Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
Прогресивни таласи су они таласи код којих се преношење енергије врши са честице на честицу кроз простор неограничених димензија (теоријски до бесконачности).
Све честице (делићи) средине до којих доспева талас осцилују са истим амплитудама, али те амплитуде достижу у различитим тренуцима.
Стојећи таласи настају у простору коначних димензија. За њих је карактеристично да постоје честице (делићи) средине које осцилују, али има честица које мирују – стоје.
Одатле и потиче назив стојећи таласи. Честице осцилују са различитим амплитудама.
Стојећи талас настаје суперпозицијом два линијска (линијски талас – талас који се простире дуж једног правца) таласа истих амплитуда и фреквенција, који се простиру у супротним смеровима.
Такав случај може да настане када се један талас одбија од препреке и враћа у истом правцу, али супротног смера.
Ако се занемаре губици енергије, добијају се два таласа (упадни и рефлектовани) који се крећу један другом у сусрет истим брзинама, али супротних фаза.
Таласи имају исте амплитуде и фреквенције.
добијање стојећих таласа помоћу канапа
добијање стојећих таласа помоћу канапа
У почетку резултујуће осциловање је неправилно.
При одређеној фреквенцији канап ће имати облик као на првој слици. Даљим повећавањем фреквенције резултујуће осциловање делића канапа постаје неправилно, да би при два пута већој фреквенцији било као на другој слици.
Добијени таласи су стојећи, а фреквенције при којима се формирају називају се сопствене фреквенције.
Код стојећих таласа јасно се уочавају тачке које не осцилују (чворови) и тачке које осцилују са највећом амплитудом (трбуси). Стиче се утисак да поједине тачке осцилују у месту, па се губи осећај простирања таласа.
Стојећи талас настаје суперпозицијом два прогресивна таласа истих особина који се крећу дуж истог правца у супротним смеровима, при чему:
Најнижа сопствена фреквенција назива се основна фреквенција и њој одговара први стојећи талас (први хармоник).
Остале фреквенције су целобројни умношци основне и њима одговарају виши хармоници.
Фреквенције стојећих таласа зависе од
димензија средине у којој настају стојећи таласи и од брзине таласа у тој средини.