-Kamen kao gradjevinski materijal-

-Kamen kao gradjevinski materijal-

Upotreba kamena:

=Za mostove se koristi kamen koji je postojan u vodi i na mrazu, bez naprslina i pora. Kamen korišćen u hidrogradnji ima stalni ili povremeni kontakt sa vodom (akumulacije, utvrde obala, gatovi, regulacija bujica), te mora biti svež i dobrog kvaliteta.

=Kod izrade saobraćajnica, puteva i železnica, kao i kod izrade nasutih brana od kamena, kameni materijal treba da je jedar, dobre čvrstoće, kompaktne građe, elastičan postojan na habanje i otporan na dejstvo mraza.

=Za pločnike i gradske trgove treba da je otporan na habanje, postojan na mrazu, da ima odgovarajuću čvrstoću, te se mogu koristiti: granit, gabro, sijenit, peščar i dr.

Milica Kapa

III1

Tehnicki kamen

Pod tehnickim kamenom podrazumeva se kamen koji se upotrebljava kao konstruktivni materijal u neobradjenom ili obradjenom stanju, ili kao agregat u gradjevinarstvu.

Prema stepenu obrade tehnicki kamen može se podeliti na:

-neoblikovan kamen

-oblikovan kamen

Neoblikovan tehnicki kamen

Pod neoblikovanim kamenom podrazumeva se kamen koji se dobija razbijanjem cvrstih stena na komade razlicitog nepravilnog oblika i razlicite krupnoće. U ovu grupu spadaju:

1.lomljeni kamen

2.drobljeni kamen

3.mleveni kamen

2.

1.

3.

ARHITEKTONSKI KAMEN

Pod arhitektonskim (ukrasnim) kamenom podrazumeva se kamen koji u građevinskim konstrukcijama ima dekorativnu i zaštitnu ulogu. Koristi se u u obliku ploča za oblaganje fasada i unutrašnjih površina zidova i za izradu stepeništa i podova. Deli se na:

-kamen za spoljašnju primenu

-kamen za unutrašnju primenu.

PODELA KAMENA PREMA PRIMENI

U zavisnosti od oblasti primene, kamen se deli na dve osnovne grupe:

-tehnicki kamen

-arhitektonski kamen

ZAŠTITA KAMENA

Kamen je, kao i u prirodi, u objektima izložen delovanju agresivnih uticaja koji uzrokuju njegovo postepeno razaranje. Uopšteno, promene na kamenu mogu se svrstati u sledeće grupe:

-prelomi i deformacije

-odvajanje

-materijalni gubici

-hromatske promene i naslage

-biološka kolonizacija

Da bi se smanjila površinska poroznost kamena i otklonilo prisustvo vode i vlage treba preduzeti mere predostrožnosti. Treba koristiti termički stabilan kamen, homogenog sastava i koeficijenata linearnog termičkog širenja.

Mere zaštite kamena mogu se podeliti u dve osnovne grupe:

1.konstruktivne mere

2.mere neposredne zaštite

=Konstruktivnim merama se onemogućava pristup vode do kamena, odnosno omogućava njeno brzo odvođenje ako voda ipak stigne do njega.

=Mere neposredne zaštite odnose se na premazivanje površine kamena određenim zaštitnim sredstvima

Dobijanje kamena:

=Obrada kamena može biti vrlo raznovrsna i sastoji se od:

-usitnjavanja komada stena

-usitnjavanja komada stena uz istovremenu posebnu obradu pojednih površina

=Kamen se može obrađivati na sledeće načine:

-tesanjem

-rezanjem

-glačanjem

-poliranjem

• Gradjevinski kamen se dobija iz stenske mase primenom razlicitih postupaka. Eksploatacija kamena vrši se u kamenolomima - majdanima korišćenjem specificnih rudarskih metoda.Pri eksploataciji kamena najcešće se prvo miniranjem odlamaju krupni komadi stena, a zatim se ovi komadi režu, cepaju, lome ili melju sitnije komade u zavisnosti od namene. Ako se zahteva kamen bez pukotina onda se iskljucuje miniranje i eksploatacija se vrši rezanjem ili cepanjem pomoću klinova.

Pocetak upotrebe kamena u grdjevinarstvu

2.

Upotreba kamena obeležila je početak i razvoj ljudskog društva. Smatra se da čovečanstvo počinje svoj vek pojavom oruđa. Do prvog velikog pomaka dolazi kada je usavršeno tesanje kremena. Zatim, kada je otkrivena zemljoradnja, čovek počinje da koristi, težeći da se što bolje zaštiti u svom boravištu, pored drvene građe i gline, i kamen. Od tada upotreba kamena u građevinarstvu ne prestaje. Iako su ga beton i armirani beton u velikoj meri zamenili, još uvek kod mnogih naroda on ostaje simbol gradnje.

1.

Vrste stena:

2.

=Za spoljašnju upotebu koriste se sve vrste kamena koje su postojane na uticaje atmosferilija, dok se za ukrasni kamen za unutrašnju primenu zahteva samo dobra vizuelna karakteristika. Kada se ukrasni kamen koristi za izradu stepeništa i podova, mora imati dobru otpornost na habanje. Kod primene ukrasnog kamena razvijena je posebna klasifikacija čvrstih stena, tzv. komercijalna ili trgovačka klasifikacija, koja sve kamene materijale razvrstava u 4 grupe:

-mermeri

-graniti

-travertini

-kamen

3.

Kamen se dobija od raznih vrsta stena. Po postanku stene se dele na:

1.magmatske

2.sedimentne

3.metamorfne

1.Magmatske ili endogene stene stvarane su u unutrašnjosti zemlje, u zonama sa povišenom temperaturom. One su, uglavnom, sastavljene od više iskristalisanih minerala.

2. Sedimentne ili taložne stene su one stene koje nastaju u procesu taloženja odnosno sedimentacije.

3. Metamorfne stene nastaju preobražajem sedimentnih odnosno magmatskih stena pod uticajem pritiska i temperature.

1.

3.