Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

БИОЛОГИЈА 5. РАЗРЕД

бактерије, вируси, алге, гљиве, лишајеви, биљке...
by

Vladimir Petrović

on 17 October 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of БИОЛОГИЈА 5. РАЗРЕД

Биологија 5. разред
Владимир Петровић
прављено: 2014 - 2015
Биологија
назив потиче од грчких речи:
биос = живот и логос = наука
је природна наука која се бави проучавањем живих бића
Целокупан свет око нас се састоји од живе и неживе материје.
Ово је жива материја - све што у себи носи живот.
Камен, стене, вода, песак, ваздух и остало припадају неживој материји. Они нису живи.
кликните на линк испод:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%91%D0%B8%D0%BE%D0%BB%D0%BE%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0
Жива бића су врло разноврсна и насељавају све делове наше планте чак и Антарктик и најдубље делове океана. Сваког дана се откривају нове врсте живих бића али, на жалост, многе и нестају због утицаја човека.
се може поделити на више области или грана. То су:
Микробиологија
проучава микроорганизме као што су бактерије и вируси невидљиве голим оком.
грчка реч микрос = мало, сићушно
бактерије
вируси бактериофаги
Ботаника
проучава биљке
на грчком ботане = биљка, трава
Зоологија
проучава животиње
грчка реч зоон = животиња, живо биће
Микологија
проучава гљиве или печурке
грчка реч МИКЕС = гљива
мухара - отровна
квасац
Антропологија
проучава човека - његову грађу и културу
на грчком АНТРОПОС = човек
Генетика
грчка реч ГЕННО = дати род, родити
ДНК молекул са ГЕНИМА који су носиоци наследних особина. Свако живо биће преноси своје особине на своје потомство помоћу гена.
проучава наслеђивање особина код живих бића
Екологија
грчка реч ОИКОС = дом, кућа
је наука о животној средини - проучава односе између живих бића и неживе природе ( њиховог окружења )
Планета Земља је наша кућа, наш дом.
Шта ви то можете да радите када одрастете што има везе са биологијом?
То су послови везани за медицину, стоматологију, ветерину, фармакологију, пољопривреду, генетичка истраживања, шумарство, просвету...
http://www.vijesti.me/zivot/pripremite-se-za-buducnost-ovo-je-110-zanimanja-za-2030-140214
кликните на линк испод:
Децо, ево једног текста који се налази на линку испод који говори о занимањима будућности. Ту су наведена занимања која ће можда бити тражена 2030. године, дакле за само 15 година. Ово можда изледа као научна фантастика али, то су мислили и за мобилне телефоне и интернет до пре само 20 година. Ко зна, можда ће стварно свет тако изгледати а можда и не???
Ово је наслов филма којег ваша генерација вероватно није гледала.
Особине живих бића
Шта је живот? По чему се разликују жива бића од неживе природе и шта им је заједничко?
За неког човека кажемо да је жив ако се родио, једе, дише, растао је или још расте и развија се, ако остави иза себе потомство и на крају ако остари и умре. Све ово не важи за један камен који није живо биће.
Тако и животиње којe су такође жива бића...
Једу
Дишу
Рађају се
Расту и развијају се
Размножавају се - остављају потомство
Старе и умиру
Али, зар све ово наведено не важи за биљке, гљиве, микроорганизме???
Па наравно да важи!!!
Само размислите како је никло ( родило се ) цвеће на ливади или младо дрвеће у шуми? Или зашто је нека биљка правилно расла ако сте јој давали воду и ако је била на сунцу? Или откуда печуреке после кише или плесни у вашој тегли слатка? Или када чујете на вестима како се десило ширење неке болести изазване неким микроорганизмом?
Дужина живота разликује се код живих бића. Нека живе врло кратко а нека и до више хиљада година.
Већина живих бића користи кисеоник из ваздуха или воде. Кисеоник који дишемо користи се за сагоревање хране коју смо унели. Као производ тог сагоревања ослобађа се енергија и ствара се угљен-диоксид и вода.
Храна + Кисеоник -> Енергија + Угљен-диоксид + Вода
За оне који хоће више о глукози ( glucose ) кликните на линк испод:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%93%D0%BB%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B7%D0%B0
Жива бића користе храну за добијање енергије коју касније троше у својим активностима. До хране долазе на различите начине. Неки као што су биљке сами стварају себи храну уз помоћ сунца - ово су аутотрофни организми. Други организми као што су животиње и гљиве морају сами себи да набављају храну ( лове је, скупљају, пасу, исисавају ). Овакви организми се називају хетеротрофни. Нека жива бића се хране на оба начина и онда се она називају миксотрофи.
Реч организам представља једно живо биће.
Ћелија
је основна јединица грађе СВИХ живих бића. Разликујемо једноћелијске и вишећелијске организме. Једноћелијски организми се састоје од само једне ћелије док вишећелијске организме гради неколико или огроман број ћелија - замислите слику једне куће од цигала. Ако је свака цигла у тој кући ћелија онда је цела кућа један велики организам.
Енглески научник Роберт Хук ( Robert Hook ) је први описао ћелију гледајући под микроскопом попречни пресек плуте. Плута је део коре дрвета и служи у грађевини и за прављење пампура за вино. Најпознатије дрво које даје плуту је Храст плутњак. Гледајући плуту Хук је уочио коморице које је назвао ћелије - од латинске речи cellula ( мала манастирска соба ).
скидање слоја плуте са дрвета
пампур за вино
Величина и облик ћелија
Ћелије су најчешће толико мале да их једино можемо видети под микроскопом али има изузетака као што је јајна ћелија ( јаје ). Ћелије могу бити разних облика. Облик и величина ћелија зависи од њихове улоге. Да, врло је важно знати да свака врста ћелја има своју јединствену улогу ( посао ).
Ево како изгледају ћелије плуте под микроскопом. Видите како су ћелије збијене међусобно?
јаје
Еуглена је живо биће које је састављено само од једне ћелије
Постоје жива бића чије ћелије имају ћелијске органеле ( ситна телашца унутар ћелије која раде одређене послове за ћелију ). Најважније од тих телашаца се зове једро ћелије. Ово је врло важно да знате јер се ћелије живих бића деле по томе да ли имају једро које је облика лопте која се налази унутар ћелије или је једро разбијено и налази се растурено по целој ћелији. Ово вам је тренутно тешко али на следећим сликама ће вам бити све јасно. :)
Дакле, запамтили сте? Једро и ћелијске органеле?
лоптице унутар ових ћелија се зову једра.
Организми који имају организовано једро ( облика лопте ) у ћелији називају се Еукариотски организми. Опет грчких речи ( Еу = нешто добро и Карион = језгро, коштица, семе ). Овакво једро у својим ћелијама имају животиње и биљке. Жива бића која немају организовано једро унутар ћелије ( једро није облика лопте него је његов садржај растурен по целој ћелији ) називају се Прокариотски организми. Грчка реч ( Про = нешто што иде пре нечега ). Овакву грађу имају бактерије.
митохондрије - налазе се и код биљних и животињских ћелија!
Видите ли једро облика лопте у средини биљне и животињске ћелије? Прочитајте и називе осталих органела око једра.
На слици је бактерија која се састоји од једне једине ћелије која у себи нема формирано једро. Садржај једра ( ДНК ) је растурен по целој ћелији и нема сталан лоптаст облик.
ове ситне тачкице су рибозоми
Да ли је сада мало јасније?
Ове ситне тачкице су рибозоми
митохондрија
Погледајте добро слику. Лева страна слике представља биљну а десна страна представља животињску ћелију. И животињска и биљна ћелија садрже у центру једро. Поред једра ту су и рибозоми, ћелијска мембрана и митохондрије. Обе ћелије имају и цитоплазму. Али, има ту и разлика. Које су то разлике? Шта биљна ћелија има у односу на животињску и супротно?
Да кажемо нешто о ћелијским органелама које се налазе и у биљној и у животињској ћелији...
Важно је знати да свака органела има своју улогу у ћелији!!!
Цитоплазма - је густа течност која се састоји од воде, протеина, масти, шећара и других материја. У њој "пливају" све остале органеле.
Митохондрије - оне имају улогу у стварању енергије у процесу ћелијског дисања која се користи за рад свих осталих органела и за животне процесе ћелије. То су прави мотори или батерије ћелије.
Једро - је најважнија органела ћелије. Има улогу да контролише рад свих осталих ћелија. Такође, има важну улогу у деоби ћелије ( то је период када од једне ћелије настају две нове ћелије ). У једру се налази наследни материјал ( ДНК и гени ) који се преноси са родитеља на потомство. Једро има своју опну која га одваја од цитоплазме.
Рибозоми - ове органеле имају улогу у производњи протеина.
Животињске и биљне ћелије имају такође и ћелијску мембрану. Она има улогу у размени материја између ћелије и спољашње средине ван ћелије. Она има способност да пропушта неке материје у и из ћелије а друге материје не.
Које органеле имају биљне ћелије а животињске немају?
Једноћелијска је и алга Ацетабуларија
Хлоропласти - су органеле које се налазе у биљним ћелијама и у ћелијама још неких живих бића као што је еуглена која нису биљке. Хлоропласти у себи носе зелени фотосинтетички пигмент хлорофил због којег цела биљка има зелену боју. Хлоропласти имају улогу у стварању хране ( подсећам да су због тога биљке аутотрофни организми ) али ћемо детаљније о томе када будемо причали о фотосинтези.
на слици хлоропласти су ове зелене куглице унутар биљне ћелије.
Наставник биологије:
Ћелијски зид - На површини биљне ћелије осим ћелијске мембране налази се ћелијски зид. Он даје чврстину и сталан облик биљној ћелији.
Вакуола - Код биљака се резервне супстанце ( храњиве материје ) и вода чувају у вакуоли. Поред њих у вакуоли могу да се складише отровне супстанце код неких отровних биљака. Боја неких цветова потиче од вакуола које у себи носе одређени пигмент. Вакуола поред ћелијског зида даје чврстину ћелији јер може заузети велики део унутрашњости ћелије.
На крају ове лекције погледајте овај кратак видео.
Енергија произведена у овом процесу је такозвана "животна енергија". Ту енергију жива бића користе да обављала животне процесе.
Једноћелијски и вишећелијски организми
Једноћелијски организми се састоје само од једне ћелије - већина бактерија, квасци, зелена алга хлорела, папучица, еуглена...
парамецијум или папучица
Вишећелијски организми се састоје од много ћелија. Све те ћелије разликују по облику, величини и улози коју обављају у живом бићу. Вишећелијски организми су биљке, гљиве, животиње и човек.
Човек има сто трилиона ћелија!
То је овај број...
100 000 000 000 000 !!!
Ћелије граде сва жива бића ( биљке , животиње, бактерије, гљиве... ) Ћелије се састоје од ћелијских органела, мембрана и цитоплазме.
Ћелије које су сличне по грађи, величини и пословима које обављају скупљају се у групе које се зову ТКИВА! Ткива могу бројати велики број ћелија!
Ткива се удружују у веће целине ( групе ћелија ) које формирају ОРГАНЕ! Један биљни орган као што је лист се састоји од много различитих ткива која се састоје од различитих ћелија! Погледати слику и запазити да различите ћелије формирају одређена ткива која заузимају одређена места у листу.
Пажња! Систем органа не постоји код биљака већ само код животиња! Дакле, код животиња се више органа удружује у целине које обављају одређен заједнички посао. Те целине се зову СИСТЕМИ ОРГАНА. Пример је систем органа за варење којег чине више органа као што су црева, желудац, јетра и други који обављају посао варења хране.
На крају, сви органи код биљака чине један организам ( живо биће ). То су корен, стабло, лист, цвет, плод и семе. Код животиња сви системи органа чине један организам ( живо биће ). Постоје системи органа за дисање, варење, нервни систем, крвни систем и други...
Напомињем да када причамо о живим бићима ћелије сматрамо најмањим деловима живих бића ( као цигле које праве кућу ) а ткива, органи, системи органа и организам су веће групе ћелија ( зидови, прозори, пећ, собе, кров, водовод, струјни каблови те исте куће... ). На крају, када се све ћелије ( цигле ) споје добијемо један организам ( кућу ).
Класификација живих бића
Сва жива бића су груписана у 5 царстава!
На крају лекције обавезно погледати овај видео!!!
Погледати и овај видео обавезно!!!
Full transcript