sterilizacije:
1. Sterilizacija toplim vazduhom 2.Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom
3.Sterilizacija kuvanjem 4.Sterilizacija na plamenu
Pored ovih postoje i savremene metode kao što su sterilizacija radijacijom i gasna sterilizacija etilen oksidom.

ŠTA JE STERILIZACIJA?
Sterilizacija toplim vazuhom se obavlja u suvim sterilizatorima. Sterilizacija se obavlja na 180° i traje sat vremena. Vreme počinje da se meri tek kada se dostigne željena temperatura. U suvom sterilizatoru možemo sterilisati sve metalne instrumente i predmete izrađene od vatrostalnog stakla.
Sterilizacija vodenom parom pod pritiskom se obavlja u autoklavima. Autoklav se sastoji iz spoljašnjeg kazana, u kome se nalazi destilovana voda koja se zagreva, i unutrašnjeg kazana gde se stavljaju instrumenti. Povećanjem atmosferskog pritiska u kazanu gde se voda zagreva povećava se tačka ključanja vode. Sterilizacija traje pola sata na temperaturi od 121° i pod pritiskom od 101.3kPa ili 15-20minuta na temperaturi od 133° i pod pritiskom od 202.6kPa.

Sterilizacija u ključaloj vodi se jako retko koristi jer se na postiže potpuno obeskličenje. Ovaj metod se primenjuje samo kada ne postoji mogućnost za bilo koji drugi vid sterilizacije. Instrumenti se prvo potope u dezinficijens, operu se i kuvaju u vodi kojoj je dodat natrijum-karbonat radi povećanja tačke ključanja. Kuvanje traje 30 minuta.

DEZINFEKCIJA I STERILIZACIJA U STOMATOLOŠKOJ ORDINACIJI
Hemijska Dezinfekcija postiže se dejstvom hemijskih dezinfekcionih sredstava koji deluju baktericidno ili bakteriostatsko. osobine koje treba da ima hemijsko dezinfekciono sredstvo:
1. da je efikasno u što manjem procentu
2. da je rastvorljivo u vodi
3. da nije otrovno za ljude i životinje
4. da ne oštećuje površine koje denzifikujemo
5. da nema jak miris
6. da je ekonomično
7. da se dovoljno dugo održava njegova efikasnost u otvorenim posudama/površinama
Sterilizacija plamenom se izvodi tako sto se instrumenti stave u posudu, poliju alkoholom i zapale. Pri ovoj metodi dostiže se temperatura od oko 550°. Brza je i sigurna, ali se retko koristi jer se oštećuju instrumenti.
Sterilizacija radijacijom je vrlo siguran vid sterilizacije, ali se može izvoditi samo u specijalnim ustanovama. Ona se obavlja gama-zracima, a sterilizacija se postiže jonizacijom bakterija.

Gasna sterilizacija se obavlja etilen-oksidom koji se čuva u čeličnim bocama u tečnom stanju,a pri sobnoj temperaturi isparava u toksičan I zapaljiv gas. Material koji se steriliše stavlja se u plastične kese kroz koje struji gas I vrši se sterilizacija.

KAKO SE INSTRUMENTI PRIPREMAJU ZA STERILIZACIJU?
KONTOLA STERILIZACIJE
ČUVANJE STERILNIH INSTRUMENATA
ŠTA JE TO MEDICINSKI OTPAD?
KAKO SE OTPAD RAZVRSTAVA?
Opasnost od medicinskog otpada deli se u 5 kategorija:
Fizičke opasnosti, mikrobiološke opasnosti, hemijske opasnosti, opasnosti po životnu sredinu, radiološke opasnosti.

PAKOVANJE I OBELEŽAVANJE MEDICINSKOG OTPADA
Posle identifikacije i razvrstavanja medicinski otpad treba da se odloži u kontejner ili kesu. Kese treba da budu dovoljno otporne, da se ne cepaju, da ne cure i pune se samo ¾ kapaciteta. Kontejenri treba da budu izrađeni od neprobojnog, nepropusnog materijala, otporni na curenje, upotrebljivi u autoklavu, moraju da imaju sistem za zatvaranje. Kada se kese i kontejenri napune obeležavaju se pre skupljanja.


LANAC INFEKCIJE
Osoba koja je nosilac nekog infektivnog agensa ili koja je obolela od neke infektivne bolesti, predstavlja potencijalnu opasnost. Inficirani ljudi dolaze u zdravstvenu ustanovu na lečenje, ali dok se oni nalaze u zdravstvenoj ustanovi infekcija se može proširiti na druge ljude.

INFEKTIVNI OTPAD
Zaštita stomatološke sestre
Medicinski otpad je otpad koji nastaje prilikom pružanja zdravstvenih usluga ljudima radi prevencije, dijagnostike i lečenja. Medicinski otpad se sastoji od neopasnog i opasnog otpada. Pod neopasnim medicinskim otpadom podrazumeva se otpad koji nije zagađen opasnim ili drugim materijama i koji je po svom sastavu sličan komunalnom tj. kućnom otpadu. Opasan medicinski otpad je otpad koji zahteva posebno postupanje kao što su: oštri predmet, otpad zagađen krvlju i telesnim tečnostima tzv. potencijalno infektivni otpad, infektivni i visokoinfektivni otpad.
Infektivni otpad je otpad koji sadrži biološke agense(bakterije, virusi, protozoe..) koji zbog svojeg tipa,koncentracije ili broja mogu izazvati bolesti u ljudskom organizmu koji je došao u kontakt sa infektivnim otpadom.
Infektivni otpad čini 20% od ukupno proizvedenog otpada u toku vršenja zdravstvene delatnosti,to je najznačajnija i najzastupljenija vrsta opasnog otpada koja se proizvodi u objektima zdravstevene ustanove.
Povremeno svaki metod sterilizacije se mora kontrlisati, čak iako nema nikakve sumnje da je došlo do zagađenja. Postoje tri vrste kontrole sterilizacije:
-Fizička metoda
-Hemijska metoda
-Biološka metoda
Fizičke metode kontrole sterilizacije
Kontrola temperature na termometru autoklava,kontrola pritiska pomoću manometra.Sama ova kontrola nije najsigurnija,jer nas termometar na autoklavu može nekad prevariti, zato povremeno treba proveriti rad termometra pomoću novog termometra.
Hemijska metoda kontrole sterilizacije
Ova metoda se može izvesti na više načina,najjednostavnija je primena tkz. Mikulićevog papira.To je skrobni papir obojen Lugolovim rastvorom,zbog čega dobija tamoljubičastu boju koja prelazi u belu na temperaturi od 100 stepeni posle 15min.Kontrola pomoću sumpornih jedinjenja u prahu izvodi se tako što se hermetički zatvoreni stakleni sud,zajedno sa instrumentima za sterilizaciju ubaci u autoklav.Na postignutoj temperaturi od 120 stepeni prah sumpornog jedinjenja u staklenom sudu se topi i tako nam potvrđuje da je autoklav ispravan.
Biološka metoda kontrole sterilizacije
Najsigurniji način kontrole sterilizacije.Izvodi se zasejavanjem sterilisanog materijala iz autoklava ili stavljanjem otpornih spora u autoklav.Kod izvođenja drugog načina u staklenu epruvetu ubacimo zagađeni materijal sa 'Geobacillus stearothermophilus' i sterilišemo je u autoklavu zajedno sa ostalim materijalom za sterilizaciju. Nakon završene sterilizacije epruveta se šalje u mikrobiološku laboratoriju gde se zasejava na hranljivu podlogu.
Zaštita stomatološke sestre je od velike važnosti. Pre svega stomatološka sestra treba da prođe obuku o rukovanju i razlaganju medicinskog otpada bilo koje vrste. Sama zaštita sastoji se od upotrebe rukavica,koje konstantno moraju biti na rukama,upotreba maske i zaštitnog odela kod infektivnih pacijenata (HIV pozitivni pacijenti, hepatitis B, C...)
Sama priprema instrumenata za sterilizaciju sastoji se iz nekoliko postupaka.Prvi od postupaka je potapanje rasterilisanih instrumenata u dezinfekciono sredstvo,gde stoje onoliko koliko je odredio proizvođača,potom se instrumenti ispiraju destolovanom vodom,mehanički se očiste žičanom četkicom.Tako očišćene instrumente stavljamo u ultra-zvučnu kadicu,po njenom završetku instrumente brišemo sterilnom kompresom i stavljamo u autoklav na sterilizaciju.
Sterilni instrumenti se mogu čuvati na različite načine,od načina čuvanja zavisi i njihov rok trajanja sterilnosti. Sterilni instrumenti se mogu čuvati u metalnim kasetama,gde ostaju sterilni do 48h u zavisnosti od broja otvaranja kasete. Materijal poput kompresa, mantla i gaze čuva se u metalnom dobošu, Šimerbušovom dobošu, gde ostaju sterilni 24h. Rok sterilnosti instrumenata koji se zapakuju u kesice sa tankim filmom poliestera i polipropilen sloja je do 6 meseci.
Na razvrstan i upakovan medicinski otpad stavljaju se nalepnice u pisanom obliku o opasnosti medicinskog otpada.Treba se naznačiti:
- simbol za označavanje otpada
- datum nastanka otpada
- indeksni broj i naziv vrste otpada prema Katalogu otpada
- mesto nastanka otpada (naziv proizvođača medicinskog otpada)
- količina otpada
- ime lica koje popunjava nalepnice
Full transcript