Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Postupak proizvodnje sadnica jagode i maline

No description
by

Dušan Lepojević

on 17 January 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Postupak proizvodnje sadnica jagode i maline

Postupak proizvodnje sadnica
jagode i maline
Profesor:
dr Dragan Radivojević

Studenti:
Zorica Naumov VV 13/34
Dušan Lepojević VV 13/119
Ivan Nikolić VV 13/120

Jagoda
Osnova uspešne proizvodnje jagode, pored ostalog, predstavlja i kvalitetan, sortno čist i zdravstveno ispravan sadni materijal.
Za kvalitetnu, visoko rentabilnu proizvodnju jagode, najbolje je koristiti certifikovan sadni materijal.
Kod nas se često koristi i standardni sadni materijal.

Za proizvodnju sadnica jagode, neophodno je zasnovati matičnjak gajenih sorti. Matičnjak se zasniva korišćenjem baznog sadnog materijala koji obezbeđuje genetički ispravan, bezvirusni sadni materijal i dalju proizvodnju uniformnih sortno ispravnih sadnica nezaraženih virusima, mikoplazmama, gljivama, bakterijama i nematodama.

Podizanje matičnih zasada jagode
Sadnja se obavlja rano u proleće, početkom aprila:
odlično pripremljeno zemljište
(tanjiranje, kultiviranje i fina priprema setvo-spremačima)
rastojanje 0,9-1,0m x 0,4-0,5m
jednoredni sistem

Sadnja:

skraćivanje korenovog sistema na 5cm
ukloniti višak lisne mase(ostavljajući samo nekoliko mladih listova)
Potapanje živića u 0.3% rastvor fungicida (Previcur N ili Ridomil MZ) u trajanju 10 do 15min,
sadnja se vrši ručno (sadiljkom)
Zalivanje
Po završenoj sadnji, zemljište se đubri sa 10-15g NPK po bokoru.
Uništavanje korova , zaštita iz preventivnih razloga.
Navodnjavanje je neophodno (veštačkom kišom)
Obavezna mera u matičnom zasadu je uklanjanje cvetova jagode zbog pospešivanja formiranja stolona, a time i živića, i da bi smo otklonili mogućnost razvijanja biljaka iz semena, čime bi se narušila autentičnost sorte.
Stolone treba usmeravati u slobodan međuredni prostor.
od 300.000 do 500.000 živića po hektaru.

Druga godina
okopavanje matičnih biljaka i freziranje međurednog prostora.
prehranjivanje azotnim đubrivima. Količina se kreće od 300kg/ha uree do 500kg/ha KAN-a.
Nega zasada vrši se kao u prvoj godini.
od 500.000 do milion živića po hektaru.
Maksimalna eksploatacija matičnih zasada jagode je dve godine.

U odnosu na to koju kategoriju sadnica želimo da proizvedemo, zavisiće vreme vađenja i način čuvanja živića. Vađenje živića se u našim uslovima proizvodnje obavlja se ručno. Vađenje se vrši pažljivo da se ne bi oštetili živići i ne smeju se izlagati direktnom suncu, jer se brzo suše.
Vrste sadnica jagode:
Zelene sadnice
Frigo sadnice
Čekajuće sadnice
Kontejnerske sadnice

Zelene sadnice

Živići se koriste iz matičnjaka u istoj vegetaciji kada je matičnjak podignut. Živići se vade od avgusta do kraja septembra i odmah se od njih podiže novi zasad. One se danas mnogo manje koriste, jer je kvalitet živića slabiji.

April
- zasnivanje matičnjaka gajene sorte

Nega matičnog zasada

Od avgusta do septembra – vađenje živića

Zelene sadnice – podizanje novih zasada

Rashlađene (frigo) sadnice

April
- zasnivanje matičnjaka gajene sorte

Nega matičnog zasada

Od novembra do februara – vađenje živića

Čišćenje klasiranje pakovanje u veze (25 kom.)
Rastvor fungicida, plastične kese, gajbe

Hladnjača -2°C
20 dana do 10 measeci

Klasifikacija frigo sadnica se vrši na osnovu prečnika u zoni korenovog vrata i dužine korenovih žila.
U skladu s tim razlikujemo četiri klase:

A++ prečnik korenovog vrata veći od 15mm, dužina žila veća od 12cm
A+ prečnik korenovog vrata od 12 do 15mm, dužina žila od 10 do 12cm
A prečnik korenovog vrata od 8 do 11mm, dužina žila od 8 do 10cm
A- prečnik korenovog vrata od 6 do 8mm, dužina žila veća do 8cm

Čekajuće sadnice (waiting bed)

April
- zasnivanje matičnjaka gajene sorte

Nega matičnog zasada

Od juna do jula – pikiranje i sadnja kolenaca u pikirište (leja) 5-10cm x 10cm

2-3 meseca zalivanje, malčiranje, uklanjanje cvetova i novih stolona

Sadnja živića ili odlaganje u hladnjaču za prolećnu sadnju

Čekajuće sadnice se najviše koriste za sadnju u staklenicima i plastenicima tokom decembra i januara.

Kontejnerske sadnice

April
- zasnivanje matičnjaka gajene sorte

Nega matičnog zasada

Jul
- vađenje živića

Presađivanje u stiroporske kontejnere (minitray 5x5cm i tray plante 9x7cm)

2-3 meseca staklenici ili plastenici

Vađenje i pakovanje u kartonske kutije

5-10 meseci čuvanje u hladnjačama
(+2˚/ -2˚C, vv 95%)

Malina
U proizvodnji sadnica maline u matičnim zasadima polazi se od odabira željene sorte i kategorije sadnice kojom zasnivamo matičnjak.
Sadnice maline se proizvode razmnožavanjem izdancima.

Preporučuje se da se na istoj parceli proizvodi sadni materijal samo jedne sorte.
Ukoliko se na istoj parceli sade dve ili više matičnih sorti, onda je potrebno da razmak između njih bude najmanje 5m, i to tako da se redovi različitih sorti sade paralelno jedan od drugog, a nije dozvoljeno da se redovi nastavljaju.
Matični zasad treba da je udaljen najmanje 50m od drugih zasada maline ili biljaka iz roda Rubus.

Proizvodnja sadnica maline
Jesen – oktobar zasnivanje matičnjaka gajene sorte (300-400kg/ha NPK)
1,5 x 0,5m

Proleće
- izdanke prekraćujemo na 20cm

Novi izdanci se prekraćuju na 20cm, a stari uklanjaju do osnove (400-500kg/ha KAN)

Od druge polovine aprila – plevljenje i okopavanje

Uklanjanje cvetova, zalivanje, zaštita

Jesen
– od 1 matične biljke dobijamo 7-8 novih mladih izdanka

Klasiranje i trapljenje ili sadnja
Po završenom vađenju izdanaka čisti se teren grabuljama od svih otpadaka, koji se iznose izvan matičnjaka i spaljuju.
Posle toga se vrši unakrsno tanjiranje cele površine poluteškim tanjiračama da bi se ostaci korenovog sistema maline što bolje isitnili i u narednoj godini dali veći broj izdanaka (razmnožavanje maline korenovim reznicama)
Ukoliko je potrebno, pre tanjiranja se rasturi 20-30 t/ha dobro zgorelog stajnjaka da bi se poprevila struktura zemljišta.
Ako se vađenje izdanaka ne obavi u jesen zbog ranog dolaska zime, to treba obaviti što ranije u proleće.

Svake godine potrebno je obaviti najmanje dva zdravstvena pregleda matičnjaka, u junu i septembru.

Puna produkcija postiže se u trećoj i četvrtoj godini kada dobijamo 20-30 izdanaka po m2 kod sorte Vilmet, a oko 15 izdanaka po m2 kod sorti Miker i Tjulamin.

Korišćenje matičnog zasada može da traje 8 godina. Posle toga može da se formira i koristi kao rodni zasad. U zavisnosti od sorte, uslova i nege, na jednom ha godišnje se može proizvesti 200.000 - 300.000 sadnica maline za podizanje komercijalnih zasada maline.

Vađenje, klasiranje, trapljenje
Vađenje:

najčešće u jesen posle opadanja lišća, a mogu i u proleće pre kretanja vegetacije
Važno je da je izdanak sazreo bar 50cm iznad zemlje.
Vađenje se organizuje početkom oktobra. Počinje se uklanjanjem delova izdanaka iznad 50 cm sečenjem srpovima ili kosirima, i iznošenjem van zasada gde se spaljuju. Zatim se vade izdanci, najčešće ručno, pomoću motike ili uskog ašova sa ravnim oštrim vrhom.
Sadnica treba da bude zdrava, sa najmanje 5 žila, minimalne dužine 5-10cm, sa većim brojem obrastajućih žila, a dužina nadzemnog dela izdanka treba da je najmanje 50cm.

Priprema za vađenje – početak oktobra

Vađenje izdanaka
Klasiranje:
posle vađenja sadnice se klasiraju u tri kalse: ekstra, prvu i drugu. Sadnice se povezuju u snopove od po 25 ili 50 komada. Snopovi se čvrsto vezuju kanapom na dva mesta, neposredno iznad žila i na oko 10cm ispod vrha sadnice.

Trapljenje:

najbolje je da se sadnice odmah posle vađenja zasade na stalnom mestu. Kako to najčešće nije moguće sadnice se trape.
Trapljenje se obavlja u podrumima sa peskom ili na otvorenom polju.


Mesto izabrano za trap, treba da je ocedito, a zemljište lako. Trap se formira kopanjem jarka, dubine oko 40cm, ili se plugom otvaraju brazde približne dubine.
Snopovi je postavljaju u jarak jedan do drugog, pa se preko žila nabaci trošna zemlja, koja se nagazi da bi se istisnuo vazduh. Ako sadnice treba da ostanu preko zime u trapu, potrebno ih je ukopati 5-10 cm dublje nego što su bile u matičnjaku, da ne bi došlo do izmrzavanja.

Sadnice se mogu čuvati i u hladnjačama na 0-2 ˚C, do 6 meseci, pa i više.

Remontantne sorte maline
Proizvodnja sadnica remontantnih sorti maline u matičnim zasadima je skoro identična kao i kod jednorodnih sorti. Razlika je samo u obaveznom skraćivanju izdanaka neposredno ispod prve formirane rodne grančice nastale u toku vegetacije, a pre njenog cvetanja. Ovu meru je nekada potrebno obaviti više puta s obzirom na dinamiku rasta izdanaka.
Produkcija izdanaka je manja nego kod jednorodnih sorti.

Hvala na pažnji!
Full transcript