Introducing
Your new presentation assistant.
Refine, enhance, and tailor your content, source relevant images, and edit visuals quicker than ever before.
Trending searches
Цар Хајле Селасије , директор Војко Павичић, Роберт Вален, 1954.
Mилорад Ристић, Роберт Вален, Павле Савић, Гунар Рандерс, Слободан Накићеновић и директор Стеван Дедијер, 1952.
Постаје председник Удружења југословенских студената у Француској испољавајући снажна демократска и антифашистичка убеђења. Повезује се са представницима Комунистичке партије Југославије у Паризу, помаже прихватање југословенских добровољаца шпанске републиканске војске, као и инвалиде и илегалце других нација који су учествовали у шпанском грађанском рату. Због овакве делатности приморан је да напусти Француску у децембру 1939. године. По повратку у Београд изабран је за контрактуалног професора физичке хемије на Фармацеутском одсеку Медицинског факултета Универзитета у Београду. У својој лабораторији инсталирао је тајну радио-станицу Централног комитета Комунистичке партије Југославије и у окупираном Београду правио експлозив за Партизане. И сам је постао, са својом супругом Бранком, партизан још 1941. године, радећи као шифрант и руководилац радио-станице Врховног штаба, као потпредседник АВНОЈ-а и повереник за просвету и као члан војне мисије у Москви 1944. године.
Уз оскудна средства, одрицања и бесанице Савић успева да проникне у најсложенија и најистанчанија питања модерне науке. Заједнички радови са Иреном посвећени цепању језгра урана и торијума под дејством неутрона непосредно доводе до открића новог феномена НУКЛЕАРНЕ ФИСИЈЕ!
После дипломирања Савић је постао асистент код Драгољуба Јовановића, професора физике на Медицинском факултету у Београду, који је својевремено радио у Институту за радијум у Паризу као сарадник Марије Кири и био зачетник научног и педагошког рада у области радиоактивних појава у нашој средини. Ускоро ће и млади Павле Савић, жељан знања и радознао, да крене у Париз, у тај исти институт где ће радити са Иреном Жолио-Кири (ћерком Марије Кири) ок краја 1935. до краја 1939. године,
Ирена Жолио-Кири
Поштанска марка са ликом Павла Савића штампана је на стогодишњицу рођења овог великана.
У току Другог светског рата породица Савић је била на страни оних који су се борили натрани фашизма. Павле Савић је ратне године провео у редовима народноослободилачке војске. У кући породице Савић, у Београду, била је смештена тајна штампарија Покрајинског комитета Србије у којој је радила сестра Слободанка. Ухапшена је 1942. године, мучена и стрељана у логору на Бањици, али није одала штампарију. Мајка Ана је наставила посао ћерке-илегалке, па је после рата одликована Орденом за храброст.
Раздобље 1927-1932. године Павле Савић је провео на студијама на београдском универзитету, на катедри за физичку хемију, једној од најстаријих у европи. Међу његовим професорима били су познати математичар Михаило Петровић-Алас и астроном, геофизичар Милутин Миланковић. Од друге године студија радио је као асистент-волонтер код професора Милоја Стојиљковића, шефа катедре и управника физичко-хемијског завода.
Павле Савић је личност великог дара запажања и плодне интуиције, он је изворна личност са смислом за хумор.
*Једна од анегдота из његових школских дана*
Док је био ђак, Павле Савић је добио примедбу од професора српског језика, да на писменом задатку није користио цитате. ,,Без цитата не види се да читаш'', говорио је професор''. На следећем писменом задатку Павле је цитирао славног кинеског филозофа Ван Фу Џија. Добио је одличну оцену и похвалу, што је тако брзо прихватио савет. Само најближи Павлови другови знали су да ,,славни филозоф'' никада није постојао.
Рађао се у њему аутодиктат, будући научник, који ће у четрнаестој години склопити први радио-апарат у Пожаревцу. Учио је језик из француске енциклопедије радиоаматерства и сарађивао у ђачкој литерарној дружини ,,Развитак'' прилозима из популарне науке и књижевности. Касније ће Павле Савић писати како се из детињства, из дечије радозналости, маште и игре рађа право учење и зрело занимање за науку.
,,Како започиње наша прва игра, тече углавном наш животни пут. Наше играчке постају комплекснији апарати, инструменти и прибори, појаве које нас интересују су сложеније природе, али основно остаје исто: идући са својим склоностима ми се кроз игру учимо и обогаћујемо знањима и искуством да би нам живот био што ближи дечијој игри.''