Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
83
Medjunarodne poslovne organizacije
Geoekonomski fakultet MU 19/20
GATT
Struktura i zadaci
Svetska trgovinska organizacija
WTO
-Osnovana 1995. godine, Svetska trgovinska organizacija (STO) međunarodna je institucija koja nadgleda pravila globalne trgovine među narodima/drzavama. Nadjačao je Opšti sporazum o carinama i trgovini iz 1947. godine (GATT) stvoren nakon Drugog svetskog rata.
- STO se zasniva na sporazumima koje je potpisala većina svetskih trgovinskih zemalja.
- glavna funkcija organizacije je da pomogne proizvođačima robe i usluga, izvoznicima i uvoznicima da zaštite i upravljaju svojim preduzećima.
- Od 2019. godine, STO ima 164 zemlje članice, od kojih su poslednja članica Liberija i Avganistan, koje su se pridružile u julu 2016., i 23 države „posmatrača“.
Opsti sporazum o carinama i trgovini (GATT)
- Opšti sporazum o carinama i trgovini (GATT), koji su 30. oktobra 1947. godine potpisale 23 zemlje, bio je pravni sporazum kojim se minimalizuju prepreke međunarodnoj trgovini uklanjanjem ili smanjenjem kvota, tarifa i subvencija uz očuvanje značajnih propisa.
- cilj GATT-a bio je da podstakne ekonomski oporavak nakon Drugog svjetskog rata rekonstrukcijom i liberalizacijom globalne trgovine.
- GATT je stupio na snagu 1. januara 1948.
- na kraju dovelo do stvaranja Svetske trgovinske organizacije (VTO) 1. januara 1995. koja ga je apsorbirala i proširila.
- Do ovog trenutka 125 zemalja je bilo potpisnica njegovih sporazuma koji su pokrivali oko 90% globalne trgovine.
- Savet za trgovinu robom (Savet za robu) odgovoran je za GATT i sastoji se od predstavnika iz svih zemalja članica STO.
- Od septembra 2019. godine predsedavajući saveta je urugvajski ambasador Jose Luis Cancela Gomez. Savet ima 10 odbora koji se bave temama, uključujući pristup tržištu, poljoprivredu, subvencije i anti-dumping mere.
- GATT je stvoren da formira pravila kojima se zaustavljaju ili ograničavaju jako skupe i nepoželjne karakteristike predratnog protekcionističkog perioda.
- naime kvantitativne trgovinske barijere kao što su trgovinska kontrola i kvote.
Sporazumom je takođe predviđen sistem za arbitražu trgovinskih sporova među državama, a okvir je omogućio brojne multilateralne pregovore za smanjenje tarifnih barijera.
- GATT je smatran značajnim uspehom i napredkom u posleratnim godinama.
- jedno od ključnih dostignuća GATT-a bilo je trgovanje bez diskriminacije.
- svaki potpisnik GATT-a trebao bi se tretirati kao jednak bilo kojem drugom!
- ovo je poznato kao princip najviše naklonosti i prenesen je u STO
Praktični rezultat toga je bio da će se, nakon što jedna zemlja pregovara o sniženju tarifa s nekim drugim zemljama (obično njenim najvažnijim trgovinskim partnerima), ta ista snižavanja automatski primeniti na sve potpisnice GATT-a.
Izvrsne klauzule su postojale, po kojima bi zemlje mogle pregovarati o izuzecima ako bi im domaći proizvođači bili posebno naštećeni zbog smanjenja tarifa.
- većina zemalja je usvojila princip najpovoljnije nacije (most-favored-nation principle) u određivanju tarifa, koje su u velikoj meri zamijenile kvote.
- tarife (poželjnije za kvote, ali ipak trgovinska barijera) su zauzvrat konstantno smanjene u krugovima narodenih pregovora.
- GATT je održao osam rundi sastanaka između aprila 1947 i septembra 1986.
- Svaka od konferencija imala je značajna dostignuća i rezultate.
Istorija GATT-a
- prvi sastanak je bio u Ženevi (Švajcarska) i obuhvatio je 23 zemlje. Fokus ove uvodne konferencije odnosio se na tarife. Članovi su uspostavili poreske olakšice koje su se odnosile na preko 10 milijardi američkih dolara trgovine širom sveta.
- druga serija sastanaka počela je u aprilu 1949. godine i održana je u Anneciju u Francuskoj. Opet, tarife su bile glavna tema. Trinaest zemalja bilo je na drugom sastanku i ostvarile su dodatnih 5000 poreskih olakšica smanjujući carine.
- u septembru 1950. godine u Torkeju u Engleskoj desio se treći niz GATT sastanaka.
- ovog puta bilo je uključeno 38 zemalja i gotovo 9.000 carinskih koncesija je prošlo, snizivši nivo poreza za čak 25%
- Japan se prvi put uključio u GATT tokom 1956. na četvrtom sastanku zajedno sa još 25 zemalja.
- sastanak je bio u Ženevi, a odbor je ponovo smanjio tarife širom sveta, ovog puta za 2,5 milijardi američkih dolara.
- ovaj niz sastanaka i sniženih tarifa nastavio bi se, dodajući nove GATT odredbe u tom procesu.
- prosečna tarifna stopa pala je sa oko 22%, kada je GATT prvi put potpisan u Ženevi 1947, na oko 5% do kraja Urugvajske runde, zaključene 1993. godine, koja je takođe pregovarala o stvaranju STO.
Godine 1964. GATT je počeo da radi na suzbijanju predatorskih cena . Ova vrsta politike poznata je i kao dumping. Kako su godine prolazile, zemlje su nastavile da napadaju globalna pitanja, uključujući rešavanje poljoprivrednih sporova i rad na zaštiti intelektualne svojine.
Predatorsko određivanje cena (Predatory pricing) je nezakonit akt postavljanja niskih cena u pokušaju da se eliminiše konkurencija. Predatorsko određivanje cena krši zakon o antitrustu, jer tržište čini ranjivijim prema monopolu.
Međutim, navode o ovoj praksi može biti teško procesuirati, jer optuženi mogu uspešno tvrditi da su niske cene deo normalne konkurencije, a ne namernog pokušaja podrivanja tržišta. A grabežljive cene nisu uvek uspešne u svom cilju, zbog teškoća u vraćanju izgubljenih prihoda i uspešnom eliminaciji konkurenata.
- STO nadgleda pravila globalne trgovine među drzavama.
- STO je podstakla globalizaciju, kako sa pozitivnim tako i sa negativnim efektima.
- Glavni fokus VTO-a je pružanje otvorenih linija komunikacije koja se tiču trgovine među članicama.
- STO je u osnovi alternativni spor ili posredovanje koji poštuje međunarodna pravila trgovine među narodima.
- organizacija pruža platformu koja vladama članicama omogućava pregovaranje i rešavanje trgovinskih pitanja sa drugim članicama.
- Glavni fokus STO-a je pružanje otvorenih linija komunikacije koja se tiču trgovine između svojih članica.
- na primer, STO je smanjio trgovinske barijere i povećao trgovinu među zemljama članicama.
S druge strane, ona je takođe zadržala trgovinske barijere kada to ima smisla u globalnom kontekstu. Stoga, STO pokušava pružiti pregovaračko posredovanje koje koristi globalnoj ekonomiji.
- Nakon završetka pregovora i postizanja sporazuma, STO nudi tumačenje tog sporazuma u slučaju budućeg spora. Svi sporazumi STO-a uključuju postupak nagodbe, pri čemu organizacija na zakonski način vrši neutralno rešavanje sukoba.
Bez temeljnih sporazuma STO-a nijedno pregovaranje, posredovanje ili rešavanje ne bi bilo moguće.
- ovi sporazumi postavljaju pravna osnova za međunarodnu trgovinu koja STO nadgleda.
- oni vežu vladu zemlje za niz ograničenja koja se moraju poštovati prilikom postavljanja budućih trgovinskih politika.
- ovi sporazumi štite proizvođače, uvoznike i izvoznike, istovremeno podstičući svetske vlade da ispune posebne socijalne i ekološke standarde.
- aktuelni generalni direktor Svetske trgovinske organizacije je Roberto Azevedo iz Brazila.
- Odluke se donose konsenzusom, mada se može odlučiti i većinom glasova (ovo je veoma retko).
- Sa sedištem u Ženevi u Švicarskoj, Ministarski komitet, koji održava sastanke najmanje svake dve godine, donosi glavne odluke. Postoji i savet za robu, savet za usluge i savet za prava intelektualne svojine, koji svi izveštavaju u opštem savetu. Konačno, postoji mnogo radnih grupa i odbora.
- ako se dogodi trgovinski spor, STO radi na njegovom rešavanju. Ako na primer, neka država postavi trgovinsku barijeru u obliku carine protiv određene zemlje ili određenog dobra, STO može doneti trgovinske sankcije protiv države koja krši pravila. STO će takođe radi na rešavanju sukoba kao medijator- pregovorima.
Slobodna trgovina po kojoj ceni?
- Protesti protiv STO-a koje smo videli širom sveta odgovor su na posledice uspostavljanja multilateralnog trgovinskog sistema.
- kritičari kažu da su popratni efekti politika STO nedemokratični zbog nedostatka transparentnosti tokom pregovora. Protivnici takođe tvrde da pošto STO deluje kao globalni autoritet u trgovini i zadržava pravo da preispita domaću trgovinsku politiku, ugrožen je nacionalni suverenitet. Na primer, propisi koje zemlja može da uspostavi kako bi zaštitila svoju industriju, radnike ili životnu sredinu mogu se smatrati preprekom za cilj STO-a da olakša slobodnu trgovinu.
Država će možda morati da žrtvuje sopstvene interese da bi izbegla kršenje sporazuma STO-a. Tako država postaje ograničena u svojim izborima. Štaviše, brutalni režimi koji su štetni za njihove države mogu nehotice dobiti prikrivenu podršku stranih vlada koje u ime slobodne trgovine nastavljaju poslovati sa ovim režimima. Nepovoljne vlade koje podržavaju veliki biznis, stoga, ostaju na vlasti po cenu reprezentativne vlade.
Jedna od glavnih kontroverzi VTO-a odnosi se na prava intelektualne svojine i dužnost vlade prema svojim građanima nasuprot globalnom autoritetu. Jedan poznati primer su lečenje HIV / AIDS-a i cena patentiranih lekova. Siromašne zemlje, poput onih u Južnoj Americi i podsaharskoj Africi, jednostavno ne mogu sebi da priušte kupovinu ovih patentiranih lekova. Ako bi kupili ili proizveli te iste lekove pod pristupačnom generičkom etiketom, što bi spasilo hiljade života, ove zemlje bi, kao članice STO-a, bile u kršenju sporazuma o pravima intelektualnog vlasništva i bile bi podložne mogućim trgovinskim sankcijama.
- Tokom proteklih 60 godina, STO, osnovana 1995. godine, i njena prethodna organizacija GATT pomogli su u stvaranju snažnog i prosperitetnog međunarodnog trgovinskog sistema, doprinoseći time neviđenom globalnom ekonomskom rastu.
- STO trenutno ima 164 članice, od kojih 117 zemalja u razvoju ili odvojena carinska teritorija. Aktivnosti VTO-a podržava Sekretarijat od oko 700 zaposlenih, a predvodi generalni direktor VTO-a. Sekretarijat je smešten u Ženevi, Švajcarska, i ima godišnji budžet od oko 200 miliona CHF (180 miliona USD, 130 miliona EUR).
- Tri zvanična jezika VTO-a su engleski, francuski i španski.
Odluke u VTO uglavnom se donose konsenzusom čitavog članstva. Najviše institucionalno telo je Ministarska konferencija, koja se sastaje otprilike svake dve godine. Generalno veće vodi posao organizacije u intervalima između Ministarskih konferencija. Oba ova tijela čine svi članovi. Specijalizovana pomoćna tela (saveti, komiteti, pododbori), koja takođe čine sve članove, upravljaju i nadgledaju sprovođenje različitih sporazuma VTO-a od strane članova.
glavne aktivnosti STO-a su:
- pregovaranje o smanjenju ili uklanjanju prepreka u trgovini (uvozne tarife, druge prepreke trgovini) i dogovaranje pravila koja regulišu vođenje međunarodne trgovine (npr. Antidampinštvo, subvencije, standardi proizvoda itd.)
- upravljanje i nadgledanje primene dogovorenih pravila STO-a za trgovinu robom, trgovinu uslugama i prava intelektualne svojine koja se odnose na trgovinu.
- praćenje i pregled trgovinskih politika naših članova, kao i osiguranje transparentnosti regionalnih i bilateralnih trgovinskih sporazuma
- rešavanje sporova među našim članovima u vezi interpretacije i primene sporazuma
- izgradnju kapaciteta državnih službenika u razvoju u pitanjima međunarodne trgovine
- pomaganje u procesu pridruživanja nekih 30 zemalja koje još nisu članice organizacije
- sprovođenje ekonomskih istraživanja i prikupljanje i širenje trgovinskih podataka radi podrške drugim glavnim aktivnostima VTO-a
- objašnjavanje i edukacija javnosti o STO, njenoj misiji i aktivnostima.
Osnivački i vodeći principi STO-a i dalje su slijeđenje otvorenih granica, garancija načela naklonjenosti i nediskriminatornog postupanja od strane članova i među članovima i posvećenost transparentnosti u obavljanju svojih aktivnosti. Otvaranje nacionalnih tržišta međunarodnoj trgovini, uz opravdane izuzetke ili uz adekvatne fleksibilnosti, podstaći će i doprineti održivom razvoju, podići dobrobit ljudi, smanjiti siromaštvo i podstaći mir i stabilnost. Istovremeno, takvo otvaranje tržišta mora biti praćeno dobrim domaćim i međunarodnim politikama koje doprinose ekonomskom rastu i razvoju u skladu sa potrebama i težnjama svake članice.
Nediskriminacija
Država ne sme da diskriminiše svoje trgovinske partnere i ne sme da vrši diskriminaciju između sopstvenih i stranih proizvoda, usluga ili državljana.
Otvorenije trgovanje
Spuštanje trgovinskih barijera jedan je od najočitijih načina za podsticanje trgovine; ove barijere uključuju carine (ili tarife) i mere kao što su zabrane uvoza ili kvote koje selektivno ograničavaju količine.
Predvidljivo i transparentno
Strane kompanije, investitori i vlade trebaju biti sigurni da se trgovinske barijere ne bi trebale samo postavljati. Uz stabilnost i predvidivost podstiču se ulaganja, otvaraju se radna mesta i potrošači mogu u potpunosti uživati u prednostima konkurencije - izboru i nižim cenama.
Konkurentnost
Obeshrabrivanje 'nepoštenih' praksi, kao što su izvozne subvencije i deponiranje proizvoda po nižim cenama za sticanje tržišnog udela; pitanja su složena, a pravila pokušavaju utvrditi šta je fer ili nepošteno i kako vlade mogu reagovati, posebno naplaćivanjem dodatnih uvoznih carina izračunatih da nadoknade štetu nastalu nepravednom trgovinom.
Pogodnije za manje razvijene zemlje
Davanje im više vremena za prilagođavanje, veća fleksibilnost i posebne privilegije; preko tri četvrtine članica STO-a su zemlje u razvoju i zemlje u tranziciji ka tržišnoj ekonomiji. Sporazumi VTO-a daju im prijelazne periode da se prilagode nepoznatim i, možda, teškim odredbama STO-a.
Zaštita životne sredine
Sporazumi STO dozvoljavaju članicama da preduzimaju mere zaštite ne samo životne sredine, već i javnog zdravlja, zdravlja životinja i zdravlja biljaka. Međutim, ove mere moraju se primeniti na isti način i za domaća i za strana preduzeća. Drugim rečima, članice ne smeju da koriste mere zaštite životne sredine kao sredstva za prikrivanje protekcionističkih politika.
Prednost i
mane
Istorija međunarodne trgovine bila je bitka između protekcionizma i slobodne trgovine, a STO je podstakla globalizaciju, kako sa pozitivnim tako i sa negativnim efektima. Napori organizacije povećali su globalnu trgovinsku ekspanziju, ali nuspojava je bila negativan uticaj na lokalne zajednice i ljudska prava.
Zagovornici STO-a, posebno multinacionalne korporacije (MNC), veruju da je ta organizacija korisna za poslovanje, budući da su stimulacija slobodne trgovine i pad trgovinskih sporova korisni za globalnu ekonomiju. Skeptici veruju da STO potkopava principe demokratije i proširuje međunarodni jaz između bogatstva i siromastva. Oni ukazuju na pad domaće industrije i sve veći strani uticaj kao negativne uticaje na svetsku ekonomiju.
Kao deo svojih širih pokušaja pregovora o američkim međunarodnim trgovinskim sporazumima, predsednik Trump zapretio je da će se SAD povući iz STO-a, nazivajući to "katastrofom". Izlazak Sjedinjenih Država iz STO-a mogao bi da dovede do promene u svetskoj trgovini - procene oko poremetiti trilon dolara