БАРЕ И ЈЕЗЕРА

БАРСКА КОРЊАЧА БЕЛОУШКА

БУКАВАЦ

ЧАПЉА

ВИЛИНСКИ КОЊИЦ

ГАЗИВОДА

КОРМОРАН

ГЊУРАЦ

ДИВЉА ПАТКА

ТОПОЛА

ВРБА

ЕЈА МОЧВАРИЦА

Обедска бара се налази на реци Сави

Бара Засавица на реци Засавици

Царска бара на реци Тиси

Бара Трсковача се налази на ободу села Платичева у јужном делу румске општине, а стављена је под заштиту државе ради очувања природних мрестилишта ретких аутохтоних врста риба: лињака и златног караша, као и станишта карактеристичних барско-мочварних екосистема и мочварне вегетације на утринама попут трске, шевара, шаша и барских врба.

Парк природе Бељанска бара налази се у централној Бачкој, и заједно са реком Кривајом се улива у Велики бачки канал код места Турија. Својим вијугавим током, ова плитка бара усекла је бачку лесну терасу у дужини од 39 km.

Каспијско језеро је највеће језеро на Земљи, из тог разлога неки га називају и Каспијско море ,налази сe између Европе и Азије. Северни део језера је плитак око 22 m, јер га попуњавају наноси реке Волге, а јужни је дубљи, до 995 m. У језеро се уливају реке Волга, Урал, Терек и Кура,међутим прилив слатке воде је мањи од количине воде која испари. Каспијско језеро је слано и у ствари је затворено море.

Аралско језеро је било доста веће, али се последњих 50 година смањује због смањеног дотока који су узроковани хидрогеолошким радовима на рекама притокама Аму Дарји и Сир Дарји. Наиме, од 40-их година 20. века воде ових река се користе за наводњавање поља памука у Казахстану и Узбекистану. Око 20 до 60 km³ воде се годишње издвоји за наводњавање. Због овога, ниво језера опадне за 20 до 60 cm годишње. Запремина језера се од 1960. смањила за 80%, док је нарасли салинитет уништио скоро све облике живота у језеру.

Бајкалско језеро налази се у источном делу азијске Русије. Оно је најдубље језеро на свету[ и друго по површини у Азији (одмах после Каспијског мора).

Познато је и под називом „плаво сибирско око“. С обзиром на своју дубину од 1642 m и велику површину у језеру се налази преко 23000 km³ чисте слатке воде, што износи преко 20% светских залиха слатке воде.Оно садржи више воде од северноамеричких Великих језера заједно. Провидност воде језера достиже до 40,2 метра. У језеру се налази 27 острва. У језеро се улива око 336 река.

Завојско језеро је вештачко језеро, које се налази у југоисточној Србији, 17 km североисточно од Пирота, на средњем делу тока реке Височице. Настало је 1963. године, када је велико клизиште направило природну брану, која је касније надвишена изградњом вештачке бране.

Бованско језеро је језеро које се налази на Сокобањској Моравици код Бовна између Сокобање и Алексинца. Језеро је вештачка акумулација настало градњом бране 1978. године, у систему регулације слива Мораве и хидроцентрале „Ђердап“ са задатком да задржи наносе брдских и планинских река, а истовремено да акумулира велике количине воде.

Палићко језеро се налази 8 km од Суботице, поред места Палић које је, управо због језера значајан туристички центар Војводине. Језеро је еолског порекла и представља највеће језеро у Србији настало природним путем. Део је заштићеног подручја Парк природе Палић.

Перућачко језеро је вештачко језеро на подручју општине Сребреница, Република Српска, БиХ, и подручју општине Бајина Башта, Република Србија.

Језеро је настало преграђивањем тока реке Дрине, за потребе хидроелектране „Бајина Башта”. Перућачко је акумулационо језеро које се водом напаја из реке Дрине.

Ђердапско језеро или језеро Ђердап вештачко је акумулационо језеро на Дунаву у источној Србији на граници са Румунијом. Настало је 1972. када су Југославија и Румунија изградиле хидроцентралу „Ђердап I”. Језеро лежи у Ђердапској клисури. На обали језера се налази Национални парк Ђердап.

Језеро је дугачко преко 100 km, а на најширем месту широко је 8 km. Највећа дубина достиже 100 метара. Површина језера је 253 km²,

Циркно језеро је тип глацијалног језера које настаје ерозионим радом ледника. Стварају се на местима некадашњих циркова, када се он нађе испод снежне границе. Циркна језера су карактеристична за високе планинске пределе. Њихове размере су мале, округластог су или сочивастог облика, обала је слабо разуђена а дубина је не већа од 10-ак метара (најчешће 1-5 метара). У народу су добила назив „горске очи“ због своје изузетне лепоте и модро плаве боје.

На Балкану су овакава језера заступљена на Дурмитору, Шари, Проклетијама и другим висoким планинама. Најчешће немају ни притоку ни отоку, а искључиво се хране кишницом.

Златарско језеро или језеро Кокин Брод је вештачко језеро у долини Увца, на 54,2 km од ушћа у Лим Налази се између планина Златара на југозападу и Златибора на североистоку, 10 до 15km од Нове Вароши. Језеро има површину од 7,25km², а дугачко је од 15km до 23km. Настало је 60-их година изградњом Хидроелектране „Кокин Брод“ која је преградила реку Увац код Кокиног Брода. Брана електране је висока 83 метра и дужине 1.264 m и највећа је камена брана изграђена у Европи, а ниво језера због електране варира и до 45m.

Борско језеро је вештачко језеро настало 1959. године подизањем бране и акумулацијом вода речице Ваља Жони, Марецове реке и дела слива Злотске реке. Језеро се налази у подножју планине Црни врх близу Бора. Језерска вода је пре свега намењена погонима Рударско-топионичарског басена, али исто тако и развоју туризма. Захвата површину од 30 хектара, а дубина језера достиже 52 метра.

Охридско језеро је језеро у југозападном делу Северне Македоније и источном делу Албаније. Оно покрива површину од 358,2km². На југу Европе, то је свакако једно од највећих, а истовремено и једно од најдубљих језера. Његова дубина достиже до 289 m.

Језеро је смештено у дубокој и затвореној котлини. Са свих страна, а посебно са западне и источне окружују га високе планине.