Introducing 

Prezi AI.

Your new presentation assistant.

Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.

Loading…
Transcript

BANKARSTVO

Geoekonomski fakultet MU

19/20

Posredovanje

"pribavljanje i usmeravanje sredstava je osnova finansijskog posredovanja banaka"

- vrše mobilizaciju sloodnih novčanih sredstava i multiplikaciju novca

- prikupljanje depozita; pribavljanje sredstava

- investiranje i alokacija sredstava

- posredovanje na finansijskom tržištu

- mobilizacija slobodnih novčanih sredstava

- omogućava bankama da na osnovu prikupljenih sredstava sekundarno multiplikuju taj novac i vrše plasman sredstava

* depoziti privrede i stanovištva

-koncentracija i usmeravanje novčanih sredstava

Finansijsko posredovanje i

Bankarsko posredovanje

prikupljanje sredstava

depozitnoj osnovi

nedepozitnoj osnovi

* pasivni bankarski poslovi

depozitna sredstva - predstavljaju sredstva deponovana/uložena u banku , dok nedepozitna = fin. sredstva u obliku kredita ili dobijena sopstvenom emisijom hartija od vrednosti

sekundarna emisija novca

ukupni plasmani banaka

* aktivni bankarski poslovi

možemo ih podeliti na:

1) kreditne;

2) nekreditne plasmane

kreditni

- kredit za banku - posao kojim ona kao poverilac ustupa pravo raspolaganja odredjenog iznosa novčanih

* neutralni/uslužni bankarski poslovi - poslovi platnog prometa itd

- inkaso poslovi;

- depo poslovi; (deponovanje odredjenih hartija od vrednosti )

- menjački poslovi

- garancijski poslovi

nekreditni

- uglavnom plasmani u kupovinu hartija od vrednosti drugih emitenata (obveznice,akcije itd)

specifični poslovi

- nisu klasični poslovi mobilizacije i plasmana sredstava

razni poslovi koji su vezani za poslove

- konsultinga;

- u vezi sa emisijom i plasmanom hartija od vrednosti;

- brokerski poslovi;

- forferitanje;

- poslove lizinga i osiguranja

Stvaranje novca

PN - primarni novac

- kao takav, pokreće ceo proces umnožavanja/multiplikacije novčane mase koja se odvija kroz depozitno-kreditne operacije poslovnih banaka

- ceo taj proces zasniva se na umnožavanju primarnog novca kao monetarne osnove novčanog sistema;

NM - novčani multiplikator

- pokazuje koliko se povećava novčana masa u odnosu na polaznu novčanu masu

2 ključna parametra:

1) odnos rezervi banka (obavezne rezerve i rezervi likvidnosti);

2) odnos gotovine (koju drže priv.subjekti prema depozitnim bankama);

ukupna masa novca u opticaju (MN)

- proizvod NM i PN

MN= NM x PN

* R(rezerve) kao parametar bitno utiče na veličinu multiplikacije

- što je iznos rezervi u odnosu na depozite manji, to će biti više novca u bank.kanalima i same banke će moći da stvore veću ukupnu masu novca

Finansijsko posredovanje i proces stvaranja novca

- postojanje rizika u slučajevima da je nivo rezervi gotovog novca nizak, lako može da dovede do nelikvidnosti i da se ugrozi ceo bankarski sistem.

- postojanje regulative , gde se upravo propisuje da banke moraju imati određene minamlne rezerve gotovog novca , tzv. obavezna rezerva

NM - zavisi od gotovog novca prema depozitima bankarskog sektora

- što je veći stepen poverenja subjekata u bankarski sistem, to će biti više novca u depozitima banaka

kreiranje novca na nekoliko načina

- kreditna aktivnost banaka

-svojom kreditnom funkcijom kreira depozitni novac

- kupovina deviza u deviznim transakcijama

*primer

OR

obavezna rezerva

DN

iz preostalog se izdvaja rezerva likvidnosti (RL), a razlika predstavlja slobodan potencijal (SP)

GN

gotov novac

DD

sredstva van sistema poslovnih banaka

1

DN= SP

x

GN+OR+DD+RL

primer

Obično su banke dužne da čuvaju određeni deo svojih depozita iz razloga likvidnosti, što utvrđuje adzorni regulator

To se zove odnos rezervi / depozita

Količina rezervi / depozita = 20%

Početni depozit: 1.000 €

Bilans stanja banke izgleda

Banka zadržava 20% depozita kao rezerve i stvara kredite s ostatkom novca, odnosno 800 €. To se naziva Frakcionalno rezervno pozajmljivanje

* Banke stvaraju novi novac kad god daju kredite. 97% novca u ekonomiji danas postoji kao bankarski depoziti, dok samo 3% predstavlja fizičku gotovinu

* banke sa imovinom manjom od 16,3 miliona dolara nisu obavezne da drže rezerve. Banke sa aktivom manjom od 124,2 miliona dolara, ali više od 16,3 miliona dolara imaju obaveznu rezervu od 3%, a one banke sa aktivom većom od 124,2 miliona dolara imaju obavezu rezerve od 10%.

Zajmovi koji su dati, upućuju se drugoj banci kao depozit

Krediti koje je započela druga banka usmeravaju/deponouju se prema trećoj banci i tako ide dalje...

Bilans stanja druge banke izgleda ovako:

1. načelo likvidnosti -

- likvidnost banke se definiše kao njena sposnost da u roku izmiri sve dospele obaveze

- za banku to znači da je u stanju da neometano obavalja kreditne aktivnosti i da izmiruje svoje dospele obaveze

Načela bankarskog poslovanja

1. načelo likvidnosti;

2. načelo solventnosti;

3. načelo rentabilnosti/profitabilnosti

Stepen likvidnosti- jedan od najznačajnijih parametra pri analizi i merenju finansijske snage,snagu, i uspešnost poslovanja banke

- indikatori likvidnosti - stepen pokrivenosti plasmana depozitima tj. odnos pojedinih podbilansa i bilansa stanja

- najvažniji inditaktori ovog profila - odnos kredita i depozita; odnos lividne aktive i ukupnih depozita,odnos likvidne aktive prema kratkoročnim izvorima sredstava itd.

kao načelo likvidnost se bazira i na rezervama likvidnosti

to su primarne rezerve likvidnosti (gotivina, depozitne rezerve ...);

sekundarne rezerve likvidnosti ( kratkoročni lako unovčivi plasmani...

tercijarne rezerve (sredstva koja se tek po proteku određenog roka mogu koristiti * kreditni plasmani )

Načelo slolventnosti (sigurnosti) - odnosi se na dugorčnu vremensku uskalđenost strukture pasive i aktive , koja omogućava banci da u kontinutitetu odgovara svojim obavezama

ovo načelo odnosi se na mogućnost plaćanja obaveza ili naplatu potrživanja , o roku, i na način utvrdjen izmedju banke i komitenta

Načelo rentabilnosti (profitabilnosti) počiva na principu da se ostvari što veća dobit kao razlika izmedju prihoda i rashoda banke, pre svega na razlici imedju aktivne i pasivne kamate, odnosno po osnovu provizije, za pružanje bankarskih usluga i troškova poslovanja banke

- konkurencija medju banaka , primoravaju banke da nastoje da ostvare što veće profite (dividende) povećanjem prinosa na plasmane, ali i smanjenjem troškova poslovanja

Načelo rentabilnosti mora biti usklađeno sa načelom likvidnosti

- prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost

- zbog toga menadžment mora da odi računa da se dinamički bilansira priliv i odliv sredstava

Finansijski izvestaji

Bilansi banke i profitabilnost

Finansijski izveštaji ( bilansi) i profitabilnost

UVOD

reč bilans - potiče od latinske reči

- po svojoj formi bilans predstavlja dvostrani račun, s jedne strane prikazuju sredstva (aktiva)

a sa druge strane izvore tih sredstava (pasiva)

Banke kao i svi dr. privredni subjekti moraju da vode poslovne knjige , u skladu sa važećim propisima, primenjujući opšta načela bilansiranja (javnost, opreznost, stalnost, uročnost... )

-dužni su da prezentuju javnosti periodične i godišnje bilanse

- kao i kod dr. privrednih subjekata postoje dva osnovna bilansa

- bilans stanja (balance sheet)

- bilans unspeha (income statement)

Bilans stanja

Bilans stanja -

Balance Sheet

- u formalnom smislu predstavlja dvostrani račun, na čijoj jednoj strani je prikazano stanje sredstava, odnosno imovine - aktiva , a na drugoj strani stanje obaveza , odnosno fondova - pasiva

- u slučaju negativnog finansijskog rezultata nepokriveni gubitak se pojavljuje kao pozicija na strani aktive

- klasifikacija sredstava i obaveza u bilansu stanja grupisana je prema stepenu njihove likvidnosti i ročnosti

- na strani aktive postoje:

1) kratkročni plasmani;

2) dugoročni plasmani;

-na strani pasive

- kratkoročna

- dugoročna sredstva

aktiva

pasiva

Aktiva

- Plasmani - plasmani i krediti komitentima, bankama i dr. org

- Stalna sredstva - osnovna sredstva , učeće u kapitalu povezanih pravnih lica...

- Neuplaćeni upisan kapital

- Aktivna vremenska razgraničenja

- Poslovna sredstva

- Nepokriveni gubitak

-Poslovna aktiva

- Vanposlovna sredstva

- Ukupna aktiva....

Pasiva

ova shema bilansa stanja se razlikuje od reklasifikovane sheme bilansa stanja, koju banke moraju da dostave periodično NBS

- Depoziti

- Uzeti krediti

- druge obaveze

- pasivna vremenska razgraničenja

- kapital banke (osnovni kapital, neraspoređen profit)

- vanposlovna pasiva

- ukupna pasiva

- vanbilasna pasiva

Aktiva:

- novčana sredstva;

- depoziti kod NBS;

- kratkoročni u plasmani hartija od vrednosti;

- kratkoročni krediti i tekuća dospeća dugoročnih kredita;

- dugoročni plasmani u hartije od vrednosti

- građevinski objetki i oprema

- gubitak

Pasiva:

- depoziti po viđenju;

- kratkoročni depoziti do 1 god.

- obavze po kratkoročnim kreditima

- pasivna vremenska razgraničenja

- dugoročni depoziti

- obaveze pod dugoročnim kreditima

- fondovi (kapital)

- osnivački fond;

- rezerve banke

- neraspoređena dobit;

kapital banke se nalazi u pasivi (izvorima) bilansa stanja i predstavlja najstabilniji deo finansijskog potencijala banke, koji je kao nedepozitni izvor sredstava trajno uložen u banku i predstavlja regulatorni uslov za osnivanje i uspešno poslovanje banke

- banka formira svoj kapital

-ulozima akcionara u osnivački fond,

- narednim emisijama akcija,

- usmeravanjem dela profita u kapital banke i

- konverzijom duga u akcije banke

,dok svoj neto kapital čini bruto kapital umanjen za ulaganja u akcije preduzeća, banaka i drugih org. , nepokrivene gubitke iz prethodnog perioda itd

Bruto i neto kapital banke

- banka formira svoj bruto kapital iz osnivačkog kapitala, rezervi banke, neraspoređenog profita (dobiti),

Balance sheet - Bilans stanja

- Bilans stanja je finansijski izveštaj koji izveštava o imovini, obavezama i kapitalu preduzeća u određenom trenutku i pruža osnovu za računanje stope prinosa i procenu njegove strukture kapitala.

- to je finansijski izveštaj koji pruža kratak prikaz onoga što kompanija poseduje i duguje, kao i koliki je iznos uložen od strane akcionara.

- Bilans stanja se pridržava sledećih računovodstvenih jednačina, gde sredstva na jednoj strani, a obaveze plus kapital akcionara na drugoj, uravnotežuju:

Aktiva = Obaveze + Vlasnički kapital

Assets=Liabilities+Shareholders’ Equity

Ova formula je intuitivna: kompanija mora platiti za sve stvari koje poseduje (imovinu) ili pozajmljivanjem novca (preuzimanjem obaveza) ili uzimanjem od investitora (izdavanjem kapitala akcionara).

Bilans stanja je snimak - snapshot koji predstavlja trenutno stanje finansija kompanije u vremenu.

- Sama po sebi, ne može dati neku sliku koja bi se odigravala tokom dužeg perioda.

- iz tog razloga bilanse stanja treba uporediti sa onim bilansima iz ranijih godina.

- takođe bi ga trebalo uporediti sa bilansima drugih preduzeća u istoj industriji, jer različite industrije imaju jedinstvene pristupe finansiranju.

Iz bilansa stanja mogu se izvući brojni odnosi / indikatori, koji pomažu investitorima da steknu sliku koliko je zdrava kompanija. Oni uključuju odnos duga i kapitala , acid-test ratio itd.

- bilans uspeha i izveštaj o novčanim tokovima takođe pružaju slikut za procenu finansija kompanije, kao i beleške ili dodaci u izveštaju o zaradi koji se mogu odnositi na bilans stanja.

Bilans stanja je neprocenjiv podatak za investitore i analitičare;

- međutim, ima i nekih nedostataka.

Pošto je to samo snapchat/snimak u vremenu, on može da koristi samo razliku između ove tačke u vremenu i još jedne jedine tačke u prošlosti.

- budući da je statičan, mnogi finansijski odnosi crpe podatke uključene u bilans stanja u dinamičniji bilans uspeha i izveštaje o novčanim tokovima (cash flow statement) kako bi se stvorila potpunija slika onoga što se događa s poslovanjem kompanije.

- Različiti računovodstveni sistemi i načini postupanja sa amortizacijom i zalihama takođe će promeniti podatke objavljene u bilansu stanja. Zbog toga menadžeri imaju mogućnost da igraju brojeve kako bi izgledali povoljnije. Obratite pažnju na fusnote bilansa stanja kako biste utvrdili koji se sistemi koriste u njihovom računovodstvu i pazite na red flags tj upozorenja.

Bilans uspeha

Bilans uspeha - Income statement

- prikazani su prihodi i rashodi banke u toku određenog obračunskog perioda, kao i finansijski rezultat - neraspoređeni profit (dobit) ili nepokriveni gubitak

- bilansiranje pozicija u bilansu uspeha vrši se prema osnovnim vrstama prihoda i rashoda, koje se svrstvavaju u tri podbilansa

1) poslovni prihodi , rashodi i rezultati banke

2) neposlovni i vandredni prihodi i rashodi i rezultat banke

3) revalorizacioni prihodi i rashodi i rezultat banke

- bruto finansijski rezulat banke čini zbir ili razliku poslovnog rezultata, neposlovnog i vanrednog i rezultata revalorizacije

- predstavljaju pozitivnu razliku između zbira dobitaka i zbira gubitka

profit, ostvarena dobit, se na bazi odluke nadležnog organa (Skupštine akcionara) raspoređuje na sredstva koja će se ispaltiti akcionarima u obliku dividende, rezerve banke, neraspoređene dobiti itd.

Bilans uspeha je jedan od tri važna finansijska izveštaja koji se koriste za izveštavanje o finansijskom poslovanju kompanije tokom određenog obračunskog perioda, pri čemu su druga dva ključna izveštaja bilans stanja i izveštaj o novčanim tokovima.

- poznat i kao bilans uspeha ili izveštaj o prihodima i rashodima, račun dobiti i gubitka prvenstveno se fokusira na prihode i rashode kompanije u određenom periodu.

Bilans uspeha važan je deo izveštaja o poslovanju kompanije koji se moraju podneti Komisiji za hartije od vrednosti i berzi (SEC).

- Dok bilans stanja pruža sažetak finansijskih podataka preduzeća na određeni datum, račun dobiti i gubitka izveštava o prihodima kroz određeni vremenski period, a njegov naslov prikazuje trajanje, koje se može očitati kao „Za (fiskalnu) godinu / kvartal završen 30. septembra , 2018.

Bilans uspeha fokusiran je na četiri ključne stavke - prihod, rashod, dobitak i gubitak.

Ne pokriva primanja (novac dobijen od poslovanja) ili gotovinske isplate / isplate (novac koji plaća preduzeće). Počinje sa detaljima prodaje, a zatim nastavlja sa izračunavanjem neto prihoda i na kraju zarade po akciji (EPS - Earning Per Share).

U suštini, on daje izveštaj o tome kako se neto prihod koji ostvari kompanija transformiše u neto zaradu (dobitak ili gubitak).

Analiza BoA

Ukupna zarađena kamata iznosila je 57,5 ​​milijardi američkih dolara (u zelenom obliku) za njihove kredite i sve investicije i novčane pozicije.

Neto prihod od kamata (plavo) iznosio je 44,6 milijardi USD za 2017. godinu i prihod je ostvaren nakon što su troškovi oduzeti od kamata. Opet, neto kamatni prihod uglavnom se sastoji od raspodjele između kamata zarađenih od kredita i kamata isplaćenih štedišama.

Nekamatni prihod iznosio je 42,6 milijardi USD za 2017. godinu i taj prihod uključuje prihod od naknada za proizvode i usluge. Od vitalnog je značaja da banke diverzifikuju svoje tokove prihoda tako što će zarađivati prihod od proizvoda koji nisu vezani za kamatne stope kako bi ih zaštitili od bilo kakvih negativnih pomaka u prinosu. Prihod pod ovom kategorijom obuhvata naknade za bankovne račune i usluge, prihode od poverenja, naknade za zajmove i hipoteke, brokerske takse i prihode od usluga upravljanja imovinom i prihode od trgovinskih operacija. Možemo videti da je prihod BofA-e dobro izbalansiran sa otprilike polovinom prihoda banke od prihoda od naknada i usluga.

Neto prihod od 18,2 milijarde dolara je dobit koju je banka ostvarila za 2017. godinu

BofA ima otprilike 157 milijardi dolara gotovine što je važan fokus za investitore koji se nadaju da će banka povećati dividendu ili otkup akcija.

Hartije od vrednosti obično su kratkoročne investicije od kojih banka zaradi, a uključuju državne blagajne i državne agencije.

. BofA ima 926 milijardi dolara kredita. Investitori prate rast kredita kako bi utvrdili da li banka povećava svoje zajmove i koristi depozite banke kako bi ostvarila povoljan prinos.

Depoziti su najveća obaveza banke i uključuju račune na tržištu novca, štednju i tekuće račune. Uključeni su i kamatni i nekamatonosni računi. Iako depoziti spadaju u obaveze, oni su kritični za sposobnost banke da daje kredite. Ako banka nema dovoljno depozita, može doći do sporijeg rasta kredita ili će banka morati da preuzme dug da bi podmirila potražnju za kreditima, a usluga bi bila mnogo skuplja od kamate isplaćene na depozite.

- merena stopom prinosa po jedinica akcijskog kapitala, predstavlja najznačajniji sintetički pokazatelj performansnih mogućnosti banke

- profitabilnost banke varira direktno sa rizikom njenog porfolia aktivnosti koje preuzima

Profitabilnost banaka

profitabilno bankarsko poslovanje tj. ostvarivanje adekvatnih prinosa na plasirana sredstva omogućava ne samo kontinuitet poslovanja već i ekspanziju i diverzifikaciju bankarskih aktivnosti

profitabilnost banaka se može povećavati putem povećanja jednog ili više od 4 primarna finansijska rizika banke:

1) kreditni rizik;

2) rizik likvidnosti;

3) rizik kamatne stope;

4) rizik nesolventnosti;

- kod izračunavanja prinosa banke tj. njene profitabilnosti, u medjunarodnoj praksi se iskristalisalo korišćenje 6 ključnih parametara / pokazatelja

1) prinos na akcionarski kapital (ROE) - Return on Equity;

2) prinos na aktivu (ROA) - Return on Asset;

3) kamatna marža;

4) nekamatna marža;

5) operativni profit;

6) prihod pod akciji (EPS) - Earnings Per Share

ROE

je mera finansijskih performansi izračunata deljenjem neto prihoda na kapital akcionara.

- budući da je kapital akcionara jednak imovini kompanije umanjenoj za njen dug, ROE se može smatrati povratom neto imovine.

ROE se smatra merom koliko efikasno menadžment koristi sredstva kompanije da bi stvorio profit.

- Normalna ROE u komunalnom sektoru mogla bi biti 10% ili manja. Tehnološka ili maloprodajna firma sa manjim bilansnim računima u odnosu na neto prihod može imati normalan nivo ROE od 18% ili više.

Dobro pravilo je ciljati ROE koji je jednak ili nešto iznad proseka za vršnjačku grupu.

- Na primer, pretpostavimo da je kompanija TechCo tokom poslednjih nekoliko godina održavala stalni ROE od 18% u poređenju sa prosekom svojih vršnjaka, koji je bio 15%. Investitor može zaključiti da je rukovodstvo kompanije TechCo iznad proseka u korišćenju imovine kompanije za stvaranje profita.

Relativno visoki ili niski prinosi ROE značajno će varirati od jedne industrijske grupe ili sektora do druge. Kada se koristi za ocenjivanje jedne kompanije do druge slične kompanije poređenje će biti značajnije. Česta prečica da investitori smatraju da je povrat na kapital blizu dugoročnog proseka S&P 500 (14%) prihvatljiv, a ništa manje od 10% loš.

- što se tiče bankarskog sektora , ozbiljno upozorenje predstavlja gde su vrednosti oko 20-25% , to nam sugriše da je banka pribgla ekstremno velikom zaduženju na finansijskom tržištu.

ROA

prinos na aktivu- je pokazatelj koliko je kompanija profitabilna u odnosu na ukupnu imovinu. ROA daje menadžeru, investitoru ili analitičaru ideju o tome koliko je efikasno rukovodstvo kompanije u upotrebi imovine za ostvarivanje zarade. Povrat sredstava prikazan je u procentima.

- ako je ROA manji od 0,5%, to se smatra slabom efikašnošću banke, ako je 0,5-1,0% da je prosečna , 1-2,0% da je dobra efikasnost, a ako je preko 2,0% da je efikasnost visoka , s tim da ako je ona veća od 2,5% to pokazuje kartelizaciju bankarskog tržišta

su mere kako kompanija koristi svoje resurse. U osnovi, ROE meri samo prinose na kapital kompanije, isključujući obaveze. Dakle, ROA pokriva dug kompanije, a ROE ne. Što više leveridža i duga preuzme preduzeće, to će veći ROE biti u odnosu na ROA.

Najveći problem kod prinosa na aktivu(ROA) je taj što se ne može koristiti u industriji. To je zato što će kompanije iz jedne industrije - poput tehnološke industrije - i druge industrije poput naftnih bušilica imati različite baze imovine.

Neki analitičari takođe smatraju da je osnovna ROA formula ograničena u svojim aplikacijama, što je najprikladnije za banke. Bilansi stanja banaka bolje predstavljaju stvarnu vrednost njihove imovine i obaveza jer se iskazuju po tržišnoj vrednosti (knjigovodstvenim računovodstvom) ili barem proceni tržišne vrednosti, u odnosu na istorijske troškove. I rashodi od kamata i prihod od kamata već se uzimaju u obzir.

Content requirements

- format

Proposal Review, evaluation, and selection

Learn more about creating dynamic, engaging presentations with Prezi