4. Источна Србија

GOAL!

Туризам

Легенде

Пут вина

Голубачки град

Рајачке пимнице

Ртањ

Врело Млаве

Коњичке игре Браничево

Феликс Ромулијана

Виминацијум

Лепенски вир

Ђердап парк

Планине

Кањони

Клисуре

Прерасти

Пећине

Бање

Понорнице

Потајнице

Ваздух

Културно историјски споменици

Привреда и индустрија

Пољопривреда: Житарице, воће, поврће, индустријско биље. Винова лоза у околини Неготина, Зајечара, Књажевца и Ниша. Сточарство овце и говеда-хомоље, кучај, криви вир, пирот. Лековито биље.

Рударство је развијено у борском басену, Бор, Мајданпек, Кривељ са рудом бакра. У Бору је топионица бакра, електролиза и фабрика сумпорне киселине.

Мајданпек злато. Прахово вештачка ђубрива. Зајечар кварцни песак за кристал. Камени угаљ Вршка чука, Подвис, Ртањ, Добра срећа. Мрки угаљ се јавља у Боговини, сењско ресавским рудницима и Јелашици и Јерми код Пирота. Лигнита има у Деспотовцу.

Хидроенергија на Ђердапу.

Саобраћајница ка Нишу и Дунаву.

Костолац

Виминацијум

Градска насеља

Део који се назива Звижд, на Пеку. Рударско насеље код римљана (Гудусцум). Има дрвни комбинат.

Церемошња понорска пећина 775 м у селу Церемошња. Има реку Стругарски поток. Има стуб 7,5 метара симбол пећине.

Рударски град у долини реке Пек испод Кучаја. Римљани су вадили злато. Радили су чувени Саси.

Рајкова пећина са рајковом реком коју је открио Јован Цвијић, 2 км канала по хајдучком харамбаши Рајку.

Има најмању надморску висину 41 м. Позната вина у селу Рајац. Мокрањчеви дани јер се он родио у селу Мокрање. Живео и Хајдук Вељко Петровић.

Центар Хомољских планина, по понорницама и хомољском сиру. На реци Млави.

Налази се у долини борске реке притоке Тимока. Веома загађен. У геологији разна дешавања па руде на тоне. Рударско топионичарски басен.

На 12 км је Брестовачка бања са 41 степен воде. Преграђивањем брестовачке реке настало је Борско језеро

Бор, Зајечар, Неготин, Мајданпек, Књажевац, Пирот, Димитровград и Босилеград.

Поглед са Ртња

Главни град Тимочког басена. на ставама Црног и Белог Тимока.

Рудници Вршка чука, Звездан, индустријиски град у распаду.

Гамзиград византијски град са 20 кула познат као Феликс Ромулијана по римском императору Гај Галерију који је рођен овде.

Гамзиградска бања

Боговинска пећина 5925м. на Кучају.

Рудник угља Боговина

Timacum Minus.Налази се на реци Тимок, испод Тресибабе, голе и безводне планине. Налазио се на римском путу. Ћилими. Вино. Кална рудник урана.

Бабин зуб 1757 мнв испод Миџора на Старој планини.

Стари град из 10 века на обали Свљишког Тимока. Евлија Челебија назива Исферлик.

Преконошка пећина на Сврљишким планинама и одатле је Цвијић први пут почео научна спелеолошка истраживања.

Средиште општина Димитровград (римски Царски Бунари или бугарски Цариброд). Бабушница и Бела Паланка, на Нишави испод Старе планине Миџор 2169м нв. Римски Турес. Гуме Тигар.

Звоначка бања 27 степени на 37 км од Пирота.

Одоровско крашко поље (пећинска црква Светог Петра и Павла)

Саобраћај кроз Димитровград ка Софији и Истанбулу низ Нишаву на прелазу Градина 3 км.

Бабин Зуб.

Становништво и насеља

Лепенски вир датира од 7000 г пне у Ђердапу. У Злотској котлини су трагови културе палеолитске старости. У римском периоду бројни градови добили су утврђења, код Зајечара је Гамзиград (Феликс Ромулијана) а код Костолца Виминацијум.

У турском периоду је била ређе насељена.

Кроз 18 и 19 век досељавале су се мигационе струје из Македоније, Бугарске, Космета, Црне Горе, Ердеља па је данашња етничка структура разноврсна.

Срби, Власи су се населили из Румуније под притиском Турака након што је Арсеније испразнио овај део Србије. Они данас живе у Звижду, Хомољу, Поречу, Кључу, Неготинској крајни, Бугари у Димитровграду и Босилеграду.

Села су мала и разбијеног типа.

Источна Србија

Гамзиград

Феликс Ромулијана

Виминацијум код Костолца

Хидрографија

Бројне реке настају из јаких крашких врела. Реке су сиромашне водом због краса у који пониру и мала је количина падавина. Притоке Дунава.

Млава извире у Жагубици и то је јако врело тј потопљена вртача облика 20 м. Т воде је 70 степени.

Златни Пек.

5 Тимока последња притока Дунава ка Бугарској. Код Зајечара се спајају Црни 82 км и Бели Тимок 49км. и чине Тимок 88км. Црни Тимок настаје испод Кучаја од Злотске реке. Трговишки Тимок настаје на Старој планини. Сврљишки Тимок пролази кроз Сврљиг и бројне меандре и клисуре. Они граде Бели Тимок.

Нишава 218км долази из Бугарске пресеца Балканске планине и улива се у Јужну Мораву. Височица и Јерма су притоке. Усекла је Сићевачку клисуру 17кмизмеђу Сврљишких и Суве планине.

Бање су Гамзиградска, Соко бања, Брестовачка бања

Биљни и животињски свет

Северни Кучај има прашумски изглед.

Планине су веома шумовите.

Лековито биље. Ртањски чај.

Животињски свет је разноврстан.

Педолошки покривач омогућава разноврске биљне културе.

Клима

Жупна у котлинама

Умерено континентална у долинама

Планинска на планинама

Лета су умерено топла, зиме доста хладне и ветровите. Јесен је топлија од пролећа.

Кошава је најчешћи ветар.

Количина падавина мала 560 мм

Рељеф

Геолошки развој: у рељефу доминирају младе веначне планине Карпатско балканске. Оне у саставу имају кристаласте шкриљце, пешчаре палеозојске старости, мезеозојске кречњаке и вулканске стене. По котлинама и долинама јављају се језерски седименти, речни и еолски нанаоси.

Планине су нике и средње висине. Раздвајају их бројне реке па су проходније него Динарске.

Рељеф је још крашки, вулкански и еолски.

положај, величина, простирање и подела; природне одлике; културно-историјске знаменитости; становништво и насеља; привредне одлике; најзначајнији привредни, управни, туристички и културни центри.

Ђердапска клисура и Карпатске планине планине

Балканске планине

Крашки рељефни облици

Површи

Пећине

Клисуре

Боговинска, Ресавска, Лазарева са кањоном, Злотска, Рајкова.

Бељаница, Кучај, Мироч, Девица, Велики Бук

Сићевачка у долини Нишаве, Горњачка у долини Млаве, Каонска у долини Пека.

Највећа пробијница Европе дужине 95 км, Спаја Панонску низију и влашко понтијски басен. Композитна је долина од кањона и котлина које се смењују. Национални парк.

Карпатске планине: Мироч, Дели Јован, Велики гребен, Хомољске, Велики крш, Бељаница, Кучај, Ртањ, Тресибаба.

Котлине су Хомољска у долини Млаве, Црна река у долини Тимока, Зајечарска у долини Црног и Белог Тимока, Књажевачка на саставу Белог и Трговашког Тимока.

Озрен, Девица, Сврљишке, Сува и Стара.

Стара планина је највиша у Источној Србији са Миџором 2169м. Сребрна глава.

Котлине су Соко бања где је Моравица, Бела паланка, Пирот у долини Нишаве, Сврљиг удолини Тимока.

Вулканске купе

Одоровско крашко поље

Еолски рељефни облици

код Пирота је највеће у Србији. Пећинска црква

Јављају код Кључа и Неготинске крајине. Рамско-голубачка пешчара настала провејавањем песк

Тилва Мика Мало брдо

Тилва Њагра Велико брдо

Тилва Рош

Река Вратна и прераст Вратна

Лазарев кањон и пећина је од Злота 3 км а од Бора 2км

Пећину је картирао Јован Цвијић и назвао по кнезу Лазару. Канали 1,5 км

27 км од Неготина висине 20 м

Прерасти

Настали рушењем пећинских таваница

Самар код Жагубице

Велика прераст код Брзе Паланке

Географски положа, границе и површина

Homolje

Источна Србија је долинско котлинско котлинска регија. Границе су од Ђердапа до планине Руј Велико Поморавље и граница Бугарске и Румуније. Површина је 13607 км.

Дели се на Карпатски и Балкански део а између је побрђе Тупижница, Ржањ Ртањ и Стара планина.

Карпатски део чине Звижд, Ђедап, Хомоље, Ресава, Тимок, Кључ, Неготинска крајина, Пореч, Црна река.

Балкански део чине Соко Бања, Свљиг, Понишавље, Коритница, Бјелашница и Заплање.