anatomija

Produzena mozdina

Nastavlja se na kicmen mozdinu.Produzena mozdina svojim gornjim krajem prelazi u mozdani most (pons).Iz produzene mozdine izlaze IX,X,XI i XII mozdani zivac.Njena zadnja strana gradi pod cetvrte mozdane komore (vetriculus quartus).

GRADJA PRODUZENE MOZDINE

Produzena mozdina se sastoji iz sive i bele mase.U sastavu sive mase produzene mozdine su jedra mozdanih zivaca,retikularna formacija i relejna jedra.U produzenoj mozdini nalaze se jedra XII,XI,X,IX i delimicno VII i V mozdanog zivca. U retikularnoj formaciji nalaze se mnogi vegetativni centri,za disanje, rad srca i dr. Ona je predstavljena velikim borjem ostrvaca mase koji grade vegetativne centre.Belu masu produzene mozdine izgradjuje veliki broj ushodnih i nishodnih nervnih puteva.

Kicmena Mozdina

• Kicmena mozdina je deo centralnog nervnog sistema koji se u celini nalazi u kicmenom kanalu (canalis vertebralis).Svojim gornjim krajem kicmena mozdina se nastavlja na produzenu mozdinu,dok se njen donji kraj zavrsava u visini drugog slabinskog prsljena.Na kicmenoj mozdini se vide dva prosirenja,vratno (intumescentia cervicalis) i slabinsko prosirenje (intumescentia lumbosacralis).
• Deo kicmene mozdine koji odgovara jednom paru kicmenih zivaca naziva se segment kicmene mozdine(segmentum medulle spinalis).Kicmena mozdina ima 31 segment.
• Segment predstavlja osnovnu morfolosku i funkcionalnu jedinicu kicmene mozdine.

Gradja kicmene mozdine

Kicmenu mozdinu grade siva (unutra) i bela (spolja) masa. Siva masa ima oblik leptira rasirenih krila ili oblik slova "H".Sivu masu grade prednji,bocni i zadnji stubovi izmedju kojih se nalazi sredisnja zona (zona intermedia).Prednji stub (columna anterior) je sirok,kratak i u njemu leze motorni neuroni ciji aksoni grade prednji motorni koren kicmenog zivca.Zadnji stub (columna posterior) je uzan i dug i pripada sistemu senzitivnih puteva.Bocni stub (columna lateralis) sadrzi nervne celike koje pripadaju visceralnom,autonomnom nervnom sistemu.Bocni stubovi od C8 do L2 segmenta cine simpaticki centar (centrum sympathicum)a od S2-S5 segmenta parasimpaticki centar (centrum parasympathicum).

Bela masa kicmene mozdine podeljenja je podeljena u tri parne vrpce prednju (funiculus anterior),bocnu (funculus laterlis) i zadnju (funiculurs posterior),kroz koje prolaze ushodni i nishodni nervni putevi.

Srednji mozak

Srednji mozak (mesencephalon) je najkraci deo mozdanog stabla koji se nalazi izmedju mozdanog mosta i medjumozga. On se nalazi na zadnjem delu gornje strane tela klinaste kosti (os sphenoidale). Prednju stranu srednjeg mozga cine mozdani kraci (crura cerebri) izmedju kojih izbijaju korenovi III mozdanog zivca. Na zadnjoj strani srednjeg mozga izlazi IV mozdani zivac (trochlearis).

GRADJA

Srednji mozak cine 3 dela

~Prednji deo (crura cerebri)

~Srednji deo (tegmentum mesencephali)

~Zadnji deo (tectum mesencephali)

《FUNKCIJA》

*Sprovodna- kroz mozak prolaze senzitivni putevi iz kicmene i produzene mozdine, kao i motorni putevi iz visih struktura prema produzenoj i kicmenoj mozdini.

*Refleksna-U srednjem mozgu se nalaze primarni vidni i akusticni centri preko kojih se ostvaruje okretanje glave i tela u pravcu svetlosne ili zvucne drazi.

Medju mozak

Medju mozak (DIENCEPHALON) je deo centralnog nervnog sistema.Smešten je između srednjeg i velikog mozga koji ga obavija najvećim delom. U središnjem delu međumozga nalazi se III moždana komora (verticulus tertius). Medju mozak cine: TALAMUS, METATALAMUS, EPITALAMUS, SUBTALAMUS I HIPOTALAMUS.

Talamus je najveća, parna siva masa međumozga. Talamus je jajolikog oblika i na njemu se razlikuju dva pola, prednji (tuberculum anterius thalamicus) i zadnji (pulvinar thalamicus).Talamus predstavlja najviši supkortinalni senzitivni centar, jer se u njemu prekidaju svi senzitivni putevi.

Metatalamus je priljubljen uz donji bočni deo talamusa. Sastoji se od dva kolenasta tela, spoljašnjeg (corpus geniculatum leterale) i unutrašnjeg (corpus geniculatum mediale).

Epitalamus,Suptalamus,Hipotalamus

• EPITALAMUS(epithalamus)

Epitalamus je najmanji deo medjumozga koji je priljubljen uz zadnji,gornji deo talamusa. Epitalamus ucestvuje u izgradnji zadnjeg zida III mozdana komore. Njegov najvazniji deo jeste zlezda sa unutrašnjim lucanjem tj. epifiza (corpus pineale).

-SUPTALAMUS(subthalamus)

Suptalamus je deo medjumozga koji se nalazi ispod zadnjeg zida hipotalamusa. Sivu masu suptalamusa izgradjuje crveno jedro (nucleus ruber) i crna masa (substantia nigra), koja se vecim delom nalazi u srednjem mozgu, u zavrsnom delu retikularne formacije koji se drugacije naziva incerta i suptalimicno jedro (nucleus subthalamicus).

-HIPOTALAMUS (hypothalamus)

Hipotalamus je funkcionalno najvažniji deo medjumozga koji se nalazi ispod prednjeg dela talamusa. Hipotalamus izgradjuje donji zid III mozdane komore. Jedini vidljivi deo hipotalamusa je donja povrsina koja se nalazi izmedju vidne raskrsnice (chiasma opticum), izmedju levd i desne vidne trake (tractus opticus), i izmedju leve i desne nozice malog mozga (crus cerebri). Hipotalamusu je pridodata hipofiza (hipofysis cerebri), zlezda sa unutrašnjim lucenjem.

-GRAĐA HIPOTALAMUSA-

Gradi ga veliki broj jedara. Luci dva hormona, antidiureticki i oksitocin, i kao i stimulisuce i inhibitorne faktore koji deluju na lucenje hormona adenohipofize. U hipotalamusu se nalazi centri za glad, zedj i regulaciju temp. organizma. Hipotalamus ima uticaj na seksualni zivot, kao i na san i emocije.

Mali mozak

Mali mozak (cerebellum) je smesten u zadnjoj lobanjskoj jami, zajedno sa produzenom mozdinom i mozdanim mostom, od kojih je odvojen cetvrtom mozdanom komorom (ventrikulus quartus). Iznad malog mozga se nalazi sator malog mozga (tentorium cerebelli) koji ga odvaja od potiljacnih reznjeva velikog mozga. Mali mozak sa mozdanim stablom povezuju 3 para krakova (pedunculli cerebellares) kroz koje prolaze brojni nervni putevi. U malom mozgu postoji sredisnji neparni deo, malomozdani crv (vermis) i dva veca bocna dela, hemisfere malog mozga (hemispheria cerebelli).

GRADJA

¤Siva masa-grade kora malog mozga i jedra malog mozga

¤Bela masa-malomozdani krakovi gornji, srednji i donji (pedunculli cerebellares superiores, medii et inferiores) predstavljaju belu masu koju grade putevi koji povezuju mali mozak sa mozdanim stablom.

《FUNKCIJA》

Ima 2 osnovne funkcije:

~Regulise motorne aktivnosti

~Regulise tonus skeletne muskulature