Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Video, grafički i tekstualni formati na Internetu

No description
by

Luka Stojanovic

on 29 April 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Video, grafički i tekstualni formati na Internetu

Online gledanje filmova i serija

Danas ima nebrojano mnogo portala koji korisnicima na internetu omogućavaju besplatno gledanje filmova. Jedini uslov je da korisnik ima dovoljno dobar protok interneta kako HD formati filmova ne bi "seckali". Pored broja filmova koji određeni portal ima bitan je i kvalitet stream-a za korisnike. Ovde ćemo pomenuti i 5 najvećih baza filmova na internetu kao i 5 portala sa najboljim stream-om.

1) Primewire
2) Movie4k
3) Zmovie
4) Solarmovie
5) Losmovies

1) Moviesplanet
2) Viooz
3) Solarmovie
4) Losmovies
5) Megashare
Video, grafički i tekstualni formati na Internetu
Video formati
Grafički formati
Tekstualni formati
Grafički formati
Formati su načini čuvanja informacija u datoteci, tako da se one mogu koristiti u drugim aplikacijama, štampati, ili postaviti na Web stranu i koristiti na Internetu. Jedna od grupa formata koja je najšire rasprostranjena na svetu jeste grupa
GRAFIČKIH FORMATA.
Ovoj grupi formata pripadaju sve vrste fotografija, slika, 2D i 3D animacija, gif klipovao, dijagrama, simbola... Imaju ogromnu primenu kako u funkcionisanju software-a tako i u pravljenju web prezentacija (sajtova). Svoju primenu našle su i u formiranju nekih novih medija poput socijalnih mreža ali i portala za pravljenje postera, sakupljanje slika...
Tekstualni formati
Elektronska knjiga (e-book, e-knjiga, digitalna knjiga) je publikacija knjige u digitalnoj, elektronskoj formi koja se sastoji od teksta i slika. Moguće je čitati je preko personalnih računara, na tabletima uz pomoć „e-čitač“ (e-reader) aplikacija, mobilnim telefonima (smartphones) ili preko drugih elektronskih uređaja. Iako se e-knjiga ponekad definiše kao elektronska verzija štampane knjige, postoje mnoge elektronske knjige koje nikad nisu ni postojale u štampanoj formi.
Elektronska knjiga je novi vid komunikacije, nova forma saopštavanja preko koje se objavljuju naučne, umetničke i druge poruke javnosti. Nastala je na osnovama računarske tehnologije i postojanja Interneta i danas predstavlja pandan klasičnoj štampanoj knjizi. Nastale su i mnoge virtuelne biblioteke, specijalizovani sajtovi koji nude na prodaju ili na slobodno raspolaganje elektronske knjige na svim jezicima.
Elektronska knjiga je u razvoju, a na osnovu unapređivanje računarske tehnologije, očekuje se njeno i dalje razviće, kao i još veća zastupljenost na tržištu i masovnije korišćenje. Izrada elektronskih knjiga se najčešće radi uz pomoć specijalizovanih programa koji omogućuju da se sadržaj knjige učini primerenim za korišćenje. Program za izradu elektronske knjige najčešće prati i tzv. čitač elektronskih knjiga (Adobe Reader, Microsoft Reader, Ice Book Reader)
Prednosti i mane elektronske nad štampanom knjigom

Prednosti elektronske knjige nad klasičnom štampanom knjigom su:
bitno se skraćuje vreme od nastanka dela do njegovog izlaska u javnost i zaobilazi se jedna od kritičnijih faza u izradi knjige - štampanje knjige
izrada elektronske knjige je daleko jeftinija od štampane knjige, jer ne traži zalihe, trošenje hartije, boje i drugi materijal
dostupnost potencijalnim korisnicima je neuporedivo veća od štampane knjige, jer je ona praktično dostupna svakom članu Internet zajednice, ma gde se on nalazio
neuporedivo veće mogućnosti grafičkog uređenja
Nedostaci elektronske knjige su:
štampana knjiga nije samo nosilac poruke, već i predmet koji može imati sam po sebi vrednost
ljudi su još uvek naviknuti na štampanu knjigu i rađe je uzimaju u ruke
u manje razvijenim sredinama prema elektronskoj knjizi postoji iracionalni otpor kao „neprirodnom“ mediju, što potiče od niske informatičke kulture
Moguće je da će još dugo vremena paralelno postojati štampane i elektronske knjige. Pretpostavlja se da će se u budućnosti štampana knjiga usmeravati u pravcu zanatske i umetničke izrade kao specifično umetničko delo, a elektronska knjiga će se koristiti u svim ostalim slučajevima kada je bitno da ideja i sadržaj dopru do što više ljudi
Najčešće korišćeni formati
JPEG (engl. Joint Photographic Experts Group), je kompresovani format fajlova slika s gubicima, izveden iz bitmape. Najčešće korišćen format u normalnom radu sa slikama. Zbog skromnih memorijskih potreba prikladan kako za arhiviranje, tako i za razmenu putem informacionih mreža ili elektronske pošte. Praktično svi programi i foto-oprema podržavaju ovaj format i svi omogućavaju konvertovanje svojih formata u JPG.
Značajno višestruko smanjenje memorijskih potreba temelji se između ostaloga na isključivanju onih nijansi boja kojih nema u bitmapi. Time se praktično ne gubi na kvalitetu slike, ako se nad njom neće izvoditi naknadne manipulacije. Promena svetline ili kontrasta smanjuje bogatstvo nijansi. Korisnik prilikom konverzije ili spremanja slike u nekim fotoeditorima može birati stepen kompresije, tražeći kompromis između očuvanja kvaliteta i memorijskih potreba.
Nedostatak formata čine dosta izražene nepravilnosti slike, posebno ivične nepravilnosti i šum, koje se na štetu oštrine slike i bogatstva nijansi i finih detalja mogu umanjiti zamućivanjem ili primenom raznih filtera u fotoeditorima. Ne podržava transparentnost.
Šta je ekstenzija?

Ekstenzija fajla predstavlja sufiks odnosno dodatak imenu fajla koji omogućava operativnom sistemu da prepozna kog je formata određen fajl. Neke od najkorišćenijih ekstenzija su: mpeg/mpg (Microsoft-ov standard za video), avi (audio video interlaced), mov (quick time video), wmv (windows media video), 3g (video standard za mobilne telefone 3. generacije, mada je ova ekstenzija sa pojavom smartphone-a izgubila na značaju)
Najbitnije odlike kvaliteta videa jesu
frame rate
i
rezolucija
. Frame rate predstavlja broj slika koji se u video materijalu prikaže u jedinici vremena (sekund), i jedinica je
fps
.
Rezolucija
je broj detalja koju slika videa sadrži (što je rezolucija veća to je veći i broj detalja koji se na slici može videti). Jedinica za rezoluciju je piksel.Trenutno u masovnoj prodaji su televizori/monitori sa full HD rezolucijom (1920x1080) a trenutno najveća rezolucija za snimanje videa je neverovatnih 1.8 gigapiksela, što će reći da kad stavimo kameru na 5.2km od površine zemlje ona može da zabeleži objekat od 15ak centimetara.
Video formati
Video ili video tehnika predstavlja zajdenički naziv za niz tehničkih postupaka kojima se ostvaruje snimanje, zapis, obrada, prenos i prikaz pokretnih slika koje se gledaju na televizijskom ili računarskom monitoru.
Svaki video materijal sastavljen je od pokretnih slika (
Frame-ova
) i audio zapisa koji prati zabeleženi video materijal.
Najčešći video formati
CAM

Video format nastao snimanjem digitalnom kamerom u bioskopu.
Jedina prednost ovog formata je u tome što se film može distribuirati odmah nakon prikazivanja u bioskopu. Mane ovako dobijenog video zapisa su brojne. Snimatelji su obično amateri koji nemaju ni stalak, niti sede uvek u samoj sredini u odnosu na bioskopsko platno, tako da se vide i brojna podrhtavanja na snimku kao i neprirodan položaj slike filma.
Zvuk se snima preko mikrofona na kameri što doprinosi vrlo lošem kvalitetu zvuka i vrlo često se čuju i ostali gledalaoci koji posmatraju film (njihov žagor, smejanje, komentarisanje i sl).
Kvalitet zvuka i slike: izuzetno loš.
TELECINE (TC)

Ovo je format dobijen kopiranjem filma sa analogne filmske trake na digitalni medij. Kvalitet video i audio zapisa je u većini slučajeva dobar i na ekranu je tokom celog filma prisutan vremenski brojač.

DVDR

Konacna verzija filma u nekompresovanom DVD formatu
Rezolucija 720x576
HDTV

Format snimljen sa TV kanala koji se emituje u HD rezoluciji. Rezolucija formata 1280x720 i HDD TV 1920x1080.

HD-DVDRip BDRip

Kompresovane verzije BluRay i HDDVD izdanja. Kvalitet ovako dobijenih filmova je perfektan.

Najčešća primena videa na internetu:

1) Novinarstvo
2) Filmovi, serije i ostali igrani programi
3) Lične arhive
YouTube je popularni internet servis za razmenu video sadržaja gde korisnici mogu postavljati, pregledavati i ocenjivati video klipove. Za postavljanje sadržaja potrebna je registracija, dok za pregledavanje nije, izuzev sadržaja koji nije primeren osobama mlađim od 18 godina. Prema pravilima korišćenja, korisnici mogu postavljati sopstvene originalne radove i radove za koje imaju dozvolu vlasnika autorskih prava, a zabranjeno je postavljanje pornografskog sadržaja, nasilja, sadržaja koji podržava kriminalne radnje, sadržaja s ciljem sramoćenja i klevete. YouTube zadržava pravo na korišćenje i brisanje postavljenog materijala.
„YouTube.com“ aktiviran je 15. februara 2005 godine, a tokom narednih meseci stranica je razvijana. U maju 2005 godine stranica je predstavljena javnosti, a šest meseci kasnije je otpočela s radom. YouTube je pokrenut privatnim sredstvima. Trinaestog novembra 2006. Youtube je kupljen od strane Google-a za 1.65 milijardi dolara.
Za pregledavanje Youtube video snimaka neophodan je Adobe Flash player koji se inače koristi za 75% online video sadržaja.
Ranije su postojala ograničenja za dužinu i veličinu snimaka, dok danas te granice na Youtube-u praktično ne postoje.
Vimeo je još jedan popularan internet servis za postavljanje video materijala, osnovan 2004. godine. Popularnost je stekao korišćenjem za premijere muzičkih video spotova raznih super zvezda između ostalih i Britni Spirs 2009. godine za singl Radar, kao i za trejlere poznatih filmova jer je kompresija video materijala funkcionisala znatno bolje nego na Youtube-u. Funkcioniše po sličnom principu kao i Youtube. Popularnosti ovog servisa doprinelo je i to što od 2007. godine dozvoljava upload HD klipova (što u to vreme Youtube još uvek nije dozvoljavao). Danas Vimeo ima preko 22 miliona korisnika i 100 miliona pregleda mesečno.
LIVELEAK

Pored portala bez čega novinarske kuće praktično ne mogu da funkcionišu još jedan vid novinarstva koji je Internet razvio jeste Gradjansko ili Civilno novinarstvo.
Liveleak je portal za deljenje video materijala koji nema ograničenja postavljanja klipovao što se ratova, nasilja, nemira ili sličnih kriznih situacija tiče. Ovaj portal omogućuje svojim korisnicima da prave
Vlog
-ove i na njima svoj video materijal pojasne i nekim drugim dokumentima poput teksta, slike... Na ovom portalu mogu se naći posebne kategorije ratnih područja kao što su Avganistan i Sirija, ali pored toga sajt sadrži i kategoriju zabave kao i međusobnu komunikaciju korisnika. Ovaj portal tvrdi da upravo on redefiniše medije što gledajući sa nivoa komunikacije koju nudi (plus necenzurisanje) stvarno stvara neku novu vrstu medija.
Grafičke formate možemo svrstati u dve kategorije:

1) Rasterske (bitmapirane) - za prikaz slikovnog sadržaja koriste matricu elementa slike -
PIKSEL
Svaki piksel definiše se informacijama o boji i prozirnosti. Svaka rasterska slika ima dimenzije na kojima pruža veran prikaz slike, ali ukoliko se zumira dolazi do gubljenja detalja pa slika postaje mutna. Najpoznatije ekstenzije: BMP, GIF, JPEG, PNG i drugi

2) Vektorske - za razliku od rasterkog tipa koji predstavlja sliku kao mrežu tačkica, vektorski tip definisan je vektorima tj. krivim linijama pa pri zumiranju uvek daje isti kvalitet slike. Osnovnu primenu našao je u fontovima. Format: SVG
GIF (engl. Graphic Interchange Format) jedan je od najčešće korištenih grafičkih formata za razmenu slika na internetu. GIF je 1987. godine prestavljen svetu. Godine 1989. ista firma nudi noviju, poboljšanu verziju GIF-a. Ta verzija je poznata kao animirani GIF - slika sačinjena od više frejmova, koji daju osećaj da se likovi na slikama pomeraju.
GIF je 8-bitni (jedan piksel predstavljen je jednim bajtom) bitmap grafički format koji koristi paletu od maksimalno 256 boja. Za moderne Internet sajtove to je veliko ograničenje. Konvertovanjem izvornih bitmapa (BMP, JPG, TIF, PNG i dr.) u GIF, drastčno se smanjuje broj nijansi kojima se prikazuje sadržaj, što dovodi do stepeničastih prelaza pri pretapanju boja i gubitka finijih detalja, a najčešće i prejakim kontrastom boja. GIF je stoga prikladniji za razne dijagrame i slične grafičke sadržaje, nego za fotografije.
Sam GIF ne zauzima mnogo prostora, i zato je prikladan za slanje putem interneta, jer omogućava da se velike slike smanje u manju datoteku, što ubrzava preuzimanje, čak i kod dosta sporih modema. Takođe, tim formatom podržana, prozirna pozadina (efekt kao da je slika na staklu), kao i animacija. To ga uz skromne memorijske potrebe čini idealnim za banere, logotipe i kratke pokretne sekvence, tj. primene učestale na internetu.
Sa druge strane, GIF slika može da bude transparentna , kao i animirana. Zato je GIF poželjno koristiti kada su vam potrebne slike sa relativno malo boja bez finih nijansi, kao što su na primer grafikoni.
Inače, animaciju ne-GIF slike je moguće uraditi i upotrebom Adob Fleš tehnologije, koja nije podržana od strane Ajfon i Ajped mobilnih uređaja. Isto tako, sada je popularna upotreba AJAX i HTML 5 tehnologije za kreiranje animacija, koje su podržane i od strane svih vrsta mobilnih (Smart) telefona i uređaja, ali važno je razumeti da u tom slučaju ne pravite animiranu sliku, već se na poseban način ili slika kombinuje, ili se sa navedenim tehnologijama vrše razne akcije na slikama.
PNG (engl. Portable Network Graphics) je format za rasterske slike koji koristi kompresiju bez gubitka. Smišljen je kao poboljšanje i zamena za GIF format, kao format koji nije pokriven patentom. PNG je zamišljen kao grafički format za razmenu preko interneta, a ne za profesionalnu upotrebu, tako da ne koristi drugačije šeme boja (kao što je CMYK (cyan-mangenta-yellow-black)).
Srazmerna vektorska grafika (SVG, engl. Scalable Vector Graphics) je jezik za prikazivanje dvodimenzionalne vektorske grafike, bilo nepomične ili animirane. Pošto tekstualne datoteke obično sadrže dosta delova teksta koji se ponavljaju, posebno su podesne za kompresiju.
Primena na internetu:
Izrada sajtova
Mikroblogovi
Društvene mreže
Portali za skladištenje slika
Tambler je blog platforma koja omogućava korisnicima da objavljuju tekstove, slike, video zapise, linkove i citate na svojim tamblogovima. Korisnici su u mogućnosti da „prate“ tamblogove drugih korisnika, kao i da vide njihov sadržaj na svojoj kontrolnoj tabli. Potrebno je samo 30 sekundi da biste se prijavili. Korisnik „prati“ ostale tamblogove, i slično kao na Tviteru, novosti se pojavljuju na kontrolnoj tabli. Interfejs je takav da korisnici mogu da „vole“ ili ponovo objave nečiji post na svom tamblogu. Ostale tamblogove koje korisnik održava nalaze se sa desne strane interfejsa, zajedno sa statistikom kao i tambleritijem.
Instagram je besplatna aplikacija koja svojim korisnicima omogućava obradu i deljenje fotografija na društvenim mrežama kao što su Fejsbuk, Tviter, Tambler, Fliker, Fourskver.
Instagram je kreiran i pokrenut u oktobru 2010. godine. U aprilu 2012. Fejsbuk je kupio Instagram za otprilike jednu milijardu dolara. Onlajn servis je veoma brzo pridobio veliku popularnost, sa više od 100 miliona aktivnih korisnika u februaru 2013.
Instagram je originalno servis za preradu fotografija, ali je u junu 2013. uvedeno i objavljivanje video-snimaka na istom servisu, trajanja do 15 sekundi. Korisnici mogu da se povežu sa drugim korisnicima koji imaju Instagram nalog i da prate sve njihove objave.
Pre objavljivanja fotografija, korisnik može da ih promeni uz određene filtere. Ti filteri menjaju boju fotografija, određeni dodaju ramove fotografiji itd.
Imgur i ImageShack su portali za skladištenje, pregledavanje i deljenje slika. Pored pravljenja svoje datoteke sa slikama, korisnici imaju opciju komunikacije sa drugim korisnicima na portalu, kao i ocenjivanje tuđih slika. Ovi portali zaradu temelje na prodaji
pro account-a,
gde korisnicima nude razne pogodnosti, reklamiranjem i prodajom suvenira sa svojim logo-ima.
Postoji više generacija hardvera specijalizovanog za čitanje e-knjiga. Rocket eBook je plasiran 1998. zajedno sa još nekoliko uređaja, ali nije stekao popularnost među korisnicima. Osnivanje E Ink korporacije je 1997. za rezultat imalo proizvodnju elektronskog papira, tehnologije koja omogućava da ekran uređaja reflektuje svetlost kao običan papir i isključi potrebu za pozadinskim osvetljenjem; elektronski papir je prvi put inkorporiran u uređaj Sony Librie 2004. godine, zatim u Sony Reader 2006. i onda u Amazon Kindle koji je po puštanju u prodaju 2007. godine rasprodat za samo 5 sati. Pojava tablet računara krajem 2000-ih i njihova sve veća zastupljenost na tržištu, omogućila je dalji rast popularnosti e-knjiga tokom druge decenije 21. veka.

Rocket eBook (1998)
Sony Reader (2006)
Kindle (2007)
Nook (2009)
Hvala na pažnji!
Full transcript