Шаргија и саз

Радмила Петровић - од 14. до половине 19.века ратна експанзија турског царства донела и један од најјачих културних валова

Од 16. века и надаље се догодило неколико битних промена у процесу акултурације

• стварање новог грађанског друштвеног слоја
• утицај религије ( Димитрије О.Големовић)
• велика концентрација тзв. турцизама код Муслимана
• прихватање музичких инструмената које су Турци донели у ове крајеве – свирале, зурле, бубањ али и шаргију и саз.

Особености свирања на шаргији

- Мелодија је веома уситњена звог кратког трајања појединачних тонова (окинутих терзијаном)

- Честа је употреба тремола (занимљиво је да код ове свирке нема уобичајених инструменталних украса).

- Типично је стакато извођење али се повремено могу јавити и легато тонови.

Шаргија

Шаргија најчешће има четири жице које се штимују на три тонске висине.

Углавном је распрострањена на територији босанског Подриња, док је у српском Подрињу веома ретка.

Начини свирања на шаргији

F

C

G

Најједноставнији начин

Други начин

Трећи начин

Други, не тако чест начин обогаћења звука шаргије представља и тзв „тонска деоба“

Састоји се из мелодијске линије, добијене скраћивањем највише жице и пратње – остварене окидањем две „нескраћене“празне жице.

Често се јавља пратећи и звучно обогаћујући елемeнт свирке на шаргији а то је удар прстом (руке која окида жице) по резонантној плочи

Настаје заједничким звучањем две исто штимоване жице, од којих је једна скраћена друга није

Увод

За време певања

Акордски подржава ритам, понекад удваја певачеву деоницу

Доноси основну мелодију, праћену ритмизованим бордуном

Употреба шаргије

Прати песму

Прати игру

Увод

За време певања

Акордски подржава ритам, понекад удваја певачеву деоницу

Доноси основну мелодију, праћену ритмизованим бордуном

Шаргија и саз

- компарација-

Сличности

• Иста територијална припадност и порекло
• Изглед
• Начин штимовања

Разлике

• Различити контексти у коме су ови инструменти свирани и класна припадност
• Музичке особености: динамичко нијансирање, ритам, украси

Употреба саза

Када се пева уз саз, најчешће се јавља у пракси да уз саз не пева онај који на њему свира већ неко други.

Најчешће се певају севдалинке, песме великог даха, широке и мелизматичне линије у којима се више него у било ком другом облику музицирања запажају оријентални утицаји. а ретко се може чути као солистички инструмент.

Саз

- Развијенија варијанта шаргије

- Има 12 жица које се штимују

на три тонске висине

Особености извођења

Свирка на сазу

Музичка структура сазлијског свирања на неки начин је „прозрачнија“ од свирања на шаргији.

Ту је честа и појава једногласа, а са тим и повећана разуђеност мелодијске линије

- изражено агогичко и динамичко нијансирање

- веома чести, понекад и пренаглашени акцентима (sf)

- нагли динамички контрасти (испољеним као крешендо и декрешендо).