Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
Razvoj višeglasja
934
Razvoj višeglasja
humanizam i renesansa
- Značajan kulturni preokret u Evropi koji nastaje tokom XIV i XV veka, a svoj vrhunac dostiže u XVI veku
humanizam i renesansa
Humanizam
- humanus- lat. čovečnost
- Kulturni pokret u okviru renesanse koji je usredsređen na čoveka i na antičke uzore
Odlike
- Razvoj čoveka kao pojedinca
- Uzor nalaze u antičkoj umetnosti
Odlike
- Dela na latinskom jeziku
- Odnosio se na naučno - duhovni sadržaj
Kolevka
Italija
Predstavnici
Dante Aligijeri
1265-1325
Đovani Bokačo
1313-1375
XV
Predstavnici
XIII
Frančesko Petrarka
1304-1374
Tomas Mor
1477-1535
RRenesansa
- renesansa- fr. preporod (antičke umetnosti)
- Cilj renesanse nije bio da se dela antike podražavaju, već da se dostignu i prevaziđu
RRenesansa
predstavnici
likovna umetnost
Michelangelo (1475 – 1564)
Leonardo Da Vinci (1452 – 1519)
likovna umetnost
Raphael (1483 – 1520)
Titian (1488-1576)
Donatello (1386-1466)
političari
Niccolo Machiavelli
(1469-1527)
političari
Thomas More (1478-1535)
Naučnici
Paracelsus (1493 – 1541)
Nicholas Copernicus (1473- 1543)
Naučnici
Francis Bacon (1561 – 1626)
Galileo (1564 – 1642)
Johannes Kepler (1571-1630)
Teolozi i filozofi
Martin Luther (1483-1546)
Teolozi i filozofi
Erasmus (1466-1536)
pisci
William Shakespeare (1564- 1616)
muzičari
Guillaume Dufay Bersel ( 1397 — 1474)
Giovanni Pierluigi da Palestrina (1525-1594)
muzičari
William Byrd (1540–1623)
Josquin des Prez (1450-1521)
hronologija
1603.
William Shakespeare
Hamlet
1497.
Vasco da Gama
HRONOLOGIJA
1492.
otkriće Amerike
1506.
Mona Lisa
1522.
Magellan
odlike
- Piše se na narodnom jeziku
- Naglašena su slobodna ljudska osećanja
- Kritika crkve
- Javlja se optimizam i duhovna vedrina u ovozemaljskom životu
odlike
- Odnosi na celokupnu kulturu tog vremena
RENESANSA MUZIKE
- XIV-XVI vek
- Renesansni muzički oblici se dele na duhovne i na svetovne
- Put na koji je stupila muzika srednjeg veka, put razvoja višeglasja ka polifoniji, u zvaničnoj crkvenoj umetnosti prave rezultate daje tek u renesansi, kada konačan oblik dobijaju forme moteta i mise.
KOLEVKA
Belgija
KOLEVKA
Holandija
Francuska
DUHOVNA
Muzički oblici:
- Misa
- Motet
- Protestantski koral (nastaje kao posledica zahteva reforme crkve)
DUHOVNA
Svetovna
- Procvat svetovne muzike posledica je izvođenja na dvorovima i u bogatijim plemićkim kućama
- Ključne odlike:
-višeglasje
-ljubavni motivi
-muzika slična narodnoj (za
zabavu i ples)
višeglasje
- Objedinjavanje 2 ili više glasova- kombinovanje nezavisnih glasova koji zajedno zvuče harmonično
- Mogućnost sviranja više nota istovremeno na muzičkim instrumentima
- Prvi oblici se javljaju u IX veku
višeglasje
3 razdoblja razvoju višeglasja
1. XII-XIV vek Ars-antikva
2. XIV vek Ars-nova
3. XVI vek Pozna renesansa
razvoj višeglasja
Presented by:
Vanja Parezanović
Katarina Stanić
ars-antikva
- U XII veku pišu se prve kompozicije od 4 glasa za hor (2 muška i 2 ženska)
- Oblici koji nastaju su: organum, diskant, kanon
- Vrhunac je bio kanon
organum
organum
- Najstariji vid višeglasja
- Nastaje kada se gregorijanskom napevu (vox principalis) dodaje nov, niži glas (vox organalis) u paralelnim kvartama ili kvintama
- Kasnije je postalo uobičajeno da počinju i završavaju unisono, a postepeno, preko sekunde i terce, dolaze do kvarte u kojoj teče kompozicija
diskant
diskant
- Vrsta dvoglasa kod kog su se glasovi kretali u suprotnom smeru u intervalima kvinte i oktave
kanon
kanon
- Kompozicija u kojoj svi glasovi izvode istu melodiju ali ne započinju u isto vreme
- Najstariji sačuvani zapis kanona je iz 1310. godine u 6 glasova (4 viša muška glasa i 2 niža muška glasa) pod nazivom ''Leto nam dolazi''
ars nova
- Ime je dobilo po teorijskoj studiji o muzici francuskog kompozitora Filipa de Vitri-a
- Razvijaju se konduktus i motetus
ars nova
KONDUKTUS
- Višeglasna pesma u stihovima sa latinskim tekstom
- Može biti i duhovnog i svetovnog karaktera
KONDUKTUS
MOTET
- Višeglasna horska kompozicija pisana, po pravilu, na latinskom jeziku
- Svaki odsek moteta komponovan je na novu temu, koja se potom pojavljuje u svim glasovima
MOTET
Najveći majstori renesansnog moteta bili su:
- Orlando di Laso (1530/1532-1594), tvorac oko 1200 moteta
- Đovani Pjerluiđi da Palestrina ( 1525-1594), kompozitor koji svojim delom zaokružuje epohu vokalne polifonije
POZNA RENESANSA
- Poslednji deo u razvoju višeglasja
- Razvijaju se homofonija i polifonija
POZNA RENESANSA
HOMOFONIJA
- Muzika gde se delovi zajedno izvode, predstavljajući glavnu melodiju sa horom ispod
HOMOFONIJA
POLIFONIJA
- Kompoziciona tehnika renesansnih stvaralaca doseže izuzetan stepen veštine
- Najčuveniji primer je trideset šestoglasni motet Deo gratias (hvalite gospoda) kompozitora Johanesa Okegemna
POLIFONIJA
- Zrelost kompozicione tehnike se ogleda u mogućnosti komponovanja za velike ansamble i jasno je vidljiva i u troglasnim, četvoroglasnim i petoglasnim ansamblima, koji su najčešći
- Renesansna polifonija podrazumeva slobodu i samostalnost svakog glasa, kompozitor misli linearno, prvenstveno o logici odvijanja pojedinačnog melodijskog toka
- Za dalji razvoj polifonije od posebnog je značaja tehnika imitacije. Nju čini ponavljanje motiva ili cele muzičke misli jedne deonice u drugoj posle izvesnog (kraćeg) vremena. Ona čini osnovu zapadne polifone tehnike, na njoj počivaju motet, misa i madrigal
Madrigal
- višeglasna vokalna kompozicija svetovnog karaktera po tekstovima različitog sadržaja
Madrigal
šansona
- pesma za više glasova poreklom iz Francuske od XIV-XVI veka
šansona
instrumentalni oblici
- U XVI veku dolazi do postepenog razvoja instrumentalne muzike
- Razlikujemo 3 grupe instrumentalnih oblika:
1. koji vode poreklo od vokalnih polifonih formi (kompozicija)
2. igre (plesovi)
3. specifični (samostalni) oblici
- Predstavljaju je prvenstveno kompozicije za solističke instrumente - lautu, orgulje i čembalo
POREKLO OD POLIFONIH FORMI
- To su: ričerkar, kancona i fantazija
- Predstavljaju prenošenje vokalne polifone muzike na polje instrumentalne muzike, tako da ova instrumentalna muzika sadrži principe vokalne polifonije, pa je ne odlikuje potpuna samostalnost
RIČERKAR
- Od ričerkara će postati fuga
- Fuga je kompozicija za više glasova u kojoj se isti stav ponavlja jedno za drugim, zatim sukcesivno ulazi u imitiranje jedan drugog
KANCONA
- Italijanska, ili provansilska pesma, ili balada
- Takođe se koristi da se opiše poezija koja podseća na madrigal
KANCONA
FANTAZIJA
- Instrumentalna kompozicija u kojoj je sačuvano slobodno fantaziranje i improvizacija
FANTAZIJA
IGRE (PLESOVI)
- Najrašireniji oblici instrumentalne muzike
- Nosili su izrazito ritmički karakter - bili vezani za pokret
- Obično su spajane 2 plesne muzike, na bazi kontrasta u tempu (spora i brza igra) i karakteru, te se tako stvara začetak buduće svite u periodu baroka
SVITA
- Niz od više stilizovanih igara komponovanih za jedan ili više instrumenata ili orkestara
- Neke od igara tog doba bile su: Pavana, Sičilijana, Saltarelo, Galjarda, Kuranta, Gavota,...
SVITA
SPECIFIČNI (SAMOSTALNI)
- Vezani su za posebnu instrumentalnu izražajnost
- To su:
1. varijacije (osnovna melodija se varira, ukrašava, usložnjava)
2. tokata
3. preludijum (instumentalni stav, prvobitno uvod u neko veće delo)