Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
106
KONTRAST
KONTRAST
KONTRASTI OKO NAS
Kontrast je suprotnost raznih elemenata. U realnom svetu susrećemo se sa kontastom veliko-malo, toplo-hladno, tamno-svetlo...
A kakve kontraste koristimo na likovnom radu?
KOLORISTIČKI KONTRAST
Koloristički kontrast je kontrast komplementernih boja, toplih i hladnih boja, svetlih i tamnih tonova boja...
Hajde da se podsetimo osnovne podele na tople i hladne i komplementarne parove boja...
Tople
boje
Boje se dele u zavisnosti od njihove topline. Tako imamo tople boje, koje su bazirane na žutoj, narandžastoj i crvenoj boji.
Zašto ove boje nazivamo toplim bojama?
Hladne
boje
Kako vam deluje ova slika u odnosu na prethodnu?
Ukoliko vam je hladno, to je zato što na njoj domoniraju hladne boje, odnosno plava, ljubičasta i zelena.
Zelena boja ponekad može izgledati i toplo. Zašto? Mešanjem kojih boja se dobija zelena?
Komplementarne boje
Komplementarne boje su suprotne boje koje imaju svojstvo da pojačaju intenzitet jedna drugoj kada se nalaze jedna pored druge.
Parovi komplementarnih boja su:
crvena i zelena
naranđzasta i plava i
žuta i ljubičasta.
SVETLO-TAMNO
Najjači kontast je kontrast svetlih i tamnih nijansi boja. Kao i sve vrste kontrasta kombinacija tamnih i svetlih tonova doprinosi dinamici umetničkog dela i zato ga umetnici koriste za prikazivanje dramatičnih scena.
Pogledajte kako su to radili neki od velikana istorije umetnosti...
PABLO PIKASO
Jedna je od najpoznatijih slika Pabla Pikasa i jedna od najpoznatijih slika na svetu sa antiratnom porukom jeste "Gernika".
PABLO PIKASO
Na slici je prikazano bombardovanje jednog gradića u Španiji koje je 1937. godine napadnuto i potpuno uništeno. Ovo je slika velikih dimenzija (4*8m), a njenom snažnom uticaju na posmatrača doprinosi upravo kontrast svetlih i tamnih nijansi.
KONTRAST TEKSTURA
Ova vrsta kontrasta se najčešće primenjuje u vajarstvu. To su odnosi različitih tekstura, glatko-hrapavo, sjajno-mat.
Evo kako to izgleda na jednoj od najlepših skulptura velikog vajara Lorenca Berninija...
APOLON I DAFNE
APOLON I DAFNE
Bernini je statuom Apolon i Dafne poetski snažno dočarao mit. Bog Apolon, ludo zaljubljen progonio je nimfu Dafne, koja je očajnički bežala pred njim. Kada je videla da će je uhvatiti, zamolila je oca, rečnog boga Peneja da je pretvori u nešto, samo da ne mora biti Apolonova ljubavnica. U trenutku kada ju je Apolon obuhvatio rukama, njeno se telo pokrilo korom, a kosa se pretvorila u granje i lišće stabla - lovora. Bernini je na skulpturi prikazao upravo taj trenutak.
U ovoj mermernoj statui Bernini je postigao izuzetnu prefinjenost modelovanja korišćenjem različitih tekstura.
Ako volite mitove možete pročitati i ceo mit...
MIT O APOLONU I DAFNE
Po grčkoj mitologiji zlatokosi i radosni bog Apolon, bog koji svojim strelama daleko cilja i uvek pogađa, jednom je osetio strašnu bol i tugu. Kad je Apolon prvi put ugledao Erosa, malog boga ljubavi i njegov maleni zlatni luk on se nasmeja:
"Šta će tebi dete tako strašno oružje? Bolje ti je da pustiš mene da ja šaljem ubojite zlatne strele jer nikada ne promašujem".
Eros se uvredi na Apolonove primedbe pa namrgođeno uzvrati Apolonu:
"Tvoje strele zaista ne znaju promašiti, ali moje strele mogu i tebe pogoditi."
Eros se brzo vinu u vazduh i razape svoj luk. Erosova ljubavna strela pogodi Apolona i rani njegovo srce, a strela mržnje pogodi prelepu nimfu Dafne i rani njeno srce. Čim je Apolon ugledao predivnu Dafnu silno se zaljubi u nju, ali čim je Dafna ugledala Apolona dade se u paničan beg. Apolon požuri za Dafnom uzvikujući:
"O stani nimfo prekrasna! Zašto bežiš od mene i ranjavaš nežne noge u trnju. Stani nimfo, pa ja sam Apolon, gromovnikov sin!"
Ali, Dafna je trčala sve brže i brže i sve dalje i dalje od zbunjenog Apolona koji ipak nije odustajao od trke za nimfom. Kad je Dafna osetila topli dah Apolonov na svom belom vratu posta joj jasno da će je Apolon stići, a snaga ju je već uveliko napuštala. Dafna se tada obrati za pomoć svom ocu Peneju, rečnom bogu:
"Oče pomozi mi, oduzmi mi lik jer je on uzrok mojemu stradanju!"
Penej je posluša i pretvori je u drvo lovora. Dafnino predivno telo prekri kora drveta, noge joj obamru i postadu korenje, a nežne ruke preobliče se u grane koje pokri zeleno lišće. Apolona silno savlada tuga za nimfom, pa on ostane dugo stajati tužan pored drveta lovora. Napokon on odseče granu lovora i od nje isplete venac, te progovori:
"Neka onda bar venac od lovora zauvek krasi moju glavu, moju liru i moj tobolac sa strijelama. Neka drvo lovora zauvijek ima zeleno lišće koje nikada ne vene!"
Na Apolonovu tugu lovorovo lišće tiho zašušti i obavi nežno Apolonovu glavu. Da li je Dafna konačno prihvatila Apolonovu ljubav ne zna se, ali Apolon nikada više nikoga nije toliko voleo, a lovorov venac nikada nije skidao sa glave.
KONTRAST NA DELU
Kao što ste videli, umetnici su kontrast koristili da bi što bolje dočarali dramatičnost scene. Pikaso je prikazao stradanje čitavog sela, Bernini Apolona koji gubi voljenu osobu i Dafne koja se žrtvuje da bi se spasila neželjene ljubavi. Kakav utisak su na vas ostavila ova dela?
U nastavku možete videti još neke primere. Pogledajte ih pažljivo. Pričaćemo o njima kada se sledeći put sretnemo u vašoj učionici! ;)
MIKELANDJELO BUANAROTI
Pred vama je Mikelanđelovo remek delo na kome je prikazano oplakivanje Isusa Hrista. Ovo delo zove se Pieta. Ova skulptura, rađena u mermeru, nema na sebi mnogo tekstura, ali je zato Mikelanđelo iskoristio jake nabore tkanine koje stvaraju drematičnu igru svetla i senke. Bogorodica je prikazana mirnog lica, ali njen bol za sinom dočarava jak kontrast koji se javlja na uskovitlanoj draperijI (tkanini).
Ovo je prvo slavno delo vajara. Imao je samo 25 godina kada je skulptura izložena!
PIETA
VINSENT VAN GOG
Za ovog slikara ste već čuli. I većina vas ga pamti upravo po tome što je sebi odsekao uvo! Međutim, poznato je i to da ovaj slikar, čija dela danas vrede više miliona dolara, živeo u velikoj bedi i siromaštvu. Na sve to, bio je i psihički bolesnik, a svoj život je okončao samoubistvom kada je imao samo 37 godina. Ovaj autoportret nastao je neposredno posle Van Gogode svađe sa dobrim prijateljem zbog koje je sebe kaznio tako što je sebi odsekao uvo! Kako je Van Gog dočarao svoj duševni nemir na slici? Obratite pažnju na plavu kapu i naranđzastu pozadinu, na zeleni kaput i crvenu pozadinu. Kakve su te boje?
I pored bolesti,siromaštva i usamljenosti, Van Gog se danas smatra najproduktivnijim slikarem ikada. Za sobom je ostavio veliki broj ctreža i slika. Za života nije prodao ni jedno svoje delo!