1. Старовлашко-Рашка висија:
1,019
Додај насеље које одговара
Пријепоље
Нова варош
Нови Пазар
Бајина Башта
Тутин
Сјеница
Прибој
Лим ... Златар, Јадовник
Увац ... Златар
Лим ј ... Мајевица
Увац ... Гиљева
Ибар ... Мокра Гора
Дрина ... Тара
Рашка ... Гиљева
Решење
Лим Пријепоље Златар, Јадовник
Увац Нова Варош Златар
Лим Прибој Мајевица
Увац Сјеница Гиљева
Ибар Тутин Мокра Гора
Дрина Бајина Башта Тара
Рашка Нови Пазар Гиљева
GOAL!
Туризам Старог влаха
Тара, Дрина рафтинг
Прибојска бања
Мокра Гора-дрвенград-Шарганска осмица -Златибор
Скијање Тара Златибор Златар
Етно села
Бициклизам
Лов-риболов
Пршутијада Мачкат
Вишебој
Сајам Шљивовице
Сабор трубача и народне песме
Дани малине
Сајам меда
Златни котлић-купус
Чобански дани
SOULFOOD Serbia
Становништво
и привреда
Средиште националног парка Тара
Драгачево
Гуча сабор трубача
Центар Златиборског округа, планинског туризма и гастрономије
Сирогојно
Гранични прелаз Лим
Прибој је на тромеђи на Лиму, 75% муслимани, аутобуси и фапови па је брже насељавање, сточарство, шумарство, туризам, ливаде, пашњаци 500 000 ха,
Прибојска бања.
Нова Варош је на изворишту Бистрице, 1000 м нв, Скендерпашина паланка, строчарско тржиште у 19 веку.
Делатност којима се бави становништво:
Шумарство, ливадарство, сточарство, дрвна грађа, домаћа радиност.
Кромпир, хељда и пасуљ Драгачеву и Полимљу због жупне климе
Дуван, малине, воће у Ариљу
Голија прашумски изглед шума-јела, смрча, буково дрво.
Средњевековно рударство гвоздена руда, оплемењивач челика је манган, рудник Лиса код Ивањице има антимон.
Има 7 хидроелектрана Бајина Башта, Бистрица, Сјеница, Потпећ, Кокин Брод, Рас код врела Рашке.
Текстилна Јавор Ивањица, Нови Пазар, Ариље.
ФАП Прибој.
Саобраћајна окосница је пруга Београд-Бар.
Саобраћајни прелази ка Црној Гори и Босни
Манастир Милешева.
Нови Пазар је поред утврђења из средњег века Стари Рас, 75% муслимани, трикотажа, ћилими, џинс.
Сјеница је старо насеље, помиње се и 13 веку као раскрсница на дубровачком путу, млекарство, сточарство, ћилими, лигнит и мрки угаљ.
80% муслимана, четинари шумарство.
83% Бошњака
лов и шумарство
Становништво и насеља
Од давнина насељен јер је пружао услове за сточарство, земљорадњу, занатство и трговину. Ал су сталне миграције од давнина ка Шумадији, Поморављу, Повардарју.
У време Турака Срби су примили ислам и остало је и данас доста Бошњака. Регија се делила на санџаке. Највећи је Новопазарски.
Данс има 500 000 становника али мигрирају ка градовима из села.
Насеља су разбијеног типа, слабо саобраћајно повезана.
Стари Рас 1162
Језгро Српске државе
Ђурђеви ступови
Стефана Немања 1170
Сопоћани
1265
Милешева
Бели анђео
Мошти Светог Саве
Овај планински крај је био насељен у праисторији. 1 средњевековна српска држава Рашка чији је центар био град Рас. Камено и гвоздено код Тутина,
У време Турака укрштали су се каравански путеви Вардар- Косово- Нови Пазар.
Из Старог Влаха ишле су миграционе струје и ЦГ и Херцеговине ка Панонској низији. Касније као део новопазарског санџака.
Има муслимана и срба, висок наталитет али и морталитет, мање развијен од остатка Србије.
Студеница из 12 века задужбина Стефана Немање, са црквом успења Пресвете Богородице као и црква светог Јоакима и Ане је у оквиру комплекса на реци Студеници, мошти Стефана Немање.
Градац
Петрова црква код Новог Пазара
Туристички потенцијал религиозног туризма
Манастир Студеница 1188
Градац
Мошти Стефана Немање
Црква Светог Јоакима и Ане
Градац на Голији задужбина Јелене Анжујске жене Уроша
Урош
Старовлашко-Рашка висија
Хидрографија
Лим је највећа притока Дрине, истиче из Плавског језера и гради композитну долину.
Увац је притока Лима, извире у Пештерском пољу, она је у свом делу поземна, затим извире па гради 8 м водопад, даље кроз Нови Пазар.
Рашка
Студеница
Рзав
Вештачка језера Старог Влаха су Златарско, на Увцу, Кокин Брод и Бистрица, Потпећко на Лиму, Бајина Башта на Дрини.
Клима
Клима је умерено континентална и прелази у субланинску. Сува и топла лета дуге хладне снежне зиме, 1000 мм. Сјеница -39 2006 године Карајукића бунари.
У котлинама је жупна.
Златибор греје фен.
Природне одлике
положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри
youtube.com/watch?v=Kk2hDMYiXq4
Тара и Звијезда
Тара Збориште 1544 м крашка је са увалама и вртачама чак пречника 2 км, има понорница, национални парк 1981.
Облик трапеза који је около са кањонима Лима и Ибра одвојен од Златибора.
Састав стена је од кречњака, водопропустљив, има крашки извори, клисуре, потоци.
Вулканске стене Рогозна и Гиљева.
Облик трапеза који је около са кањонима Лима и Ибра одвојен од Златибора.
Састав стена је од кречњака, водопропустљив, има крашки извори, клисуре, потоци. Вулканске стене Рогозна и Гиљева.
Планине Звезда, Тара, Златибор Торник 1496, Мучањ, Побједник, Јавор, Јелица, Златар, Чемерно, Рогозна Јанков камен 1833и Голија. Копаоник Панчићев врх 2017м сврстава се у динарске плнине али није кречњак него гранит, има облик трапеза са стрмим странама и речним долинама а површина је заравњена са којих се уздижу врхови, заталасан је на средини и назива се флувијална површ, Јован Цвијић издваја 12 површи, 75-45км, андезит, дацит, около су раседи, има речних долина Топлица и Лаб и има ефузивних стена значи вулканску активност.
Котлине Нови Пазар, Сјеница, Ивањица, Пријепоље, Прибој, Тутин,
Крашка поља Коштам поље извориште Рашке и Пештерско. Пештерско поље је по пештери или пећинама добило име. Крашка удубљења имају мања сеоска насеља. Разбијеног типа. Пештерско поље је извориште Увца.
Пећине Ушачка, Тубића, Потпећка, Хаџи Проданова
Реке су Лим, Ибар извире на планини Хајла, протиче као кањон, код Рибарића улази у језеро Газиводе, прима Ситницу, скреће ка северу и код Карљева се улива у Западну Мораву, Увац, Велики Рзав, Мали Рзав, Голијска Моравица, Студеница, Рашка, Ђетиња.
Вештачка језера Потпећ, Радоињско, Златарско Сјеничко.
Дрина
Голија
Јанков камен 1833
Златиборски крај Торник 1496
Златибор Торник 1496, серпентини, периодити кречња То је лактолит утиснута магма у палозојске стене 30-15 км.
Рибничко језеро
Увац Белоглави суп
Кањон реке Увац је дубок 250м, 12 км, меандрира, белоглави суп, Ледена пећина.
Драгачево
Јелица, Гуча и Лучани, ка Западној Морави, Чачак.
Белоглави суп (лат. Gyps fulvus)
Белоглави суп (лат. Gyps fulvus) је врста лешинара средње величине[1]. Висине је од 95-110 цм, има распон крила од 230-265 цм [2]. Просечна тежина износи између осам и девет килограма, а поједини примерци могу достићи тежину и до једанаест килограма.[3]
Основно перје је риђе браон, док су летна пера мрка.[1] Одрасле птице се разликују по томе што имају белу паперјасту крагницу при основи врата, док је код младих она смеђа. Ноге су снажне са тупим канџама које се не савијају. Птица достиже зрелост са 4-5 година.
Храна су му угинуле животиње, чиме спречава ширење зараза и на тај начин врши „природну рециклажу“.[3]
Белоглави суп гнезди се у клисурама река на стрмим кречњачким стенама. Женка сноси само једно јаје у периоду од краја јануара до почетка априла. На јајету леже на смену оба родитеља од 52 до 57 дана. Младунац после три месеца може да лети, али је и даље несамосталан и задржава се у близини гнезда и родитеља до једне године старости, када почиње да лута све до пуне зрелости.[1]
Насељава суптропски климатски појас, област Медитерана, од Магреба све до Хималаја. Северне границе насеобина су Кавкази Крим, док су оне јужне Сахара, Арабијска пустиња и висораван Декан у Индији.[1]
Његова гнездилишта у Србији су у клисурама река Увац, Милешевка и Трешњица на западу и југозападу државе[2]. Одрасле птице се концентришу колонијално на ширем простору гнежђења, док младе лутају на великим дистанцама. Раније је често био ловљен и трован. У Србији, бројност му је у порасту због унапређења заштите и прихрањивања[2].
Захваљујући Фонду за заштиту птица грабљивица при београдском Институту за биологију „Синиша Станковић“, белоглави суп је спасен од изумирања на територији Србије. Такође прстеновањем птица сазнало се и нешто више о њиховом животу. Тако један од супова маркираних на Увцу пронађен од орнитолога на сталном станишту у Јудејској пустињи у Израелу. Касније је још пет птица са Увца пронађено на истој локацији, док је седам Супова прстенованих у Израелу, лоцирано на станишту у Србији.
Златар
1627 Голо брдо
Рогозна
Црни врх 1151
Код Новог Пазара
Сопотница на Јадовнику
Више водопада са 1000 м нв падају чине слапове реке Сопотнице која се улива у Лим.
Слапови Сопотнице налазе се у југозападној Србији, на реци Сопотници, на западним падинама планине Јадовник. Смештена је на територији Општине Пријепоље и у атару села Сопотница. Реку Сопотницу, притоку Лима, карактерише велика висинска разлика између ушћа на 465 m надморске висине и највишег извора на 1150 m.Споменик природе обухвата извориште површинског тока реке Сопотнице са више сталних и повремених карстних врела и извора који формирају токове. Ти токови се најпре спајају, затим гранају и формирају серију водопада. Поред тока и водопада велику атракцију представлају старе и обновљене воденице.Бигар је настао од изворских седиманата око горњег тока Сопотнице и простире се од највиших врела испод кречњачког одсека Подстијења на 1120 m надморске висине до последњег водопада на 850 m надморске висине. Представља бигар са највећим висинским распрострањењем у Србији од 270 m. Акумулиране наслаге бигра, обликоване у 7 нивоа заравњених лепезастих каскада, различитих димензија и изражености, слаповито обушавање воде и бројни водопади на ивицама бигрених тераса, основна су вредност овог споменика природе. По атрактивности се издваја „Велики водопад“.Биофлора Сопотнице обухвата 62 врсте, од чега 10 јетрењача и 52 врсте маховине, што представља висок диверзитет за изузетно мало подручје.Етно-културни амбијент овог подручја са бројним специфичностима мешовите етничке средине, традиционалним гостопримством у селу, уз обиље вредних објеката народног градитељства представљају важан елемент укупне вредности долине Сопотнице.
Пештерска висораван
Крашка поља Коштам поље извориште Рашке и Пештерско. Пештерско поље је по пештери или пећинама добило име. Крашка удубљења имају мања сеоска насеља. Разбијеног типа. Пештерско поље је извориште Увца.
Кањон реке Милешевке
Полимље је предео око реке Лим која истиче из Плавског језера у Црној Гори, улива се у Србију код Бродарева и у Дрину код Вишеграда. Поред Лима је ауто пут Београд- Бар до Јадрана.
Вражији вирови
Пештер има много крашких поља где леже насеља. Једно од њих је Пештерско 63 км. Коштам поље је извориште реке Рашке.
Географски положај и границе
Старовлашко рашка висија је део динарске Србије. Налази се између босанскохерцеговачке границе на западу и Ибра на истоку, Западне Мораве на северу и Овчарско кабларске клисуре и Црне Горе на југу и КиМ.
Појам Стари влах односи се на етничку групу старе Влахе, старо словенског народа који су се помешали са Србима. Други назив је Рас историјско географски појам као изворна област и језгро српске државе под Немањићима.Површина је 8479 км.
Рељеф је нагнут од југа ка северу по току река.
Целине Старог Влаха
Стари Влах је планински крај око Увца, Голијске Моравице, извора Дрине и Лима, обухвата Сјеницу, Нову Варош и Ужице.
Рашка је око реке Рашке, Студенице, левих притока Ибра, иде до Новог Пазара и обухвата планине Рогозну и Голију.
Стари колашин је око извора Ибра, места Рибариће и планине Мокра гора и Рогозна.
Пештер је планински део са Сјеницом, Ибром, Лимом и Новим Пазаром. Иде до планине Озрен, Гиљева, Хум.
Полимље је део око реке Лим који истиче из Плавског језера у Црној Гори и улази у Србију код Бродарева и улива се у Дрину код Вишеграда. Полимље је и пруга Београд Бар као најкраћа копнена веза између Балкана и средњег Јадрана.
Златиборски крај је око Ужица, Нове Вароши са Златаром.
Драгачево је око реке Бијелице ка Запaдној Морави, Јелица планина, Гуча, и Лучани.