Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

Computer parts

No description
by

BR Rubac

on 12 June 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of Computer parts

Matična ploča

Matična ploča je glavna printana poluprovodnička ploča koja omogućava komunikaciju između ostalih hardverskih dijelova u računalu.

Praktično, matična ploča je dom za ostale komponente. Ona direktno utiče na performanse računara shodno mogućnostima njenog čipseta, socketa i kvaliteti ostalih dijelova na ploči.

Vremenom su se pojavljivali razni standardi za matične ploče, odnosno Form Factor koji određuje oblik i veličinu matične ploče, te njen način funkcioniranja i mogućnosti. Danas je uobičajen ATX standard, dok imamo i njegovu mikro varijantu mATX za ploče namijenjene manjim kućištima, dok je obična ATX ploča nešto veća. Također, postoji stari AT standard koji je osnova ATX-a, ali se danas više ne proizvode matične ploče za taj standard. Najnoviji standard je Intelov BTX format matičnih ploča. Poznati proizvođači matičnih ploča su Intel, Gigabyte, MSI, Asus...
Operacijski sustavi
PC/XT format ploče
PC/XT je izvorni standard kojeg je propisao IBM za kućna računala. Nije bio zakonski zaštićen pa je napravljeno puno kopija IBM PC-a.

AT format ploče
Prvi form factor koji je bio masovno korišten. Bio je nasljednik PC/XT-a. Bio je u upotrebi sve do pojave ATX formata.
Baby AT format ploče
Format ploče koji je nasljednik AT formata. Dolazio je u bez AGP utora i bio je manji nego AT matične ploče.
ATX format ploče
ATX format ploče je nastao revolucijom AT formata. ATX je najviše korišteni format kod matičnih ploča i još uvijek je u aktivnoj upotrebi
Mini ATX format ploče
Mini ATX je ista matična ploča kao i ATX, samo što je manjih dimenzija i radi se za manja kućišta
Micro ATX format ploče
Ista matična ploča kao ATX, samo manjih dimenzija čak i od Mini ATX-a.
Flex ATX format ploče
Flex ATX je podstandard Micro ATX-a. Omogućuje prilagodljiv dizajn matične ploče i upotrebljava se u specijalnim računalima.
LPX format ploče
LPX matičnu ploču je osmislio Western Digital. Koriste ih velike OEM kompanije.
Mini LPX format ploče
Mini LPX matična ploča je umanjena verzija LPX matične ploče.
NLX format ploče
NLX matična ploča je "niskoprofilna" matična ploča koja nikad nije doživjela veću popularnost.
BTX format ploče
BTX je najnoviji standard kojeg je propisao Intel. BTX je nasljednik ATX-a.
Micro BTX i Pico BTX formati ploče
Micro BTX i Pico BTX su smanjene verzije BTX matične ploče.
Mini ITX format ploče
Mini ITX ploču je osmislila VIA. Vrlo je sitna i prilagodljiva i ugrađuje se u tanka kućišta.
WTX format ploče
WTX su velike matične ploče koje su dizajnirane za velike radne stanice. Obično imaju više utora za procesor ili hard disk.
Najkorišteniji socketi danas:
Socket 478 - stariji Intel Pentium i Celeron procesori
Socket LGA 775 (Socket T) - Intel Pentium 4, Intel Celeron D, Intel Pentium 4 Extreme Edition, Intel Xeon...
Intel:
AMD:
Socket 754 - AMD Athlon 64, AMD Sempron, AMD Turion i AMD Mobile Athlon 64
Socket 939 - AMD Athlon 64, AMD Athlon 64 FX, AMD Athlon 64 X2
Socket AM2 - zamjena za sockete 754 i 939, koristi DDR2 memoriju
Priključci za RAM memoriju
Priključci za audio uređaje (slušalice, zvučnici, mikrofon...)
USB priključci - služe za priključak vanjskih dijelova računala (miš, tipkovnica, web kamera, pisač...)
Priključak za spajanje računala s internetom putem kabela - LAN
HDMI - priključak za spajanje suvremenih medijskih uređaja
PCI utor - utor za spajanje mrežnih, TV, zvučnih i grafičkih kartica. PCI sabirnica spaja PCI utore sa Southbridge-om. PCI utor je zamijenio PCI Express.
Northbridge - Northbridge je direktno povezan sa procesorom preko FSB-a (sabirnica) što omogućava brz prijenos podataka iz memorije i grafičke kartice. Od njega najviše zavise mogućnosti i performanse matične ploče. Ugrađen je na matičnu ploču i ne može se mijenjati, ali se njegove performanse i voltaža mogu mijenjati kroz BIOS ili softverski.
CMOS baterija - Pamti osnovne podatke u računalu. Ima sistemski sat koji pamti točno vrijeme i kada je računalo ugašeno
Procesor
RAM memorija
Procesor je središnji dio računala koji izvodi osnovne radnje na podacima putem zadanih programskih naredbi. Procesor je srce svakog računala.Moderni je procesor je napravljen od tranzistora, tipično u CMOS izvedbi, planarnom tehnologijom na siliciju ili drugom poluvodičkom monokristalu. Takav procesor se naziva i mikroprocesor. Glavne specifikacije procesora su radni takt, duljina registra...
Prvi procesor je napravio Intel 1971. godine. Nazvan je Intel 4004, a bilo ga je moguće izraditi zahvaljujući integriranoj tehnologiji. Integrirani krug znači da je cijeli CPU na jednom čipu. To je 4-bitni procesor i imao je brzinu od 740 kHz. Izrađen je od 2300 tranzistora.
Motorolin procesor 6800. Razvijen je 1974. godine i takt mu je 1 MHz. To je 8-bitni procesor i sastoji se od oko 4000 tranzistora
Ovo je Intelov 8080 8-bitni procesor razvijen 1074. godine. Radni takt mu je 2 MHz i ima oko 6000 tranzistora.
Zilog je 1976. proizveo procesor Z80. To je 8-bitni procsor kojemu je radni takt bio od 4,5 do 20 MHz. Imao je oko 8500 tranzistora.
Nakon 8080 procesora, Intel je 1978. proizveo 8086 procesor. Taj je procesor bio 16-bitni procesor, imao je oko 29000 tranzistora, a radni takt mu je bio od 4,77 do 10 MHz.
Motorola 1979. godine proizvodi 68000 procesor. Takt mu je bio od 8 do 16 MHz. Bio je 8-bitni procesor i imao je 68000 tranzistora.
1982. godine nam dolazi novi Intelov procesor - 80286. To je bio 16-bitni procesor radnog takta od 8 do 12 MHz. Imao je 134000 tranzistora.
1984. godine nam stiže novi procesor iz Motorole - 32-bitni 68020 procesor. Tom procesoru je brzina bila 16 MHz, a sastojao se od 200000 tranzistora.
Intel 1989. godine izbacuje svoj novi 32- bitni procesor 80486. Radni takt mu je 25 do 66 MHz i sastoji se od 1 180000 tranzistora.
1992. godine nam se javlja nova tvrtka u proizvodnji procesora - DEC. Ona je izbacila model Alpha 21064 koji je bio 64-bitni procesor. Radni takt mu je 150 MHz, a sastoji se od 1 700000 tranzistora.
1993. godine Intel izbacuje svoj prvi Pentium procesor (Pentium I). Takt tog procesora je bio od 60 do 200 MHz, sastojao se 3 100000 tranzistora i bio je 32-bitni procesor.
Motorola, IBM i Apple 1993. godine izbacuju PowerPC 601 procesor. Procesor je bio 32-bitni, radni takt mu je bio 66 MHz i imao je 2 800000 tranzistora.
Intel Pentium II proizveden 1997. godine. To je bio 32-bitni procesor, sastojao se od 7 500000 tranzistora i radni takt mu je bio 233 do 300 MHz.
Iste 1997. godine javlja nam se još jedan proizvođač procesora - AMD sa svojim 32-bitnim procesorom K6. Radni takt mu je od 166 do 233 MHz, a sastoji se od 8 800000 tranzistora.
1999. godine AMD je napravio novi procesor - 32-bitni K7 procesor. Tom procesoru je takt bio od 500 do 1600 MHz. Imao je 22 000000 tranzistora
Intel je procesor Pentium IV izbacio 2000. godine. Procesor je bio 32-bitni, imao je 42 000000 tranzistora, a radni takt je bio od 1300 do 2200 MHz.
2005. godine AMD izbacuje Athlon 64 X2 - prvi AMD-ov dvojezgreni procesor. Takt mu je od 2 do 2,4 GHz i ima 243 000000 tranzistora.
Intel predstavlja Core i7 2008. godine. Procesor ima četiri jezgre, radni takt mu je od 2,66 do 3,2 GHz. Sastoji se od 730 000000 tranzistora.
2010. godina - IBM izbacuje svjetski najbrži procesor. Ima radni tak od čak 5,2 GHz i sastoji se od 1400 000000 tranzistora.
Tvrdi disk
Tvrdi disk sekundarna je jedinica za pohranu podataka u računalima.Sastoji se od kružnih ploča u hermetičkom kućištu koje se vrte oko jedne osi pomoću elektromotora. Ploče su metalne ili staklene, presvučene tankim slojem feromagnetske tvari, a magnetske glave koje lebde tik iznad magnetskog sloja zapisuju odnosno čitaju podatke.

Prvi tvrdi disk kojeg je razvila IBM tvrtka 1956. za računalo IBM 305. Sastojao se od pedeset 24-inčnih magnetskih ploča i zapreminu od otprilike 4,4 megabajta
Prvi disk od 1 GB, IBM 3380. Bio je veličine hladnjaka, težio je 250 kg i cijena mu je bila 40 000 USD.
Full transcript