23. Књижевнотеоријски појмови

Књижевнотеоријски

појмови

Тема

Тема је оно о чему говори књижевно дело,

његова суштина.

Пример: тема ,,Ромеа и Јулије'' је

несрећна двоје младих.

Наравно, књижевно дело може обухватати више тема. У ,,Ромеу и Јулији'' имамо и тему непромишљене младости,

тему тврдоглавости завађених породица и сл.

Наслов и тема могу

се поклапати, али некад то није случај.

Нпр. тема и наслов песме

,,Почетак буне против дахија'' стоје у блиској вези

Тема ,,Горског вијенца'' је истрага

потурица, што се не може видети

из наслова.

Претпоставите која је тема следећих дела:

,,Злочин и казна'' (Достојевски)

,,Рани јади'' (Данило Киш)

,,Божанствена комедија'' (Данте)

,,Мртве душе'' (Гогољ)

,,Странац'' (Ками)

Неке од најчувенијих уводних реченица у историји књижевности:

1. „Све срећне породице личе једна на другу, свака несрећна породица, несрећна је на свој начин.“ - Лав Толстој, Ана Карењина

2. „Данас је умрла мама. Или можда јуче. Не знам.“ - Албер Ками, Странац

3. „Ако вас стварно занима све ово, вероватно ћете прво

хтети да сазнате где сам рођен, какво је било моје безвезно детињство, шта су моји радили у животу пре него што су ме добили и још масу таквих глупости а ла Давид Коперфилд, али нисам баш расположен да се упуштам у те ствари.“ – Џером Дејвид Селинџер, Ловац у житу

4. „Кад се Грегор Самса једног јутра пренуо из немирних снова, угледао је себе у постељи претвореног у огромну бубу.“ – Франц Кафка, Преображај

~тема=суштина

~мотив=најмања јединица; мотивација

~фабула=прича

~сиже=организација приче

~композиција=структура

Мотив

У ужем значењу,

мотив је

НАЈМАЊА ЈЕДИНИЦА

КЊИЖЕВНОГ ДЕЛА.

Врсте мотива

фантастични

реалистични

биолошки

Пример:

мотив љубави, природе, чежње...

психолошки

социолошки

Многи мотиви УНИВЕРЗАЛНИ (има их у књижевностима свих народа).

Мотиви се деле на:

Динамичке

Они који покрећу радњу. То су обично поступци јунака

Пример:

мотив повратка ратника из рата, отете невесте, братоубиства

Статичке

Постоје мотиви карактеристични за одређену књижевност

Немају превише утицаја на радњу, само обогаћују приповедање.

У питању су углавом описи природе, јунака, места...

У ширем значењу, мотив се некад изједначава са појмом МОТИВАЦИЈА.

Мотив се у том случају употребљава

у психолошком смислу, као

ОБЈАШЊЕЊЕ, РАЗЛОГ

једног поступка јунака.

Пример:

за српску књижевност карактеристични мотиви косовских

ратника-мученика, косовских божура...

Коју мотивацију

(разлог) је имао...

Свети Сава да побегне у манастир?

принц да чува златну јабуку преко ноћи?

Дон Кихот да се бори са ветрењачама?

чиновник да моли за опрост

због кијања?

Фабула

= прича

Фабула је ХРОНОЛОШКИ ток догађаја.

Фабулу чине догађаји поређани по њиховој логичкој узрочно-последичној вези.

Приповетке, романи, драме су дела са фабулом, а лирика, есеји су дела без фабуле.

Сиже

=организација приче

Композиција

=структура

Писац распоређује грађу онако како то

њему одговара, у зависности од његове намере и уметничког ефекта који жели да постигне.

Начин повезивања догађаја у целину.

Пример: детективски роман

Композиција лирске песме се тиче распореда строфа, стихова, слогова у стиху

Важно је разликовати фабулу и сиже

јер догађаји нису распоређени случајно,

него са намером, да би се изазвало изненађење, запрепашћење и појачала мистериозност дела.

Композиција епске песме је углавном узрочно-последична. Нема строфа.

Композиција драме је таква да мора имати

јединство места, времена и радње

Дело не мора имати фабулу,

али свако дело има композицију

(свако дело је састављено на одређени начин)