8. разред: Опера

Опера око себе окупља многе уметности: музика, плес, књижевност, глума, сликарство, дизајн

Јакопо Пери 1561-1633.

Прва опера

Јакопо Пери је италијански композитор, који је написао прву оперу 1597, која се зове ,,Дафне".

За разлику од ,,Дафне", која није сачувана до данашњег дана, 1600. је написао другу оперу која је остала сачувана, а она се зове ,,Еуридика".

Јакопо Пери и песник Отавио Ринучини, који је написао либрето за ,,Еуридиче", хтели су да имитирају грчку трагедију, али на свој начин и у свом стилу, те су заправо створили оперу 1600.

https://www.youtube.com/watch?v=WHMJgGE5Doc

Реч либрето потиче од италијанске речи libreto, што значи мала књига, књижица

Либрето се односи на драмски текст, на основу којег је настала опера.

Либрето

Либрето пише либретиста. Он или осмисли причу или користи већ неко познато књижевно дело. Најчешће прилагођава дело спрам опере, за лакше извођење. Либретиста може да буде и сам композитор, или се за тај задатак ангажује специјално либретиста.

Пример: Моцарт је за своје опере сам писао либрета.

Свака оперска прича је подељена у чинове.

Чинова има од два до пет.

Чинови

У оквиру чинова се смењују мањи делови који се називају слике.

Промену слике препознајемо по промени сценографије.

Симфонијски оркестар је највећа скупина извођача на једном месту. У њему се налазе све врсте и подврсте музичких инструмената: гудачи, жичани (харфа) дувачи, удараљке.

Оркестар има једну од најзначајнијих улога у опери.

За разлику од редовних оркестарских концерата, где се приликом извођења оркестар налази на сцени, оперски оркестар се налази у посебном простору испред сцене, у такозваној оркестарској рупи.

Из гледалишта се оркестар не види, како не би реметили дешавања на сцени.

Оркестар

Оркестар који изводи оперу је симфонијски оркестар

В.А.Моцарт:,,Чаробна фрула", арија Краљице ноћи

Ђакомо Пучини: ,,Турандот", арија ,,Несур дорма"

Арија

Арија је тачка у опери у којој се износе јака осећања, као што су: љубав, радост, чежња, бол, туга, срећа...

Најчешће су писане за главне улоге, али могу бити намењене и за неке споредне улоге.

У арији певач може показати своје техничко и уметничко умеће, своју виртуозност. Најчешће су веома тешке за извођење, јер треба дочарати одређен драмски тренутак у оперској представи.

Једна од најпознатијих арија за теноре, изводи се на крају ове опере. Пева је лик Калаф, који се заљубљује у прелепу, али ледену принцезу Турандот.

Свако ко пожели да се венча принцезом Турандот мора да одговори на три постављена питања- у супротом биће обезглављен.

Ова арија се искористила за рекламу за Кинг сладолед.

Пуно име ове арије је: „Der Hölle Rache kocht in meinem Herzen“ , што значи: ,,Освета пакла куља у мом срцу". Улога је писана за лирске- колоратурне сопране, који морају имати врхунску форму гласа (морају отпевати ноту Ф2).

Памтљива и карактеристична мелодија коју пева Краљица ноћи учинила је ову арију веома препознатљивом међу широм публиком.

Премијера ове опере је била 1791, а само годину дана касније је доживела 100 извођење, које Моцарт , нажалост није дочекао.

За разлику од арије речитатив би се могао означити као ,,певани говор".

Код њега сваки слог има по један тон, па је и начин извођења сличан обичном говору.

Улога речитатива у опери је да покрене драмску радњу, а најчешће се јавља након арије која износи јака осећања, и успорава драмску радњу.

Речитатив

Шарл Гуно: ,,Ромео и Јулиа"

Солистички ансамбли се често појављују у операма. Они су налик разговору више особа истовремено.

У операма се јавља више солистичких ансамбала, који зависе од броја извођача:

• дует (два),
• терцет (три),
• квартет (четири),
• квинтет (пет),
• секстет (шест)...

Ђузепе Верди:,,Трубадур"

Солистички ансамбли

Жорж Бизе:,,Кармен"

Гаетано Доницети:,,Луција ди Ламермур"

Жорж Бизе:,,Кармен"

Жорж Бизе :,,Кармен"

Балетске нумере се у опери могу појавити као самостални сегменти или као саставни део неке велике сцене. Као самостални сегменти не појављују се певачи већ само балетски играчи, а ако су део веће драмске радње онда се играчи појављују у другом плану, само да попуне сценски простор.

Ђузепе Верди: ,,Аида"

Балетске нумере

Ђоакино Росини:,,Севиљски берберин"

Оркестарске нумере у опери имају улогу предаја у драмској радњи. Они или завршавају саму сцену или најављују атмосферу даљег дешавања радње.

Оркестарске нумере

Хорске нумере имају посебно место у операма. Хор се јавља у масовним сценама као активни учесник или коментатор драмске радње. Хорске сцене су често врло ефектне.

Ђузепе Верди: ,,Набуко", хор Јевреја

Хорске нумере

Јаков Готовац:,,Еро с онога свијета"

Александар Бородин:,,Кнез Игор"

Лучано Павароти- тенор

Гласови се деле на:

Сопран- високи женски глас

Женске: Мецосопран- средњи женски глас

Алт- дубоки женски глас

Тенор- високи мушки глас

Мушке: Баритон- средњи мушки глас

Бас- дубоки мушки глас

Мариа Калас- сопран

Подела гласова

Дитрих Фишер Дискау- баритон

Бисерка Цвејић- мецосопран

Мирослав Чангаловић- бас

Џени Гордон- алт

Увертира

Увертира је уводна музика у оперско дело.

Њу изводи симфонијски оркестар на самом почетку опере.

Она је увек таквог карактера каква је и сама опера.

Уколико је опера трагична, онда ће и увертира бити тужна, меланхолична.

Уколико је опера комичног карактера онда је и увертира весела, позитивна...

Оркестар изводи увертиру на самом почетку представе, док је завеса још увек спуштена.

Народно позориште

Српско народно позориште-основано је 1868. Саграђено је на иницијативу кнеза Михајла Обреновића. Он је први донео клавир у Србију- из Беча у Шабац.

Српско народно позориште

Мадленианум

Мадленианум је основан 1998. у Земуну, на некадашњем месту Земунског народног позоришта.

Киров театар у Санкт Петербургу

Бољшој театар у Москви

Опера у Сиднеју

Милано- Скала

Оперске куће у свету

Оперска кућа Гарније у Паризу

Опера у Бечу

Станислав Бинички (1872-1924), истакнути српски композитор, диригент, музички педагог и организатор музичког живота.

Оснивач је првог симфонијског оркестра у Србији, који је био војни оркестар, а звао се ,,Музика краљеве гарде".

Био је и први диригент Народног позоришта у Београду. Био је ученик Стевана Стојановића Мокрањца и Јосифа Маринковића.

Један је од оснивача и прве музичке школе у београду, под називом Српска музичка школа, која данас носи име ,,Мокрањац".

Станислав Бинички