BELANČEVINE (PROTEINI)

BELANČEVINE (PROTEINI)

Autori:

Ivana Radovanović

Anđela Stevanović

8-1

Preporuke za unos proteina u svakodnevnoj ishrani

Unosite mešavinu zdravih proteina. Gotovo svaka razumna dijeta će vam dati dovoljno proteina svaki dan. Unos raznolike hrane će osigurati da dobijete sve amino kiseline koje su vam potrebne.

-Obratite pažnju na proteinski paket.

-Izaberite mlečne proizvode

-Balansirajte ugljene hidrate i proteine

-Umereno konzumirajte soju

-Uključite masne ribe u prehranu

Koliko je proteina dnevno dovoljno?

Možete dа izrаčunаte koliko vаm je dnevno proteinа potrebno аko znаte koliko ste teški. Odrаslim osobama, je nа primer, potrebno oko 0,9 grаmа proteina po kilogramu težine dnevno. Tako je na primer odrasloj osobi od 60 kila potrebno 54 grama proteina dnevno. 10-20% dnevno unetih kalorija treba da potiče od proteina

Prekomeran unos proteina

Kao i kod ostalih nutrijenata, tako i suficit proteina u ishrani doprinosi stvaranju masti u organizmu, a pored toga, hrana bogata proteinima je najčešće bogata i mastima.

Usled prekomernog unosa proteina dolazi do:

povećanja telesne težine,

dehidratacije (kada se izlučuje putem bubrega, višak proteina za sobom povlači i veće količine vode),

gubitka Kalcijuma (ova razmatranja su jos u toku, a smatra se da prekomerna količina proteina dovodi do gubitka Ca iz kostiju i nastanka osteoporoze).

Nedostatak proteina

Hronični nedostatak proteina u hrani, a naročito proteina životinjskog porekla naziva se Kvasiorkor. Javlja se u siromašnim i zaostalim krajevima gde su deca odmah po rođenju lišena majčinog mleka. Ovaj deficit je često kombinovan sa deficitom vitamina. Bolest je praćena gubitkom apetita, slabim varenjem, zastojem u rastu i razvoju, dispigmentacijom kose (kosa postaje bakarnocrvena), edemima stopala. Pošto se sindrom proteinskog deficita može naći čak i kod dece koja su hranjena majčinim mlekom, smatra se da veliku ulogu u nastanku oboljenja ima i kvalitet unetih proteina, odnosno količina aminokiselina koje sadrže sumpor (metionin).

Nisu svi proteini isti

Po porekulu razlikujemo proteine životinjskog i

biljnog porekla.

Proteini biljnog porekla

Proteini životinjskog porekla

Biljni proteini sadrže mnoge aminokiseline, ali nijedan biljni izvor ne sadrži sve esencijalne amino kiseline u potpunosti. Ovakva vrsta proteina se nalazi u:

-Esencijalne amino kiseline se nalaze uglavnom u namirnicama životinjskog porekla. Ove vrste proteina se nazivaju i kompletnim jer uglavnom sadrže sve esencijalne amino kiseline i mogu se naći u:

2.žitaricama

3.pasulju

3.ribi

2.piletini

4.jajima

1.mesu

1.mahunarkama ( grašak, boranija, sočivo)

4.orasima

5.semenkama

DRUGA PODELA PROTEINA

5.mlečnim proizvodima

(Prema složenosti)

PROSTI

SLOŽENI

(samo aminokiselina)

(aminokiselina + ugljeni hidrati, masti i molekuli koji su nosioci naslednih osobina)

Vlaknasti proteini

Loptasti proteini

-Loptasti proteini učestvuju u mnogim procesima u organizmu.

-Vlaknasti proteini su proteini kose, noktiju, mišića, kože, dakle, oni su gradivni proteini.

-Omogućavaju da se sve reakcije u organizmu odvijaju pri veoma blagim uslovima (na temperaturi od 37 stepeni C).

-Daju ćeliji veličinu, oblik i učestvnuju u ćelijskim pokretima i međusobnom povezivanju ćelija.

-Regulišu rad mnogih organa i hemijske procese u organizmu, prenose kiseonik, lekove, masne kiseline, štite organizam od infekcija itd.

PRVA PODELA PROTEINA

(Na osnovu oblika molekula)

LOPTASTI

(globularni)

VLAKNASTI

(fibrilarni)

Šta su proteini

-Proteini su prirodni polipeptidi koji sadrže veliki broj ostataka aminokiselina vezanih peptidnim vezama.

-U proteinu broj ostataka aminokiselina može da bude od 100 do nekoliko hiljada.

-Molekulska masa proteina je veoma velika

(od 10 do nekoliko stotina hiljada)