Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Krebsov ciklus

No description
by

Milica Antolic

on 6 May 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Krebsov ciklus

Krebsov ciklus
KREBSOV CIKLUS
Šta je Krebsov ciklus?
Predstavlja složen proces dalje degradacije acetil-CoA, krajnjeg produkta druge faze katabolizma masnih kiselina, ugljenih hidrata i velikog broja aminokiselina,koji se odvija u mitohondrijama.
Naziv Krebsov ciklus dobio po naučniku Hansu Adolfu Krebsu, koji ga je otkrio 1937. godine, za koji će kasnije dobiti i Nobelovu nagradu.
Poreklo naziva
-
Ciklus trikarbonskih kiselina
-








1. Formiranje citrata, kondenzacijom Acetil CoA i oksaloacetata
Proces katališe i reguliše enzim citrat sintaza . U reakciji metilni ugljenik, acetilne grupe iz Acetil-CoA se kondenzuje sa karbonilnom grupom oksaloacetata; istovremeno tioestarska veza se cepa i oslobađa se slobodni koenzim A.
Acetil-CoA + oksaloacetat +H2O ---> citrat + CoA-SH + H+
CoA-SH dobijen u ovoj reakciji je slobodan i u mogućnosti je da dalje učestvuje u oksidacionoj dekarboksilaciji naredne molekule piruvata da bi se dobio sledeći molekul acetil CoA koji ulazi u ciklus.
2. Pretvaranje citrata u izocitrat preko cis-akonitata.
Enzim akonitaza katališe reverzibilno pretvaranje citrata u izoctirat preko intermedijerne formacije trikarboksilnog cis akonitata.
- H2O + H2O
Citrat --------> cis-akonitat --------> izocitrat
<-------- <--------
+ H2O - H2O


Obzirom da se izocitrat stalno transformiše u produkte metabolizma naredne faze ciklusa, reakcija se u ćeliji stalno odvija udesno.
3. Dehidrogenizacija izocitrata i dobijanje alfaketoglutarata i CO2
Uz pomoć enzima izocitrat dehidrogenaze, izocitrat dehidrogenizira u alfa-ketogulrat. Postoje dve različite izocitrat dehidrogenaze, jedna zahteva NAD+ kao primaoca elektrona, a druga zahteva NADP+. Posledična reakcija katalizovana od strane oba rezličita enzima je identična.

izocitrat dehidrogenaza
Izocitrat + NAD+ (NADP+) ----> a-ketoglutarat+ CO2+ NADH (NADPH) + H+
Mitohondrije imaju obe izocitrat dehidrogenaze, kako onu vezanu za NAD, koja dominira, tako i onu vezanu za NADP. Prva se nalazi samo u mitohondrijama, dok je druga i u mitohondrijama i u citoplazmi. Ovakav način distribucije ukazuje da je enzim najverovatnije regulatorni u samom ciklusu.
4. Oksidacija alfa-ketoglutarata do sukcinil-CoA i CO2
U ovoj fazi a-ketoglutarat prolazi dekarboksilaciju i formira Sukcinil-CoA i CO2. Proces katališe enzimski kompleks a-ketoglutarat dehidrogenaza

a-ketoglutarat dehidrogenaza
a-ketoglutarat + NAD+ + CoA ----> Sukcinil CoA + CO2 + NADH

Alfa-ketoglutarat dehidrogenaza kompleks ima takođe tri enzima, a po stukturi i funkciji je vrlo slična piruvat dehidrogenaza kompleksu. U sastavu i za funkcionisanje pomenuta tri enzima nalaze se i važni su: tiamin pirofosfat (TPP), koenzim A, FAD (flavin adenin dinukleotid) i lipoinska kiselina, NAD+ (nikotinamid adenin dinukleotid), i magnezijum Mg 2+.
5. Pretvaranje sukcinil CoA u sukcinat.
Sukcinil-CoA je visokoenergetski metabolit. Velika količina energije se oslobađa pri hidrolizi tioesterske veze.



Sukcinil-S- CoA + H2O ----> Sukcinat+ CoA-SH + H+
U ćelijama sukcinil-CoA ne gubi CoA grupu prostom hidrolizom tokom koje se troši energija. Umesto toga, podleže vezanoj duploj reakciji, kojom se čuva energija, a tokom kojih je cepanje tioestarske veze praćeno fosforilacijom guanozin difosfata (GDP) u guanozin trifosfata (GTP).

Sukcinil-S- CoA + P + GDP ----> Sukcinat+ GTP + CoA-SH
Enzim koji katališe ovaj proces je sukcinil-CoA sintetaza koja donosi slobodni sukcinat i uzokuje formiranje energijom bogate GTP grupe iz GDP i P- fosfata

GDP koji je formiran u ovome procesu od strane sukcinil-CoA sintetaze, može donirati svoju terminalnu fosfatnu grupu ADP-udaformira ATP, tokom reverzibilne reakcije koju katališe nukleozid difosfokinaza, a bez dodatnog utroška energije
6. Dehidrogenacija sukcinata u fumarat.


Sukcinat, nastao u predhodnom stadijumu iz sukcinil-CoA, se dehidrogenizira u fumarat. Proces se katališe uz pomoć enzima sukcinat dehidrogenaze, koji je u kovalentnoj vezi sa flavin adenin dinukleotidom (FAD), koji ima ulogu akceptora vodonikovog atoma


Sukcinat + Sukcinatdehidrogenaza-FAD ---> Fumarat + Sukcinatdehidrogen.-FADH2
7. Hidratacija fumarata i formiranje maleata.
Reverzibilna reakcija hidratacije fumarata u L-maleat, katalizovana je enzimom fumarat hidratazom, nazvan i fumaraza. Enzim hidrira duplu trans vezu fumarata, ali ne utiče na maleat, cis izomer fumarata ili monokarbonske nezasičene kiseline, sa cis ili trans dvostrukom vezom.
---->
Fumarat + H2O L-maleat
<----
Mg2+
8. Dehidrogenacija malata i formiranje oksaloacetata.
Enzim L-maleat dehidrogenaza vezan je za NAD i prisutan je u mitohondrijama, katališe dehidrogenaciju malata do oksalacetata u zadnjoj reakciji ciklusa limunkse kiseline.
---->
L-malat + NAD+ Oxaloacetat + NADH + H+
<----
Full transcript