Hriscanstvo u Rimu,car Konstantin i Pad zapadnog Rimskog carstva
Vladan Milosavljevic
Borko Georgiev
Širenje hriscanstva
- Hriscanstvo je nastalo na Bliskom istoku,u okviru Rimskog carstva.
- Eseni su pripovedali dolazak Mesije koji ce izbaviti jevreje od svih nevolja.
- Isus Hrist je imao 4 ucenika:Mateja,Marka,Luku i Jovana
- Isus je od 27 do 30 pripovedao "reč Božju" i sledbenici su verovali da je on Mesije i nazvani su hriscani.
- Zbog prevelikog povecanja Isusovih ucenika, Pontije Pilat ga je optuzio za bogohuljenje i i osudio ga je na smrt
- razapet je na krst, ali je vaskrsao treci dan posle smrti
- U to vreme je bilo 12 apostola i oko 100 sledbenika i svi oni su nastavili molitve.
- Apostol Petar je preobratio u hriscanstvo jos 5000ljudi.
- Apostol Pavle je pogubljen 64.godine, a zatim i Petar.
- Hriscanstvo je nastavilo da se siri preko Palestine na Malu Aziju,Makedoniju,Grcku,Severnu Afriku i na Rim.
PRVI PROGON HRIŠĆANSTVA
- Прогон од стране цара Нерона у Риму 64. године.Тацит у својим Аналима (XV. 44) наводи да „на хришћане није тада предузета хајка због вере, него због тобожњег злочина“. Радило се о великом пожару који је сам Нерон подметнуо да би за то дело опружио хришћане. Хришћани су извођени у циркусу пред звери, замотавани су у кучине и катран и паљени као буктиње или као приказивачи у митолошким представама. Са хришћанима је тако нечовечно поступано да их је почео жалити и народ који их није подржавао. Том приликом су погинули апостоли Петар и Павле.
Progon za vreme Trajana
- За време владавине цара Трајана (98.-117.) власти разликују хришћане од Јевреја и сматрају и саму њихову веру за преступ против реда у држави. Када је Трајан (99. г.) издао свој Закон против хетерија — тајних удружења, почео је Плиније Млађи, намесник у Витинији, да тај закон примењује и на хришћанску цркву као тајно друштво.
- Цар Деције Трајан (249-251) је гонио хришћане као нико дотле. Његово гоњење јесте прво смишљено и опште гоњење. Издао је 250. године наредбу властима да позову на жртвовање сваког појединог хришћанина као и оне који су сумњиви да су хришћани. Упорни да се муче глађу и жеђу и затим да се убијају, а онима који побегну да се одузме имање. Његова наредба је заиста савесно испуњавана и по градовима и по селима, о чему сведоче неких двадесет очуваних записника.
Progon Dioklecijana
- Последње гоњење хришћана које је обухватило читаво Римско царство отпочело је за владе цара Диоклецијана (284-305). У том гоњењу је коначно решена борба државе са хришћанима. Први едикт против хришћана издао је Диоклецијан 303. године. Наредио је да се до темеља поруше хришћански храмови. Први је пао у престоници Никомидији. Даље је наредио да се покупе и спале хришћанске књиге које су и дотле потпадале под Закон о врачарским књигама; да се отпусте из службе чиновници хришћани, грађани да изгубе своја грађанска права, а робови и наду на ослобођење; у истрази да се сви без разлике бацају на муке. Војску је чистио од хришћана цезар Галерије. Свеопште прогањање је почело тек на четврти едикт 304. године. Захватило је скоро целу државу. Читава места и насеља су опустошена, а становници посечени. Када је 305. године Диоклецијан сишао са престола и Галерије постао владар, отпочео је на истоку опет прави покољ хришћана. Тако је трајало четири године.
- За време Диоклецијаново погубљен је војни трибун свети Георгије. У Сирмијуму, који је био и престоница Диоклецијанова, погинуо је млади епископ Иринеј. Ту је удављено и пет фрушкогорских каменорезаца, који нису хтели да исклешу цару кип једног бога, и још 40 мученика.
Period izmedju 200-325.godine
- Oko 200.godine u Carstvu je bilo dosta hriscanskih opstina(komune)i njima su upravljali episkopi.
- Kad su se ujedinile hriscanske opstine nastala je hriscanska crka.
- Na zapadu poglavar je bio rimski episkop koji je nazvan papa.
- Na istoku je bilo nekoliko poglavara koji su nazvani patrijarsi.
- car Galerije je 311. objavio edikt o toleranciji, ali vece dejstvo je imao Milanski edikt cara Konstantina 313.godine
- Milanski ediktom su uklonjene sve mere protiv hriscana.
- U Nikeji se 325. godine sazvan Prvi Vaseljenski sabor.Sabor je osudio Arijanstvo i njihovo ucenje.Posle toga je formulisan simbol vere po kome je Hrist "Bog od Boga".
Car Konstantin Veliki
- Константин Велики (27. фебруара око 272, Наис — 22. маја 337, Никомедија), био је римски цар (324—337) познат по томе што је донео две судбоносне одлуке које су промениле ток европске историје. С једне стране, стао на крај прогону хришћана, па чак и прешао на њихову веру, обезбедивши хришћанству завидан положај водеће монотеистичке религије (који има и данас, с друге стране основао је град раван Риму — Константинопољ, осигуравши тако опстанак Царства на Истоку дуго после пада Рима и западних провинција у 5. веку.
- Милански едикт је законски акт који су донели цареви Константин Велики и Лициније, а којим је проглашена верска равноправност и престанак прогона хришћана које је трајало три стотине година. Проглашен је у Медиолану (данашњи Милано) 313. године. Њиме хришћанство није постало државна религија, нити је било привилеговано, али им је дозвољено да могу јавно да исповедају своју веру а да за то не сносе никакве последице.
Pad Zapadnog Rimskog Carstva
Veliki migracioni talas, poznat pod nazivom Velika seoba naroda, koji je zapljusnuo granice Rimskog carstva, doveo je do rušenja antičkog sveta. Zapadno rimsko carstvo podleglo je najezdama, a na njegovim ruševinama nastale su varvarske države.
Rimsko carstvo je u III veku doživelo jednu od najvećih ekonomskih kriza koje poznaje svetska istorija. Carevi Dioklecijan i Konstantin su, na razmeđu III i IV veka, staroj imperiji svojim reformama udahnuli novu životnu snagu. Međutim, Zapadno carstvo nije moglo da odoli neprestanim napadima okolnih varvarskih naroda, pre svega germanskih plemena. Ono je prestalo da postoji kada je germanski vođa Odoakar svrgnuo poslednjeg rimskog cara Romula Avgustula, 4. septembra 476. godine. Za razliku od Zapada, antička civilizacija na Istoku je opstala sve do sredine XV veka.