Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
Српски просветитељ и реформатор
Рођен око 1739. године у Чакову под именом Димитрије
Остао је без родитеља, школовали су га рођаци.
Замонашио се у сремском манастиру Хопово и добио име Доситеј.
Радознао дух и жедан науке и знања, Доситеј се отиснуо у свет 1761.године: његова путовања трајала су четрдесет година - живео је и радио, учио и студирао, преводио и писао у многим земљама и градовима: Далмацији, Корфу, Грчкој, Угарској, Турској, Немачкој, Румунији, Француској, Русији, Енглеској, Италији.
Манастир Хопово
Трст је био последње одредиште његовог странствовања- одатле је дошао у устаничку Србију и ту умро 1811.године у Београду.
Пут по Европи
Као учитељ и домаћи васпитач, или као манастирски гост, обишао је скоро цео Балкан и Малу Азију, затим државе Италије, државе Немачке, Краљевину Француску, Краљевину Британију, Хабзбуршку монархију и Руско царство.
Совети здраваго разума, 1806.
Мезимац (1818)
Востани Сербије (1804)
Књиге треба да буду штампане на народном језику, како би их разумели и прости сељани и како би могле стићи и до сељачких колиба. Само тако их људи могу читати и "разум свој просветити, срце побољшати, а нарав украсити".
Књиге треба да буду штампане на народном језику, како би их разумели и прости сељани и како би могле стићи и до сељачких колиба. Само тако их људи могу читати и "разум свој просветити, срце побољшати, а нарав украсити".
Треба радити на отварању школа у којима ће се школовати и мушка и женска деца, јер нема просвећења и напретка за један народ "у којем жене у простоти и варварству остају"
Он купи и прерађује велике истине, поучне и лепе мисли из свих времена и од свих народа, од Платона и Аристотела до Лабријера, Молијера, Лесинга и Волтера. Као убеђени присталица рационалистичке филозофије, Доситеј верује у свемоћ разума и науку истиче изнад свега.
По доласку у Србију (1807), постаје директор свих школа, оснива Велику школу –
претечу Универзитета (1808.год.), прву београдску богословију (1810. год.), постаје члан
прве српске владе – Правитељствујушчег совјета, задужен за просвету, али и први њен
„попечитељ просвештенија“, министар просвете.Предано
ради на оснивању школа и виших просветних установа, једнако доступним и девојчицама
и дечацима.