Група 1 - V/1

У књижевним делима језик је сликовит.

Сликовитост је постигнута употребом упечатљивих стилских фигура

- као камени пршљенови

- као дашчице ксилофона

- као добра и ћудљива тврђава која не зна за предају ни издају

- личе на дугачке амбаре

- искићени сликама чудесних догађаја

- малени али стални, увучени у се

- замишљени над сопсвеном сликом у тамној води

- са којих је време одбило све што се могло одбити

Камени

мостови

Железни

мостови

Дрвени

мостови

Мостови су одувек били велика инспирација и тема у уметности, како градитељима, књижевницима, ликовним уметницима тако и онима који су им се дивили и уживали у погледу на њих. Они су ту да пркосе времену, као и да привлаче својом лепотом и грандиозношћу.

Настали су из истог разлога, из исте човекове потребе за превазилажењем препреке.

"Сви су они у суштини једно и подједнако вредни наше пажње, јер показују место на коме је човек наишао на запреку и није застао пред њом, него је савладао и премостио како је могао..."

Мостови су били велика инспирација и тема крагујевачким књижевницима и ликовним уметницима и овог пута су са радошћу покушали да нас мотивишу и дају нам крила.

Александар Дакић, ликовни уметник

" Као стари учитељ и стари књижевник радо помажем ученицима да стекну знања о свом завичају и људима.

Људи граде мостове да би прешли с једне на другу страну реке и међусобно се повезале како би сарађивали и упознавали се. У давна времена људи и њихове државе градили су мостове од најразличитијих материјала, преплета прућа, великих стабала дрвећа, камења, бетона или челика.

Кроз Крагујевац је протицало пуно река, а највећа је Лепеница. О њој постоји народна песма "Текла река Лепеница" а најбоља жива песникиња Крагујевца Слободанка Луковић написала је збирку песама посвећену Лепеници, мостовима и граду која се зове "Текла река Крагујчица". Некада је Лепеница била дубока, широка и плаховита река као што су многе њене притоке. Петровачка река је њена најдужа притока а 1914. године однела је

неколико војника,волова и наоружања српске војске у Лепеницу, бесповратно Један поток који је текао од споменика Словацима био је велик и плаховит, а имао мост иза "Плазе" и бензинске пумпе. Ту је некад био и дубок вир где су се деца купала и пецала рибу (као и ја). На Лепеници и њеним притокама има неколико мостова од којих су најзначајнији: Горњи камени мост, Доњи камени мост,изграђени 1923. године, Бетонски пешачи мост, Ћифтина ћуприја, мост код Шест топола и други.

Осим што служе за повезивање људи и обављање разних послова два стара моста су украшена бетонском и каменом орнаментиком и најлепши су. О њима, а и другима, писали су скоро сви крагујевачки писци, историчари, сликари а музичари компоновали разне мелодије.

Преко тих мостова повезују се делови Крагујевца, пролазе привредна и путничка возика, радници, ђаци и грађани из суседих села и градова. Ти мостови привлаче лепотом и корисношћу а памте многе историјске догађаје и повезују прошлост и будућност. Преко Горњег каменог моста немачки фашисти су ушли у Крагујевац 1941. године где им је спречава поручник Перић пуцајући у њихову колону све док је имао граната.Немци су прегазили њега живог, топ и неколико његових војника. О томе је писао Живота Марковић у роману "Страх од анестезије". Неколио сликара сликало је мостове и мотив са Лепенице међу којима су Смоља Шуловић, Раша Стефановић, Владан Суботић, Ђоко Остојић.

Преко Горњег каменог моста, прелазиле су хиљаде радника журећи на посао у фабрике "Завода Црвена Застава" све док није бомбардована од стране Нато агресора 1999. године.

Али мостови се обнављају, служе намени, чувају у сећањима и књигама".

Сваки успех жели вам Живота Пушкин Марковић.

рука у руци