Introducing 

Prezi AI.

Your new presentation assistant.

Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.

Loading content…
Loading…
Transcript

Svetlost

predstavlja deo spektra elektromagnetnog zračenja iz opsega talasnih dužina vidljivih golim okom

opseg 380nm-760nm

Razlikujemo prirodne i veštačke izvore svetlosti

Prirodni izvori svetlosti

Nastali su kao produkt nekog fizičkog ili hemijskog procesa ili su kao Sunce prirode

Prirodni

izvori

svetlosti

Veštački izvori svetlosti

Stvoreni su od strane čoveka

Veštački izvori

svetlosti

Prema vrsti fizičkog/hemijskog procesa koji za posledicu imaju pojavu svetlosti

Termičke

Jonizacione

Poluorovodničke

Fluroscentne

Termički izvori svetlosti

Jonizujući izvori svetlosti

-uslov za rad je povišenje temperature a samim tim i sagorevanje

To su sveće, gasne lampe ...

Jonizujući izvori svetlosti rade na principu električnog pražnjenja kroz pare i gasove (živine sijalice)

Pluprovodnički izvori svetlosti

Fluroscentni izvori svetlosti

U poluprovodničke izvore svetlosnog zračenja spadaju emiterske ili svetleće diode i poluprovodnički laseri , a u poluprovodničke detektore fotootpornici, fotodiode , fototranzistori, solarne ćelije i CCD senzori.

koriste osobinu luminiscencije tj. osobinu nekog tela da obasjava UV zracima, a potom transformišu te zrake u zrake veće talasne dužine na koje oko reaguje

Sijalica

predstavlja veštački izvor koji električnu energiju pretvara u svetlosnu

Prva sijalicu je napravio Edison 1879-e godine

To je bila sijalica sa ugljenim vlaknom

Dizajn današnje sijalice datira iz početka XX veka

Konstrukcija Edisonove sijalice

1.Podnožje

2.Stakleni balon

3.Užarena nit

Princip rada

Ako se kroz vlakno propusti električna struja, vlakno će se usled

Džulovog efekta, zagrevati.

Kada temperatura dostigne 500ºC vlakno počinje da svetli, pri

temeraturi od 1500 ºC svetli žutom bojom, a na 2500 ºC belom

5-15% dovedene energije se pretvara u svetlost, preostali deo

predstavlja toplotne gubitke.

Nedostaci

Osetljive na povišenje napona – smanjuje se životni vek

Veći deo energije se pretvara u toplotu

Visoka temperatura staklenog balona

Lako razdvajanje balona od podnožja

Inkandescentna sijalica

Ima široku primenu

Proizvodi se različitih napona i veličina od 1,5V do 300 V

Radi veoma dobro i na naizmeničnu i na jednosmernu struju

Inkandescentna sijalica

1

2

3

5

6

7

1.Stakleni balon

2.Inertni plin pod niskim pritiskom (argon, neon,

azot)

3.Volframova nit

4.Kontaktna žica (izlazi iz osnove)

5.Kontaktna žica (ide u osnovu)

6.Potporne žice

7.Osnova (stakleno postolje)

8.Kontaktna žica (izlazi iz osnove)

9.Navojna kapica

10.Izolacija

11.Električni kontak

4

9

8

11

10

Podnožje sijalice

Služi da se sijalica poveže sa sijaličnim

grlom

Sijalično grlo

Omogućuje povezivanje sijalice na el. instalaciju

Izradjuje se od plastike i porculana

Specijalne sijalice

Specijalne sijalice se dele na:

Specijalne sijalice

Reflektor sijalice

Infracrvene sijalice

Projekcione sijalice

Halogene sijalice

Reflektor sijalice

sijalica sa užarenim vlaknom

posebno konstruisani balon

Infracrvene sijalice

sijalica sa užarenim vlaknom

koristi se za dobijanje infracrvene svetlosti

Projekcione sijalice

sijalica sa užarenim vlaknom

punjena je argonom

kratak redni vek (oko 100h)

koriste se za pr. grafoskope

Halogene sijalice

sijalice sa volframovom spiralom

punjene su argonom(sadrže mali procenat joda/broma)

Radni vek od oko 2000h

koriste se u kompaktnim optičkim sistemima

Živine sijalice

su tip sijalica sa pražnjnjem u gasu kojekoriste električni

luk kroz živinu paru da provedu svetlost

Živine sijalice

Princip rada

Živine sijalice rade na unutrašnjem pritisku od

oko jedne atmosfere

Za njihov rad je potreban period zagrevanja

4-7 min

Električni luk je zadržan u malom gorioniku od kvarcnog stakla koji se nalazi

u balonu od borosilikantnog stakla

Spoljni balon može biti proziran ili presvučen fosforom

Mane i prednosti

tokom godina opada količina svetlosti koju sijalica odaje

dug radni vek(do 24 000h

jaka bela boja

štetne za životnu sredinu i ljude

Natrijumove sijalice

Natrijumovesijalice

Natrijumova sijalica je tip sijalica sa pražnjenjem u gasu koji koristi natrijum u pobuđenom stanju da proizvede svetlost

Razlikujemo

Sijalice visokog pritiska

Sijalice niskog pritiska

Sijalice visokog pritiska

Natrijumove sijalice visokog pritiska imaju širi spektar svetlosti od natrijumovih sijalica niskog pritiska, ali i dalje imaju lošiji prikaz boja od drugih tipova sijalica

Natrijumove sijalice visokog pritiska

Koriste se za unutrašnje osvetljenje

kao i osvetljenje na auto-putevima...

Daju prijatnu zlatno-belu boju

temperature 2100 K.

Životni vek im je oko 28000 h

Sijalice niskog pritiska

Natrijumove sijalice niskog pritiska su najefikasniji veštački izvori svetlosti,

ali njihova žuta boja ograničava njihovu primenu na spoljašnju uličnu rasvetu,

ili na mesta gde ima velikih količina magle ili prašine, kao što su dokovi,

mostovi ili rudnici

Princip rada natrijumovih sijalica niskog pritiska

Sastoje se od tanke cevi u obliku slova U

izrađene su od spec. stakla otporno na vruće pare natrijuma

U njima se nalazi tečni natrijum

Treba im 8-15 min da se "razgore"

Visoko svetlosno iskorišćenje je ostvareno tako što je na unutrašnju stranu zaštitne cevi premazan tanak sloj

indijum-oksida

1.unutrašnja cev(žižak)

2.zaštitna cev

3.žičane elektrode

4.nosač elektrode

5.podnožje

Fluoerescentne sijalice

Živina sijalica niskog pritiska poznatija kao

fluoerescentna sijalica izradjena je u obliku

duge staklene cevi

Fluoerescentne

sijalice

Princip rada

Staklena cev je sa unutrašnje strane presvučena

tankim slojem fluoerescentnog praha

Ispunjena je argonom i sa svega nekoliko mg Žive

Elektroni koji putuju sa katode sudaraju se sa atomima žive i zrače UV svetlost koju fluoerescentni prah pretvara u zračenje u vidljivom delu spektra

Fluoerescentna sijalice se ne priključuju na napon od 230V jer je potrebno da se u kratkom vremenskom periodu na elektrode dovede viši napon

To je rešeno korišćenjem startera

Uloga startera je da u trenu aktiviranja sijalice ukluči grejanje elektroda i redno vezani induktivitet

Kada se elektrode zagreju dolazi do prekida struje

a u kalemu se proizvodi ems samo-indukcije potrebne za paljenje sijalice

LED sijalice

Predstavlja veštački izvor svetlosti i čini je više LE Dioda

Led sijalice

Princip rada

Rade na principu elektroluminescencije

Njma je potrebna kontrolisana jednosmerna struja

Primenjuju se za unutrašnje osvetljenje

Prednosti

Velika efikasnost u poredjenju sa inkandescentnih sijalica

Radni vek od oko 25000 h

Zagreva se umereno na način na koji nema štetnih pojava

Energetski razredi

Služe da nam pomognu pri odabiru kućnog aparata

Označavaju količinu potrošnje el. energije

Slovo A označava najbolje karakteristike uredjaja kao i njegovu energetsku

efikasnost koja je zakonom propisana

LED paneli

Princip rada je isti kao i kod LED sijalica

Osnovne dimenzije 600x600mm

Razlikujemo ugradne i nagradne

Štedljive sijalice

Nastale su u u drugoj polovini XX veka

Emituju veštačko svetlo koje karakteristikama najbliže dnevnom

Vek trajanja je oko 8000h

Štedljive sijalice

U sijalici se nalazi argon/ mešavina argona i kriptona

Kao i 3-15 mg žive

U uključenoj sijalici živa je para pa pritisauk unutar sijalice iznosi 7,09 Pa

Osvetljenje prostorija

Čovek svet oko sebe doživljava uglavnom pomoću očiju

Zbog toga nam je bitno da u zatvorenom prostoru imamo dovoljnu količinu svetla

Nivo osvetljenosti predstavlja minimalnu srednju osvetljenost

referentne površine potrebne za izvršenje vidnog zadatka

Postoje dva razloga da prostorija bude ravnomerno osvetljenja

Povećava se oštrina oka

Manje se oko zamara

Sistemi osvetljenja

Prema načinu upućivanja svetlosnog fluksa sa svetiljke na radnu površinu

razlikujemo pet sistema osvetljenja

Direktno osvetljenje

Poludirektno osvetljenje

Mešovito osvetljenje

Poluindirektno osvetljenje

Indirektno osvetljenje

Direktno osvetljenje

Ima oblik reflektora

90%-100% svetlosnog fluksa je direktno usmereno na dole

Poludirektno osvetljenje

Dobija se svetiljkama od opalnog staka

Usmerava 60%-90% svetlosnog fluksa na dole

10%-40% svetlosnog fluksa je usmereno na gore

Mešovito osvetljenje

Svetiljka u obliku kugle

Približno jednaka raspodela svetlosnog fluksa

40%-60% svetlosnog fluksa je usmereno na dole kao i na gore

Poluindirektno osvetljenje

10%-40% svetlosnog fluksa je usmereno na dole dok je na gore usmereno 60%-90%

Da se svetlosni fluks ne bi gubio tavanica treba biti ofarbana svetlom bojom

Indirektno osvetljenje

90%-100% svetlosnog fluksa je usmereno na gore

Prezentaciju radili

Jovanović Filip

Kostović Aleksa

Mićić Djordje

Petrić Miljan

Popović Mihajlo

Learn more about creating dynamic, engaging presentations with Prezi