Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

ПРОКЛЕТА АНИКА

No description

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of ПРОКЛЕТА АНИКА

Несвакидашње је проклето

У лику Анике отеловљена је Андрићева варијанта архетипа фаталне жене, при чему се фатално са лакоћом и без недоумице може интерпетирати као погубно, трагично, понајпре као проклето.
У приповедачком смо простору где је проклетство ширила жена. За овакву врсту проклетства Јунг је говорио: „Пре пет стотина година се говорило „њу је опсео ђаво“, данас – „она има хистерију“.

ПРОКЛЕТА АНИКА
Већи део приповетке локализован је у Добруну, граду који је у легендарној традицији сматран градом проклете Јерине. Тако смо и реалним географским простором на подручју проклетства. У легендарном поднебљу где је упамћена једна проклета жена, ниче легенда о другој проклетој жени којој се такође није могло стати на пут никако другачије до смрћу.
Поред читања Аникиних времена као хронике о фаталној жени, ова се историја чудесног бића може разумевати и као својеврсна феноменологија мржње. Таква мржња остаје негде немоћна, наизглед неефективна и неделотворна, с тога се најчешће изражава кроз облике изречених клетви; кроз гнусно проклињање које ће јунакиња у једном тренутку и самој себи упутити.
Аникина велика лепота залуђује и опседа! И не само да залуђује и опседа, она доводи и до болести! Њени су посетиоци потпуно опчињени њоме. Она их заноси својом грациозношћу, различитошћу; она их очарава, мами, дозива; она их својом лепотом разболи! Њена је појава магијски делотворна. Не постоје непокорени пред њеном фаталном сензуалношћу. Али, из таквог енергичног утицаја не произилази ни најмање лепоте иако је Аника, као жена, сама лепота. Андрићева јунакиња то јасно осећа и види. Колико је горда, довољна себи, обесно самоуверена, од једног часа изазивачки настројена и, чак, бестидна, толико је спремна и на сурову самоосуду. Подразумеване среће у љубави нема. Штавише, буди се велика мржња безмало свуд око ње. Говорећи на најширем приповедачком плану, није ли такво лепо проклето?
Ристићкина клетва

„Дабогда, жено, бијесна ходила, у ланцима те водили; дабогда се губом разгубала; сама себи додијала; смрти жељела а смрт те не хтјела! Амин, Боже, велики и једини. Амин. Амин.“
Најзвучније је прво проклињање једне од пристојних и нормалних жена у свету у коме нетипично и другачије бива уклето; проклињање Ристићкине снахе.

Клетва

Најпрецизнија дефиниција клетве била би она која се поима као израз немоћне и неделотворне мржње. Тежња и стремљење да се омражено биће повреди, још снажније, уништи, спојени су у најгорчем изразу презирања. Слабост и немоћ да се ма шта предузме против онога ко изистински бива омражен, само потцртава присустиглу мржњу, која се гомила и кипти. Таква се мржња задоваљава клетвом на симболичком и фантазматском плану.

Протина клетва

Аника је сасвим омражена од касаблијских жена али и од очева чији су се синови разблудели распомамљени њеном несносном лепотом. Један од таквих очева је и прота Мелентије, отац Јакше Ђакона. Ђаволска мржња, несносна и необуздана хуктала је у проти Мелентију.


И прота ће се обратити Богу.
И прота ће изрећи клетву:
„Причало се да је прото, видећи шта се дешава у касаби, држао у добрунској цркви клетвено бденије, у изврнутој одежди и са свећама запаљеним наопако.“


Све се у свету посувратило. Проти изгледа да је изопачење досегло крајње, већ неиздржљиве границе, па и у овом ритуалу све треба да је изврнуто. Није посреди молитва, и не призива се добро, већ је посреди: клетвено бденије, призива се зло, које треба да стигне: гују под каменом. Клетвено бденије, подразумева да се чека божија рука. Неопходно је да она нешто измени.
Врхунац изазивања те руке, који Аникиној судбини даје посебан смисао, јесте њен одлазак у Добрун на Малу Госпојину. Тада ће бити изречена још једна клетва која је далекосежна у сваком погледу.

Клетва на „жену Поганицу“


Проклета људска егзистенција
Лик жене која узрокује зло или која је отеловљење зла, прокелтства, честа је појава Андрићевог прозног стваралаштва и у митској и у релаистичкој варијанти. Жена се доживљава као инкарнација демонског, а за Анику, њен творац каже како је смишљала зло и несрећу као што други свет мисли о кући, о деци и хлебу. Аника је оруђе нагона за уништењем или самоуништењем које дела док своју судбину не испуни.
Магијско тело које се догодило издахнуло је у парaдоксу: створено за уживање, а без уживања; створенео за срећу а узрок несреће; створено за миловање а с ножем у себи; спремно да воли а предано мржњи. То је прилог трагичном и проклетом у Андрићевом виђењу људске егзистенције.
Full transcript