5 Увод у проучавање књижевног дела

Разумевање текста

D4 L1 ST3 ZN4L1 D4 LJUDSK1 M0Z4K 1M4 SP0S0BN0ST D4 T3KST P0SM4TR4 K40 C3L1NU, T3 D4 PR3P0ZN4J3 1 B3Z PR0BL3M4 Č1T4 1 R3Č1 K0J3 N1SU 1SPR4VN0 N4P1S4N3? 0V4 P0J4V4 N4Z1V4 S3 T1P0GL1K3M1J4, 4 14K0 J0Š UV3K N1J3 ZV4N1ČN0 Z4V3D3N4 U KNJ1G4M4, SV0J3 UP0R1ŠT3 PR0N4L4Z1 U G3ŠT4LT PS1H0L0G1J1.

Идеални читалац не реконструише причу: он је изнова ствара.

Идеални читалац је тумач. У стању је да сецира текст, изврне кожу наопако, продре до саме сржи,

следи сваку артерију и вену, а онда да осови на ноге једно потпуно ново осећајно биће. Идеални читалац није таксидермист.

Завршивши књигу, идеални читалац има осећај да би свет био сиромашнији да је он није прочитао.

Идеални читалац у стању је да се заљуби у лик књиге.

Идеални читалац је неко с ким би писац радо провео вече, уз чашу вина.

Писац никада није властити идеални читалац.

Пример:

Роман ,,Робинсон Крусо'' је прича о човеку који је провео године на пустом острву. Био је усамљен све док није спасио Петка, припадника племена канибала, научио га енглеском језику и покрстио.

Константин Симонов -Чекај ме

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи

само ме чекај дуго.

Чекај ме и када жуте кише

ноћи испуне тугом.

Чекај и када врућине запеку,

и када мећава брише,

чекај и када друге нико

не буде чекао више.

Чекај и када писма престану

стизати издалека,

чекај и када чекање дојади

свакоме који чека.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи.

Не слушај кад ти кажу

како је време да заборавиш

и да те наде лажу.

Нек поверују и син и мати

да више не постојим,

нека се тако уморе чекати

и сви другови моји,

и горко вино за моју душу

нек пију код огњишта.

Чекај. И немој сести с њима,

и немој пити ништа.

Чекај ме, и ја ћу сигурно доћи,

све смрти ме убити неће.

Нек каже ко ме чекао није:

Тај је имао среће!

Ко чекати не зна, тај неће схватити

нити ће знати други

да си ме спасила ти једина

чекањем својим дугим.

Нас двоје само знаћемо како

преживех ватру клету, —

напросто, ти си чекати знала

као нико на свету.

Васко Попа-Наш дан је зелена јабука

Са друге стране, Робинсона можемо посматрати и као поробљивача, ,,цивилизованог'' човека који захтева од ,,дивљака'' да одбаци своја веровања и језик и постане његов роб.

Наш дан је зелена јабука

На двоје пресечена

Гледам те

Ти ме не видиш

Између нас је слепо сунце

На степеницама

Загрљај наш растргнут

Зовеш ме

Ја те не чујем

Између нас је глухи ваздух

По излозима

Усне моје траже

Твој осмех

На раскрсници

Пољубац наш прегажен

Руку сам ти дао

Ти је не осећаш

Празнина те је загрлила

По трговима

Суза твоја тражи

Моје очи

Увече се дан мој мртав

С мртвим твојим даном састане

Само у сну

Истим пределима ходамо

Лирска поезија 20. и 21. века (избор)

Увод

у

проучавање

књижевног

дела

"Сваки читалац живи на хиљаде живота пре него што умре, они који никад не читају живе само један."

Џорџ Р. Р. Мартин, Плес са змајевима

Хорхе Луис Борхес-Тренуци

Константин Симонов-Чекај ме

Васко Попа-Наш дан је зелена јабука

Књижевност као алат за развијање вештина које ће нам помоћи да се снађемо у свету јер:

Како да од овога...

...дођемо до овога?

* развија вербалну интелигенцију

* утиче на степен опште културе

* развија емоције

* утиче на развој критичког мишљења

Учитавање?

Без читаоца нема ни књижевног дела.

Књижевно дело ,,улази'' у свест читаоца,

а читалац у дело уноси (учитава) део себе и

сопственог система вредности.

Разумевање дела зависи од нашег читалачког и

животног искуства, али и од контекста.

Књижевно дело описује живот, али то чини на

посебан начин. Дела која вреде не застаревају јер

у сваком добу нуде нове и другачије могућности тумачења.

Закључак

Која је улога уметности у људском животу?

Навика читања, али не само онога што нам је интересантно!

Сат времена читања дневно=

једна књига недељно=

50 књига годишње

Алберто Мангел-Идеални читалац

Зашто проучавамо књижевна дела?

Шта можемо научити из књижевних дела?

https://anaarpartblog.wordpress.com/author/anaarpartblog/page/70/

Хорхе Луис Борхес

Тренуци

Када бих свој живот могао поново проживети,

Покушао бих да у следећем направим више грешака,

Не бих се трудио да будем тако савршен,

Више бих се опустио,

Био бих глупљи него што јесам,

Веома мало ствари бих озбиљно схватао.

Био бих мањи чистунац.

Више бих се излагао опасностима, више путовао,

Више сутона посматрао, на више планина се попео

Више река препливао, на још више места ишао,

На која никада нисам отишао,

Мање боба јео а више сладоледа,

Имао више стварних а мање умишљених проблема.

Био сам од оних који

Разумно и плодно проживе,

Сваки минут свог живота имао јасан уз тренутке радости,

Али када бих могао назад да се вратим,

Тежио бих само добрим тренуцима.

Јер, знајте, живот је од тога сачињен,

Од тренутака само - не пропуштајте сада.

Ја сам био од оних што никад нигде нису

Ишли нису без топломера,

Термофора, кишобрана, падобрана.

Када бих опет могао живети лакше бих путовао.

Када бих поново могао живети

С пролећа бих почео босоног ходати

И тако ишао до краја јесени.

Више бих се на вртешци окретао,

Више сутона посматрао и са више деце се играо,

Када бих живот поново пред собом имао.

Али, видите, имам 85 година и знам да умирем.