Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
Fizika - Trenje
105
Trenje
Lucia Vasić I1
Taida Biberović I1
Magdalena Trailović I1
Šta je Trenje?
Trenje je otpor površina dva tela pri njihovom relativnom kretanju izazvan klizanjem, kontrljanjem ili klizno-kotrljajnim kretanjem. Zavisi od težine tela i vrsti podloge po kojoj se telo kreće, ali ne i od površine datog tela.
Trenje
A šta je sila Trenja?
Sila trenja je fizička veličina koja opisuje otpor trenja. Ova sila uvek deluje u suprotnom smeru od smera kretanja tela na datoj površini i usporava ga, a zavisi od hrapavosti tela koja se dodiruju.
Sila trenja
Formula
Ftr - sila trenja
Fn - normalna sila
μ - koeficijent trenja (broj koji predstavlja odnos između podloge i tela)
Formula
Sila trenja je brojno jednaka proizvodu koeficijenta trenja i normalne sile. Jedinica mere je N (Njutn).
Korist i Štetnost Trenja
Korist trenja
Pošto se pri kretanju tela mora savladati trenje, u smeru kretanja mora stalno da deluje neka vučna sila koja će trošiti benzin ili neko drugo gorivo. Trenje je štetno pri kretanju raznih mašinskih delova. Zbog trenja se odeća i obuća može izlizati, a noževi, sekire i turpije otupeti. Ono takođe može ometati kretanje, tako da na primer, automobil u pokretu se ne bi mogao zaustaviti.
Ali kada ne bi bilo trenja, ljudi i životinje ne bi mogli da hodaju, a ljudi pak ne bi mogli ni da drže predmete u ruci. Ne bismo umeli da pišemo, da pletemo, vežemo, sečemo i mnoge druge funkcije koje su nam neophodne za život.
Vrste Trenja
Trenje se deli na:
— Trenje klizanja
— Trenje kotrljanja
— Trenje mirovanja
Vrste Trenja
Trenje klizanja
Ova vrsta trenja se javlja kada jedno telo klizi po površini durgog. Da bi sebi olakšao život, čovek zamenjuje svako trenje klizanja trenjem kotrljanja.
Trenje klizanja
Važno je znati da je sila trenja kotrljanja uvek manja od sile trenja klizanja.
Trenje kotrljanja
Glavna razlika između slike kotrljanja i klizanja jeste što tokom klizanja, neravnine jednog tela zadiru u neravnine podloge, tok se tokom kotrljanja samo dodiruju. Zbog ovoga je koeficijent trenja klizanja veći od koeficijenta trenja kotrljanja.
Trenje kotrljanja
Trenje mirovanja
Kada je trenje mirovanja veće od bilo koje druge sile koje može imati uticaj na to telo, telo se kaže da relativno miruje.
Trenje mirovanja nastaje kada se telo nalazi u stanju mirovanja.
Vrste Sile Trenja
Sile trenja se deli na:
— Statičku silu trenja
— Dinamičku (kinetičku) silu trenja
Vrste Sile Trenja
Statička Sila Trenja
Ako posmatramo ponašanje nekog tela na horizontalnoj podlozi pre i posle dejstva neke sile, vidimo da se javlja druga sila koja se suprotstavlja kretanju tog tela, a upravo ta sila je statička sila.
Statička sila trenja
Dinamička Sila Trenja
Ova vrsta sile trenja se takođe naziva i kinetička sila trenja. Ona se javlja kada telo počne da se kreće konstantnom brzinom. U ovom slučaju, N je sila reakcije podloge koja je jednaka težini tela po intenzitetu, a po smeru suprotna od vektora.
Dinamička sila trenja
Šta je Dinamometar?
Dinamometar
Dinamometar je merni instrument za merenje momenta sile. Princip rada zasnovan je na promeni dužine elastične opruge pri delovanju sile. Dinamometar se može upotrebiti za merenje intenziteta električne, magnetne ili neke druge sile.
Kako se koristi dinamometar?
Korišćenje
Dinamometar, najednostavnija sprava merenja trenja se sastoji od elastične opruge koja je smeštena u kućištu i skale sa koje se očitava jačina sile.
Kada na elastičnu oprugu dinamometra obesimo teg, ona se izduži a na skali očitavamo težinu tega.
Izduženje opruge dinamometra srazmerno je jačini sile koja deluje na oprugu.
Primeri i Zanimljivosti
Primeri
Kreda ostavlja trag na tabli, a grafitna olovka na papiru, jer su obe napravljene od mekanih materijala čija se mikro-ispupčenja lako slome, pri čemu tako nastali prah prione za površinu podloge predstavljajući vidljivi trag.
Da je trenje kotrljanja manje od trenja klizanja znali su još i stari Egipćani i svoje znanje primenjivali pri prenosu kamenih blokova pod koje su postavljali valjke od balvana.
U starom Egiptu, ljudi bi uzeli i pustili velike točkove koje bi napravili i pustili bi ih da se tako kotrljaju dok sasvim ne stanu. Time bi oni odredili koliko je jedan točak vredniji od drugog.