11. Језичка норма и стандардизација

Језичка норма и стандардизација

Вуков предговор

Српском рјечнику (1818)

Закључак

,,Већ има близу хиљаду година како Срби имају своја слова и писмо, а до данас још ни у каквој књизи немају правог свог језика!''

Нормирани језик=стандардни, књижевни језик

Служи као опште средство јавне комуникације

Стварање књижевног језика

Вук тврдио да су у сваком народу најважније три ствари: закон, језик и обичаји, по томе су народи блиски и по томе се међу собом разликују.

Када народ изгуби те светиње, он губи и своје име, јер губи своја аутентична својства.

Узима се један дијалекат и његове особине (или неке од њих) и пропишу се као узорне.

Норму књижевног језика чини систем правописних, ортоепских, граматичких, лексичких и стилистичких правила

Који ће дијалекат бити нормиран, зависи не толико од његових језичких особина, већ од величине подручја на којем се говори тај дијалекат, економских, политичких и културних фактора.

Занимљивости о нормирању српског језика

Када говоримо о нашем народном језику, готово увек полазимо од нетачне чињенице тј. од мита да је нашу правописну и језичку реформу започео и први формулисао Вук.

Који дијалекти су ушли у основицу српског књижевног језика?

Знате ли зашто баш ти дијалекти?

Пре Вука су то чинили Гаврил Стефановић Венцловић и Сава Мркаљ.

Доситеј Обрадовић је био за народни језик, али само у теорији, јер је језик којим се он служи веома близак грађанском, славеносербском.

Генерал-пуковник Александер Лер, одговарајући на питање зашто је баш Народна библиотека Србије била мета у бомбардовању Београда 6. априла 1941. године, рекао је:

„Зато што је у њој сачувано оно што је вековима чинило културни идентитет тог народа”.

До Вука, функцију књижевног језика код Срба вршили су различити језици. Од Вука, основицу књижевног језика чине народни дијалекти.

Занимљивости о књижевним језицима света

Порекло књижевног језика не мора бити у народном, већ то може бити и страни језик (енглески у Индији, шпански и португалски у Централној и Јужној Америци).

За основу књижевног језика могу бити узети говори у престижним градовима

(Москве у руском, Париза у француском...)

Обим нормирања књижевног језика

За основицу данашњег италијанског узет је тоскански дијалекат (на њему су писали Данте, Бокачо, Петрарка...)

Норма стандардног језика захвата све језичке нивое:

-ортоепска норма (правила изговора)

-правописна норма (правила писања)

-морфолошка и синтаксичка норма

-лексичка и стилистичка норма

Важно: Књижевни језик мора бити чврсто нормиран, али и довољно еластичан да усвоји нове облике културног и друштвеног живота.

Чему служи књижевни језик?

Аргументи за народни језик:

-Вук као језгро народа видео ,,сељаке и тежаке''. Супротстављао се свему што је виша класа чинила и стварала.

-За Вука питање језика је и питање победе једне или друге класе.

-Народни језик не мора да се учи, већ га сви говоримо.

-Писци из народа лакше изражавају мисао јер је изражавају на језику који им је природан.

На њему се одвија књижевно и научно

стваралаштво, развија култура, обавља администрација и јавно комуницира.

Књижевни језик је општи вид језичке комуникације у школи, науци, религији, техници, привреди, администрацији, медијима...

Аргументи против народног језика:

-Од самог преласка у јужну Угарску Срби су национално и верски угрожени, непрестано им је претило однарођавање, спровођено забраном богослужења, забраном језика и писма, насилним и уцењивачким превођењем на католичку веру, због чега је долазило до поновних сеоба у Русију. Због тога је упорно чување славеносрпског било битан део националне политике. Сваки покушај рушења тога је сматран антинационалним и антиправославним.

-Народни језик није имао многе речи за апстрактне или песничке појмове

Нормирање

Нормирање је прописивање правила добре, исправне употребе језика.

Нормирањем се ствара КЊИЖЕВНИ (СТАНДАРДНИ) језик.

Нормирањем се баве стручњаци, а прихвата га друштво. Нормирани језик описује се у граматикама и речницима.

Дискусија

Да ли је боље да у основици стандардног језика буде народни језик (неки дијалекат) или да то буде неки вештачки или страни језик?

За оба становишта постоје аргументи. Твоје је да размислиш о предностима и манама оба становишта и да их наведеш.

Шта је култура изражавања?

Културу изражавања чини језичка култура,

а заснована је на познавању и примени књижевнојезичке норме и правописних правила.

Језичка култура подразумева и

говорну културу,

језичку толеранцију,

писање,

активно слушање и

одређени ниво опште културе.