Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Inkluzija

No description
by

Viktorija Ćosić

on 16 February 2016

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Inkluzija

Pozitivan stav
Koji se naravno opet može podeliti u nekoliko podgrupa:
1.
konformistički
- tzv. "bolji čovek" stav, pojedinac nema potpuno formirano svoje mišljenje, jednostavno ide ka opšte prihvaćenom;
2.

pozitivan stav uz kritiku države i društva

- postavlja uslov, kada bi ovo bilo, ovo bi moglo;
3.
za uključivanje dece u zdravu sredinu, ali ne u isti razred sa "normalnom" decom
;
4.

pozitivan stav sa iskustvom
- "Mislim da odeljenske starešine u bilo kojoj školi, kako u Srbiji tako i u Evropi treba da prihvate različite od sebe - jer smo ipak svi ljudi. "
5.
pozitivan stav bez iskustva
.
Negativan stav
I on se deli na:
1.
generalno negativan
- "deca ne bi imala koristi zbog: broja ostale dece, pažnje koja im se pruža, uvideli bi još više svoju različitost" ;
2.
negativan stav kao posledica lošeg iskustva
3.
stav koji odmerava pro et contra

- "korisno zbog društvene osnove, ali ipak loše zbog težine zadatka, nemogućnosti uklapanja..." ;
4.
ne potpuno negativan
- "bez uključivanja u normalne škole, ali kada bi bila neka škola pored za tu decu" .

Znate li šta je inkluzija?
Inkluzija

(lat. inclusio od includere - uključiti) u osnovnom značenju, u školskoj praksi najčešće se odnosi na obezbeđivanje nastave deci koja su u bilo kom pogledu drugačija od proseka.

Ali ona nikako nije samo to
!

PITALI SMO ĐAKE
INKLUZIJA - ZAPITAJ SE!
Šta još?
Bez formiranog mišljenja

Koji se svodi na to da pojedinac jednostavno napiše -
Nemam formirano mišljenje
, ili
definiše inkluziju bez izjašnjavanja.
Naravno nismo se tu zaustavili, već smo napravili i intervju. Intervjuisan je pedagog OŠ "14. oktobar" -
Olivera Milutinović
.
Intervju
1.
Kakva su vam iskustva sa inkluzivnim obrazovanjem?
-
Pa to je sada onaj teži deo... Dakle
inkluzivno obrazovanje u osnovnim školama je obavezno
. Mi nemamo nikakvu mogućnost da dete koje ima dijagnozu ili kakve god poteškoće, vratimo, tj. da ga ne upišemo u školu.
Problematika je velika zato što n
astavnici i učitelji nisu obučeni za rad s tom decom
. To znači da im stalno moramo organizovati neku vrstu podrške. Pa čak ni saradnici nisu potpuno stručni, jer mi
defektologe u školi nemamo
. Postoji komisija na nivou opštine koja obrađuje naše zahteve. Za decu se prave individualni obrazovni programi (IOP) sa kojim i roditelji moraju da se slože, potpišu.Generalno puno je učesnika u procesu, samim tim i puno poteškoća.

2
.
Da li je naporno organizovati inkluzivno obrazovanje u školi i da li to osećate kao teret?

-
Postoje situacije u kojima je dete izuzetno talentovano iz nemačkog, a u matematici ne može da izvrši proste operacije. A nastavnik iz nekog ličnog otpora odbija da detetu sa smetnjama u razvoju da onu ocenu koju zaslužuje. To je nešto što se dešava na ličnom nivou i mi to ne možemo da kontrolišemo, jer škola ima toliko zaposlenih. Tu se možda javlja poteškoća.
Ali ko hoće da organizuje, nije teško
. Nama jeste to na neki način otežavajuća okolnost, nekad roditelj odbija da prihvati da dete ima problem, na mnogo nivoa se može javiti problem. Ja ne mogu reći da je lako
, ali ni da je to teret.

3.
Da li smatrate da takva deca dobijaju maksimum onoga što im treba u školi koju pohađaju deca koja nemaju te smetnje?
-
Da, negde dobiju, u stvari uvek
. I ta deca koja nemaju dobiju mnogo, ako u svom okruženju imaju dete sa smetnjama u razvoju. Zato što oni razvijaju
empatiju i neke svoje veštine
.
Dobitak od ovog procesa je velik, ali ga je teško sprovesti zato što
nemamo sredstva
.
4.
Koje vrste poremećaja su zastupljene u školi i kog nivoa inteligencije su ta deca: da li na nivou granične, tuposti, lake?
-
Hmm, ja uopšte ne koristim te termine
.
Mi smo to u tako podelili kada smo radili inteligenciju. Vi naravno korisite termine koje inače koristite.
-
Pa recimo da je to neka
laka mentalna retardacija, to je najveći broj
. Ali mi imamo neke ozbiljne dijagnoze - decu sa
Daunovim sindromom
,
decu sa autizmom
- gde se nivo inteligencije praktično ne može izmeriti,
decu sa problemima u emocionalnom razvoju i ponašanju, decu s epilepsijom, decu gde je vršeno nasilje u porodici.
Mislim imamo decu sa ozbiljnim dijagnozama gde
nije poenta u nivou inteligencije
. Kad se kaže inkluzija svi odmah pomisle na intelektualni razvoj, a to je mnogo šire.
5.
Koliko dece sada pohađa inkluzivnu nastavu u školi?
-
Tačno se ne zna broj, zato što nemaju sva deca tačnu procenu. Ali recimo da imamo
oko desetak - IOP - a
i bar još dvadesetak individualizacija.
6.
Kakvo je Vaše mišljenje - da li je za decu sa smetnjama u razvoju bolje da pohađaju "specijalne škole" ili je ovakav vid inkluzije ono što je najbolje za njih i za ostalu decu?
-
Definitivno, je da kažem "normalna" škola, normalan školski sistem ono što pruža najviše mogućnosti, ali je za to potrebno da se naprave ozbiljne promene. Inače dajete dete nekome ko nema kapacitete da se nosi s tim i dete tu strada. Samo da kažem da je skoro započeo pilot projekat, koji je naša škola prihvatila, taj projekat naziva se -
Krugovi prijatelja
, gde deca, vršnjaci u stvari na neki način podstiču to dete. Socijano uključivanje. Kada bi to zaživelo kod nas u sredini gde postoji tabu i strah i otpor bilo bi odlično.
Poenta je širiti našu svest.
A ŠTA VI MISLITE?
XV beogradska gimnazija
Prezentaciju priredili
-
Ćosić Viktorija II1

-
Mentor - prof. psihologije Simonida Vukobrat
Stiven Hoking je dobar primer da
telesna ometenost

NIJE ometenost i u drugom pogledu.
Slepi i slabovidi
Gluvi i nagluvi
Intelektualno ometeni
Genijalni

Kako li bi genijalni Albert Ajnštajn bio prihvaćen u našem školstvu, naročito od strane svojih drugova?
Deca sa smetnjama u emocionalnom razvoju i ponašanju
Marginalizovane grupe
Ova grupa odgovora je i najbrojnija, čak
54%
učenika ovako se izajašnjava.
Ova grupa odgovora je najmanje zastupljena, procentualno oko
3%
učenika bira ovakav odgovor.
Za ovaj slajd zakačen je intervju u
audio formatu
. Možete ga
poslušati
, a već na sledećem slajdu imamo intervju i u
pisanoj formi
za one koji radije
čitaju
.
Krugovi prijatelja
Jedno od pitanja za učenike II razreda XV beogradske gimnazije bilo je: "
Navedi svoj stav o inkluziji
". Odgovori su bili različiti, ali ja ću pokušati da ih na neki način kategorizujem. Tako dobijamo:

Da ne zapostavimo ovaj pohvalan i divan projekat koji sprovodi
OŠ "14. oktobar"
- prilažemo
link
preko kojeg možete saznati više o tome.
-
https://www.facebook.com/media/set/?set=a.10153956960093636.1073741869.119540663635&type=1&__mref=message_bubble
43%
učenika izjasnilo se negativno.
Pravi ugao gledanja
Sve ovo što sam do sada sastavila i napisala potpuno je beznačajno, ako nema osobe koja bi nam svojim iskustvom približila inkluziju.
Zato smo zamolili jednu divnu devojku,
učenicu XV beogradske gimnazije, Jelenu Mirković
da podeli sa nama svoja osećanja i razmišljanja.
Naime, ona ima smetnje na telesnom planu i radi po
IOP - u 1
.
Jedno od prvih pitanja koje sam želela da joj postavim bilo je - Da li se ikada osetila drugačije? Ona je odgovorila na mnogo više nepostavljenih pitanja.

Hvala joj
.

Da budem iskrena - nikada se nisam osećala drugačije od dece mog uzrasta prvenstveno jer mi moje okruženje to nije ni dozvolilo, a i lično nisam smatrala da se posebno izdvajam. Svaki dan sam išla u školu kao i svaki drugi učenik. Kada je došlo vreme za srednju školu naišla sam na prve veće probleme. Kada su roditelji otišli u određene ustanove da se raspitaju o mom daljem školovanju rečeno im je

da
"takva"

deca idu ili u

specijalne škole ili prestaju da se školuju
. Naravno to za mene i moje roditelje uopšte nije ni razmatrano kao opcija! Inkluzija jeste problem u Srbiji, ali ne bi trebalo da bude!

Zašto ne bi neko dete koje je mentalno sposobno a fizički onesposobljeno pohađalo školu? Zašto svako ko želi da se kreće u okruženju "normalnih" , ne bi mogao to i da čini?

U našoj državi inkluzija je retkost, izuzetak, a treba da bude pravilo. Mislim da svaka osoba sa drugačijim potrebama i smetnjama treba da se bori za svoja prava jer svako ih ima i ne treba ih se odricati. Kao što znate ja jesam upisala srednju školu. Ne pohađam je redovno ali odlazim onoliko koliko sam trenutno u mogućnosti. Zamislite šta bi bilo da sam stala već kod prve prepreke? Nikada nisam planirala da odustanem i sigurno neću, jer mislim da ovo što radim vredi.

Uz pomoć škole, dece i zaposlenih u njoj postigla sam mnogo toga ali znate kako kazu - uvek može više i uvek može bolje.

Mislim da o inkluziji treba više da se priča! Možda to nije glavni problem ove države, ali je problem, a svaki problem treba rešiti,

zar ne?
Video dopunjuje ono o čemu će kasnije biti mnogo više reči.
Kakva je inkluzija kod nas?
Da se podsetimo u kakvoj formi inkluzija funkcioniše u obrazovanju!
Postoje tri nivoa i sva tri su propraćena nekom formom IOP-a – individualnog obrazovnog plana.
1. IOP-1
: za one koji nastavu prate po redovnom programu, bez izmene sadržaja, ali kojima se, zbog određene smetnje, prilagodi način njegovog pohađanja (samo pismeno, samo usmeno, delom od kuće, uz audio pomagala...)
2. IOP-2
: za učenike koji imaju saznajne, intelektualne poteškoće, pa im je program prilagođen i po sadržaju – oni nastavu pohađaju u onom obimu i na onom nivou za koji su sposobni, u skladu sa sopstvenim intelektualnim kapacitetima
3. IOP-3:
– obogaćen, za nadarene učenike
IOP
Profesor psihologije u našoj gimnaziji,
Simonida Vukobrat
, smatra da je inkluzija izuzetno važna, jer se
stepen civilizovanosti jednog društva meri
prema tome koliko ono vodi računa o svojim članovima kojima je potrebna neka vrsta pomoći. Po tom pitanju, naše društvo je još uvek u povoju, iako su bitni početni koraci napravljeni. Dragoceno je što je deci koja
nisu mogla da pohađaju školu to sada omogućeno
. Ipak,

prof. Vukobrat deli mišljenje većine svojih kolega da je inkluzija u slučajevima dece koja imaju smetnje intelektualne prirode ili u ponašanju, uvedena bez prethodne adekvatne pripreme – nastavnici nisu obučeni za to u pravoj meri, a nema ni adekvatne podrške stručnog kadra, institucija
. U inostranstvu, za decu tih kategorija su obezbeđeni stručni pratioci u školi koji im pomažu u savladavanju pojedinih segmenata gradiva, pa deo programa prate sa ostalom decom, a deo posebno, u skladu sa mogućnostima. Kod nas toga nema, gotovo sve je prepušteno snalaženju nastavnika i stručnog kadra škole, pa je pitanje koliko su deca na dobitku! Konačno, učenici, naročito u srednjoj školi, treba da dobiju konkretna znanja kojima će obezbediti svoju profesionalnu budućnost, pa je vrlo diskutabilno pohađanje gimnazije od strane nekoga ko ima smetnje intelektualne prirode.
Profesori kažu
U proces inkluzije uključeni su razni profili osoba sa
posebnim potrebama
, što možemo videti na sledećim slikama:
Intervju
Intervju
Intervju
Intervju
Intervju
Napomena
:
Većina učenika je prećutno imala u vidu učenike sa

intelektualnim smetnjama

(što je i jasno, zato što je oblast u kojoj smo obrađivali inkluziju bila upravo oblast inteligencije), pa su njihovi odgovori bili usmereni na

opravdnost inkluzije u obrazovanju za tu kategoriju
.
Možemo reći da je inkluzija
jedno opšte prihvatanje!
Prihvatanje ljudi različite religije, pola, nacionalnosti, starosti, pa na kraju i samog sebe sa svim manama i vrlinama.
Full transcript