Biološki važna organska jedinjenja

Biološki važna organska jedinjenja

2.Ugljeni hidrati

• Ugljeni hidrati su organska jedinjenja koja ulaze u sastav živih bića i sadrže atoma ugljenika,kiseonika i vodonika.

4. Disaharidi i polisaharidi

3. Monosaharidi

• Disaharidi su ugljeni hidrati čiji su molekuli izgrađni od dva međusobno povezana molekula monosaharida. Najvažniji su saharoza i laktoza.

1.Masti i ulja

Opšta formula:

• Monosaharidi su najjednostavniji ugljeni hidrati.

Cm(H2O)n

To su smeše koje sadrže:

• estre glicerola i masnih kiselina
• slobodne masne kiseline

• Polisaharidi su ugljeni hidrati u čijim je molekulima međusobno povezan veliki broj molekula mnosaharida.Najvažniji molekuli su glikogen ,skroba i celuloze izgrađeni su od velikog broja ostatka molekula glukoze.

GLUKOZA

FRUKTOZA

• Glukoza (C6H12O6) ili grožđani šećer je najzastupljeniji monosaharid u prirodi. Nalazi se u grožđu i drugom voću,medu i krvi sisara,takođe ulazi u sastav broja oligo- i polisaharida.
• Tokom ćelijskog disanja oslobođena energija korisite se za transport različitih čestica kroz ćelije.

• Fruktoza ili voćni šećer najslađi je poznati prirodni ugljeni hidrat.Sastojak je voća,a sa glukozom u smeši čini od 70% do 80% meda. Jedan atom im je deo keto grupe pa se naziva ketoheksoza.

Saharoza

• Glukoza je aldoheksoza jer im je jedan atom deo aldehidne atom .

• Ugljeni hidrat glukoza nastaje u zelenim biljkama procesom fotosinteze pod uticajem Sunčeve svetlosti,enzima i hlorofila iz ćelija biljnih organizama.

• Saharoza je disaharid čiji se molekul sastoji od ostataka molekula glukoze i molekula fruktoze.Ti ostaci su povezani preko kiseonika. Saharoza se dobija preradom šećerne trske ili šećerne repe.

• Masti i ulja živim organizmima daju dva puta veću energiju nego bilo koja druga jedinjena.

• Oni osim energetske , mogu imati i zaštitnu ulogu i ulogu termoregulatora.

• Glicerol je trihidroksilni alkohol i za jedan molekul glicerola mogu se vezati 3 molekukla masnih kiselina. Takvi estri se nazivaju triacilgliceroli i najvažniji su sastojci masti i ulja.

• Mozak čoveka koristi kao glavni izvor energije-glukozu.

Razlike u sastavu:

• Masti sadrže veći procenat zasićenih masnih kiselina ,i u čvrstom agregatnom stanju su
• Ulja sadrže veći procenat nezasićenih masnih kiselina i u tečnom agregatnom stanju su.

• Ugljeni hidrati predstavljaju glavni izvor energije i gradivne supstance ćelija,tkiva i organizma.

UGLJENI HIDRATI

• Masti i ulja se NE mešaju sa vodom i dobro se raaraju u nepolarnim rastvaračima.

Polisaharidi

Oligosaharidi

Monosaharidi

• Sve masti se dobijaju iz životinjskog oranizma,a ulja iz biljaka,i to uglavnom iz njihovih plodova ili semenki. Stoga kažemo da su masti životinjskog ,a ulja biljnog porekla.

Disaharidi

• Glukoza
• Fruktoza

• Glikogen
• Skrob
• Celuloza

• Saharoza
• Laktoza

• Za potrebe ishrane proizvode se hidrogenizovane biljne masti. One nastaju hidrogenizacijom ulja. Ta reakcija se zasniva na adiciji vodonika u prisustvu katalizatora na dvostruke veze nezasićenih masnih kiselina. Tako nastaju zasićene masne kiseline.

• Monosaharidi su najjjednostavniji ugljeni hidrati.Najvažniji su glukoza i fruktoza. Svi monosaharidi su slatkog ukusa,bele boje,kristalne strukture i dobro rastvorni u vodi

• Oligosaharidi u svojim molekulima sadrže dva do deset međusobno povezanih molekula monosaharida.Od oligosaharida najznačajniji su disaharidi i to su saharoza i laktoza (beli i mlečnio šećer). Opšte odlike su im iste kao kod monosaharida.

• Polisaharidi su grupa ugljenih hidrata čiji u molekuli sastavljeni iz velikog broja ostataka molekula monosaharida. To su supstance čvrstog agregatnog stanja ,bele boje i nemaju kristalnu strukturu i slabo se rastvaraju u vodi.

• Osim u ishrani masti i ulja se koriste za dobijanje sapuna.

Sapuni nastaju reakcijom triacilglicerola sa hidroksidima alkalnih metala(natrijuma i kalijuma). Ta rekacija se zove saponifikacije. (nastaju soli masnih kiselina i metala (sapun) i glicerol.