20. Књижевни родови и врсте

КЊИЖЕВНОСТ

Новембар 2020.

РСД непроцењиво

Vol XCIII, No. 311

Књижевне врсте

Књижевни родови

Сваки књижевни род има своје врсте!

Епика: роман, приповетка, басна, бајка, еп, епска народна песма...

Лирика: љубавна, описна, родољубива, мисаона песма, елегија, дитирамб...

Драма: комедија, трагедија, драма у ужем смислу...

ЕПИКА, ЛИРИКА и ДРАМА

Књижевно-научне врсте

Постоје и посебне врсте које припадају и књижевности и науци!

Књижевност делимо на три рода:

епику, лирику и драму.

Епику карактеришу приповедање и описивање. Ту се појављују јунаци који учествују у разним догађајима. Епика може бити и у прози и у стиху.

У лирици се износе (описују, изражавају) осећања, виђења и схватања живота и света. Лирика је у стиху.

Драму је најлакше препознати.

Њу карактеришу ликови који изговарају свој текст и учествују у драмском сукобу.

Дневник - књижевно-научна врста у којој се воде дневни догађаји, са обележеним данима и датумима, било да се то води за себе или за неку значајнију личност.

Мемоаре пишу познати појединци да би отели од заборава сећање на људе са којима су се сретали и значајне догађаје свога времена у којима су учествовали.

Путопис - опис људи, предела и места кроз која књижевни стваралац путује и изношење утисака и размишљања о ономе што се видело и чуло на том путу

Биографија и аутобиографија - књижевно дело у коме књижевни стваралац описује живот значајне личности зове се биографија, а када описује сопствени живот, тада се назива аутобиографија.

Постоје и ЕПСКО-ЛИРСКЕ врсте (дела на граници између епског и лирског)

У усменој књижевности то су БАЛАДА и РОМАНСА.

У писаној књижевности то су БАЛАДА, РОМАНСА и ПОЕМА.

Облици казивања

Стилске фигуре

Врсте стиха, строфе и риме

Приповедање, описивање, дијалог, монолог и унутрашњи монолог

ПРИПОВЕДАЊЕ (НАРАЦИЈА)

а) приповедање у првом лицу

приповедање у трећем лицу

б) хронолошко приповедање

ретроспективно приповедање

ОПИСИВАЊЕ (ДЕСКРИПЦИЈА)

а) пејзаж (опис предела)

б) екстеријер (опис спољашњег простора)

в) ентеријер (опис унутрашњег простора)

г) портрет

ДИЈАЛОГ (разговор два лика или више ликова)

МОНОЛОГ (обраћање једног лика себи, односно публици)

УНУТРАШЊИ МОНОЛОГ (изношење неизречених мисли књижевног лика)

Хипербола - преувеличавање

Персонификација - давање људских особина појавама и предметима

Компарација - поређење

Контраст - поређење по супротности

Епитети - речи које описују дате појмове

Ономатопеја - подражавање гласова и звукова из природе

Метафора - пренесено значење; скраћено поређење

Словенска антитеза - питање, негација, одговор

Градација - поступно ређање слика од слабије ка све јачој

Симбол - конкретном предмету придају се симболичка значења

Стих је најмања целина у песми, један ред у песми. Може имати различити број слогова.

Према броју слогова најчешћи су: осмерац (осам слогова), десетерац (десет слогова), једанаестерац ( једанаест слогова), дванаестерац (дванаест слогова), шеснаестерац (шеснаест слогова).

Строфа је целина од више стихова:

-од једног стиха – моностих (монострофа)

-од два стиха – дистих

-од три стиха – терцет (терцина)

-од четири стиха – катрен

Рима је гласовно подударање речи: парна (аабб), укрштена (абаба), обгрљена (абба), нагомилана (аааа), испрекидана (абва)