33. Народна балада Хасанагиница

Претпоставља се да је Хасанагиница настала у

17. веку у Имотској крајини.

„Не чекај ме у двору бјелому, ни у двору ни у роду мому.”

Хасан-ага изговара ове речи и постаје једини кривац за судбину Хасанагинице.

Због чега он то изговара?

Хасанагиница

~народна балада~

Detail 2

Први ју је записао италијански путописац Алберто Фортис у свом делу ,,Пут до Далмације'' (1774)

Цела песма је грађена на међусобном неразумевању и наглашеној супротности јунака

Хасан-ага-Хасанагиница

бег Пинторовић-Хасанагиница

Шта је то што ову песму чини баладом?

догађаји који се брзо смењују

Вук ју је одатле преузео

и унео у своју ,,Пјеснарицу''

уз мале измене.

сваки догађај Хасанагиници доноси нови бол и патњу

време згуснуто, радња убрзана како би емоције добиле на интензитету

трагичан крај

породична и љубавна тематика

Како је Вук

поделио народну поезију

ЕПСКИ ЕЛЕМЕНТИ:

Вук је сматрао да баладе, као и јуначке песме, ПРИПОВЕДАЈУ, али за разлику од њих не приповедају о јунацима и мегданима.

ЛИРСКИ ЕЛЕМЕНТИ:

Њихова радња је прожета ЕМОЦИЈОМ, што баладе чини сродним лирским песмама.

ДРАМСКИ ЕЛЕМЕНТИ:

Одликује их и драмски карактер обликовања радње, због чега су богате дијалозима и монолозима и погодне за позоришне адаптације.

Вук је народне баладе одредио као песме на граници између женских (лирских) и јуначких (епских) песама.

„Хасанагиница“ је наша најпознатија народна балада. У време романтизма, заједно са победом народног језика, у домаћој, али и светској књижевности, дошло је до великог интересовања за народну (усмену) књижевност.

Једна од великих недоумица када је у питању тумачење ове песме је

СТИД који осећа

Хасанагиница.

Detail 3

Баладе припадају ЕПСКО-ЛИРСКИМ врстама.

Баладе у себи сједињују

ЕПСКЕ, ЛИРСКЕ и ДРАМСКЕ елементе.

Како у данашње време функционише породица?

Упореди то са односима међу члановима патријархалне породице.

Како радња у песми одмиче, тежиште се пребацује са Хасангинице супруге на Хасанагиницу мајку.

Зашто осећа стид?

Detail 1

„Ход'те амо, сиротице моје,

кад се неће смиловати на вас

мајка ваша срца каменога”

Његове речи одраз његове сујете, унутрашњег немира и повређеног поноса. Желео да јој нанесе што већи бол.

Управо је ова народна балада свету открила богатство и загонетност нашег усменог стваралаштва и о њој се од тада писало више него и о једној другој балади наше народне књижевности.

Међу првим преводиоцима ове песме био је славни немачки песник Гете (1775).

Зашто Хасанагиница умире?

Данас се негује индивидуализам, све се више окрећемо материјалним стварима, а мање негујемо добре међуљудске односе.

Наредбом на почетку, Хасан-ага је повредио Хасанагиницу као жену, а прекором на крају сломио је Хасанагиницу као мајку.

У патријархалној породици неговао се дух заједништва. Све се чувало у породици, па макар то биле и лоше ствари. Родна равноправност и индивидуализам готово да нису постојали, а жена је имала мало или нимало права.

О судбини жена одлучивали су њихова браћа или мужеви.

Љубав се није отворено и јавно показивала.