Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
UGROZENOST I MOGUCNOSTI ZASTITE KOPNENIH EKOSISTEMA
109
UGROZENOST I MOGUCNOSTI ZASTITE KOPNENIH EKOSISTEMA
Savremene promene prouzrokovane covekovim delovanjem na prirodu,porazavajuce uticu na ukupan zivi svet na Zemlji.Za svega nekoliko hiljada godina covek je prirodu toliko promenio da je mnoge oblike zivota vec unistio,ili doveo na ivicu propasti.
Nature
UZROCI UNISTAVANJA KOPNENIH EKOSISTEMA
Kao i sva bica,i covek ima dve osnovne potrebe:potreba za resursima i potreba za prostorom.Zbog toga covek unistava prirodu oko sebe,prirodnim resursima se hrani,pravi kuce,odecu i razne predmete.Covek je vremenom naucio da sam proizvodi hranu i da ne uzima resurse direktno iz prirode i tako je nasa potreba za resursima iz kopnenih ekosistema smanjena,medjutim covekove potrebe za novim prostorom neprekidno rastu,pa samim tim unistava sume i druge kopnene ekosisteme i mnoge zivotinje gube staniste.Najvise se unistavaju sume i stepe po celom svetu.
UNISTAVANJE SUMA
Hiljadama godina pre pojave coveka sume su prekrivale ogromna prostranstva na citavoj Zemlji.Kako je ljudska populacija rasla,tako su se smanjivale povrsine pod sumama.Na nekim delovima sume su potpuno nestale.Procenjuje se da je covek do sad unistio vise od polovine suma na Zemlji.Stari putopisci iz 17. veka zabelezili su da su,putujuci kroz Sumadiju,jahali kroz nepregledno more suma,koje su bile toliko guste,da od sklopljenih krosnji stoletnih hrastova danima nisu videli nebo iznad sebe.Danas je,nazalost,sve to nestalo.Sume su posecene i zamenjene oranicama,livadama i pasnjacima.Ostaci nekadasnjeg ,,mora sumadijskih suma" mogu se naci samo oko manastira i starih seoskih domacinstava.
UNISTAVANJE STEPA
Mnogo pre pojave coveka ,,mora trava" su prekrivala velika prostranstva.Najveca su bila:stepe u Aziji,prerije u Severnoj Americi i pampasi u Juznoj Americi.Najplodnije zemljiste na svetu,zemljiste na kojem su se razvijale stepe,veoma brzo je preorano i pretvoreno u nepregledne poljoprivredne povrsine.Danas je u razvijenim zemljama gotovo nemoguce naci pravu prirodnu stepu.Takodje i nase vojvodjanske stepe su gotovo potpuno unistene i zamenjene njivama i oranicama.Nekada su po stepama pasla ogromna krda zivotinja.a danas su neke od njih izumrle(tarpan).Neke vrste,kao evropski bizon,jedva su opstale,i danas zivotare u prirodnim rezervatima.Neke vrste,kao sajga antilopa,za sada su izbegle opasnost od izumiranja.
preorana stepa
sajga antilopa
tarpan
POSLEDICE UNISTAVANJA PRIRODNIH EKOSISTEMA
Nestajanje suma,stepa i drugih kopnenih ekosistema proizvelo je mnoge negativne posledice po prirodu.Uticu lose kako po coveka,tako i po ceo svet,jer su vec izazvale promene u procesima funkcionisanja biosfere i znacajno ubrzale proces nestajanja vrsta.
Najznacajnije direktne posledice unistavanja prirodnih ekosistema su:
~pojava poplava i bujica
~erozija i zagadjivanje zemljista
~promena lokalnih klimatskih prilika
bujica
zagadjeno zemljiste
Djavolja varos je takodje jedan primer erozije zemljista
erozija zemljista
ZASTITA KOPNENIH EKOSISTEMA
S obzirom na to da biosfera funkcionise na principu biodiverziteta,dovoljno sacuvanih kopnenih ekosistema sa nenarusenim zivotnim zajednicama predstavlja preduslov za covekov opstanak na Zemlji.Zbog toga je stalni monitoring ili pracenje stanja ugrozenosti jedan od preduslova za pokretanje odgovarajucih akcija zastite i obnove kopnenih ekosistema.
Da bi se zaštitile retke i ugrožene organske vrste osnovni uslov je zaštita njihovih prirodnih staništa, što se ostvaruje na više načina:
evidentiranje ugroženih vrsta kroz Crvene knjige
-zaštita zakonom;
-proglašavanje staništa zaštićenih vrsta za stroge prirodne rezervate gde je aktivnost čoveka minimalna
-formiranje nacionalnih parkova kao najobuhvatniji vid zaštite.
molitva sume
Sume su pluca planete
ZASTITIMO PLANETU!
Autori: Natalija Bozic i Andrea Milanovic VIII3