Informaciono-komunikacione tehnologije

1. Kako se IKT mogu upotebiti u obrazovnom procesu?

1

U obrazovnom procesu IKT se mogu upotrebiti kao:

• sredstvo za komunikaciju i izbor nastavnih sadržaja;
• sredstvo za kreiranje obrazovnih sadržaja;
• sredstvo za unapređenje procesa nastave i obuke;
• istraživački instrument;
• instrument za podršku vrednovanja i upravljanja.

2. Šta je računarski oblak?

Računarski oblak je model informacionog sistema u kojem je kompletna IKT infrastruktura apstrahovana i ponuđena korisnicima u vidu internet-servisa.

2

3. Navedite organizacije u Republici Srbiji koje se bave primenom i razvojem IKT u Srbiji.

3

• Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja;
• Ministarstvo spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija;
• Zavod za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja;
• Zavod za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja;
• Akademska mreža Republike Srbije

4. Šta je didaktičko-informatička inovacija i kada je možemo primeniti u nastavi?

Pod pojmom didaktičko-informatičke inovacije podrazumevamo samo one promene i novine koje su naučno verifikovane, koje osavremenjuju vaspitanje i obazovanje i povećavaju njegovu efikasnost.

4

5. Navedite kriterijume konstruktivnosti didaktičko-informatičkih inovacija.

Osnovne kriterijume konstruktivnosti didaktičko-informacionih inovacija čine:

• teorijska utemeljenost;
• eksperimentalna proverljivost i dokazanost;
• vaspitno-obrazovna efikasnost i
• primenljivost u vaspitno-obrazovnom radu.

6. Navedite definiciju obrazovne tehnologije.

Obrazovna tehnologija je korišćenje tehnologije u funkciji unapređenja obrazovanja. Toje sistemski iterativni proces za dizajn instrukcije ili obuke. Za obrazovnu tehnologiju se ponekad koristi termin instrukciona tehnologija ili nastavna tehnologija.

7. Kako se obrazovna televizija može primeniti u obrazovanju?

Obrazovna televizija se u savremenoj nastavi može primenjivati na različite načine. Televizija otvorenog kruga priprema se u televizijskim studijima jednog centra, namenjena je gredaocima svih područja koja mogu pratiti taj program. Televizija zatvorenog kruga priprema se, stručno-pedagoški oblikuje i predstavlja slušaocima užeg regiona, određenog uzrasta, i emituje u sistemu zatvorenene mreže.

8. Šta je multimedija?

Po Galbertu multimedija je "kombinacija hardvera, softvera i memorijskih tehnologija inkorporiranih da obezbede multisenzorsku informacionu sredinu".

Danas je multimedija prisutna u svim segmentima društva: poslovnim, obrazovnim, zdravstevnim, zabavnim, kroz korišćenje u sistemima komunikacija, supermedijskim sistemima, bakama, kao i u različitim specifičnim autorskim sistemima.

9. Navedite medijume za multimediju.

Osnovni medijumi prikazivanja i nosilaca informacija za multimediju su:

• tekst
• grafika
• video i
• animacija.

10. Šta je digitalni jaz?

Digitalnin jaz je termin koji se odnosi na nejednakosti u kvalitetnom pristupu novim tehnologijama i spospobnosti proizvodnje kvalitetnih sadržaja kao i isključenju društveno zapostvaljenih slojeva koji su prisutni u svim evropskim zemljama.

11. Navedite i opišite stilove učenja učenika.

Učenici se razlikuju po tome da li im više odgovara da uče s nekim, sami, ili kombinovano; da uče ujutru ili uveče; da uče u potpunoj tišini ili uz muziku; uz jače ili slabije, prirodno iliveštačko osvetljenje; kad im je radni prostor osvetljen i sl.

Na osnovu načina prijema informacija razlikuju se učenici koji uče kad čuju (auditivni stil), kad vide (vizuelni), dodirnu (taktilni) ili izvedu odgovarajuću aktivnost (kinetički). Neki uče sitmi koracima delove gradima jedan za drugim, da bi na kraju shvatili celinu (induktivni način učenja), a neki kad prvo shvate celinu a zatim se usredsrede na detalje (deduktivni način učenja).

12. Kako se znanje shvata u didaktici?

Pod znanjem se podrazumeva skup sadržaja o nekom predmetu ili pojavi injihovim odredbama zasnovanim na istini. Znanja su, u tesnoj vezi sa naukom i blisko su npovezana sa umenjima i veštinama.

13. Šta je obuka?

Pojam obuka (osposobljavanje ili trening) uži je pojam od pojma obrazovanja i odnosi se na razvoj uskih kompetencija ili sposobnosti. Obuka je postala uslov opstanka preduzeća.

14. Šta je obrazovanje na daljinu?

Obrazovanje na daljinu je instrukcioni način rada, koji se bira kada predavač i korisnik (učenik, student, polaznik kursa) nisu na istom mestu; može se realizovati putem dopisnih studija, audio, video i računasrkih tehnologija. Obrazovanje na daljinu danas čini sastvani deo sistema obrazovanja i usavršavanja ljudi svih profila.

15. Opišite odnos obrazovanja na daljinu i pedagoških teorija učenja.

S obzirom na to da se učenje posmatra kao grupni proces, saradnja igra suštinsku ulogu u konstruktivističkoj pedagogiji. U praksi to znači podsticanje učenika da sarađuju pri formiranju pitanja, donošenja odluka, rešavanju problema, promišljanju i kritičkom mišljnju. Podršku konstruktivističkom pristupu učenju pružaju programi za simulaciju, obrazovne igre sa rešavanjem problema kao i multimedijalni alati za kreiranje sadržaja.

16. Šta je digitalna kompetencija?

Digitalna kompetencija odnosi se na osposobljenost za sigurnu i kritičku upotrebu informaciono-komunikacione tehnologije (IKT) za rad, u ličnom idruštvenom životu kao i u komunikaciji.

17. Navedite i opišite faze obrazovanja nastavnika za upotrebu IKT-a.

Obrazovanje za upotrebu IKT-a sastoji se iz 4 faze:

• Detekcija potencijala IKT-a u nastavnom radu-nastavnik ovladava znanjima i veštinama za unapređenje nastavnog rada korišćenjem alata za produktivnost i komunikaciju,
• Nastavnik uči da kokristi IKT-izgradnja kompetencija za unapređenje tradicionalnih metoda nastave upotrebom multimedija.
• Nastvanik razume gde i kada treba da koristi IKT-osposobljavanje za kreiranje nastavnoh okruženja koje je podržano web-alatima.
• Nastavnik se specijalizuje za korišćenje određenih alata-nastavnik kreira inovativna digitalna nastavna okruženja, ovladava sistemima za upravljanje učenjem.

18. Kako se budući nastavnici osposobljavaju za sticanje digitalnih kompetencija?

Inicijalno obrazovanje učitelja realizuje se kroz petogodišnje akademske studije na učiteljskim/oedagoškim ili nastavničkim fakultetima. Studenti učiteljskim fakultetima imaju dva obavezna nastavna predmeta iz oblasti primene IKT-a u obrazovanju. To su nastavni predmeti Informatika u obrazovanju i Obrazovna tehnologija. Kao i kroz izborne predmete i informatičke module, ali i informatičke premete na Master studijama.