Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

NIRNBERŠKI PROCES

No description
by

Đorđe Šunjevarić

on 17 March 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of NIRNBERŠKI PROCES

Poledajte sajt koji se bavi potragom za nacističkim ratnim zločincima!
Nastanak suda
Posle pregovora na konferencijama u Teheranu, Jalti i Potsdamu buduće suđenje regulisano je Londonskim sporazumom od 8. avgusta 1945. godine. Spisak budućih optuženika ograničen je na veće ratne zločince evropskih sila osovine. Pravni osnov nađen je u sporazumu o predaji Nemačke, kojim je vlast nad Nemačkom državom data Savezničkom kontrolnom veću i tako omogućavao formiranje organa sa pravnom jurisdikcijom. Predmet rada tribunala ograničen je na povrede pravila ratovanja u periodu posle 1. septembra 1939. godine do kapitulacije.
Mesto suđenja
Predstavnici SSSR-a su se zalagali da suđenja budu održana u Berlinu, što SAD nisu prihvatile jer su htele da suđenje bude u njihovoj kontrolnoj zoni. Nirnberg je bio pogodan i zato što je imao i jednu od retkih očuvanih velikih sudnica i veliko zatvorsko odeljenje. Uz to bio je poznat kao grad nacističkih zborovanja pa je suđenje nacistima baš u tom gradu imalo značajnu simboliku.
Sudije i tužioci
Svaka od četiri velike sile pobednice imenovala je po jednog sudiju, njegovu zamenu i tužioce. Sastav je bio sledeći:
- Pukovnik ser Džefri Lorens (Velika Britanija, sudija i predsedavajući Veća), ser Norman Birket (zamena),
- Frensis Bidl (sudija, SAD) i Džon Parker (zamena),
- Anri Donedje de Vabr (sudija, Francuska) i Rober Falko (zamena),
- General-major Jona Nikičenko (sudija, SSSR) i potpukovnik Aleksandar Volčkov (zamena).
- Tužioci : general-pukovnik Roman Rudenko (SSSR), Robert Džekson (SAD), ser Hartli Šokros (Velika Britanija) i Fransoa de Menton i Ogist Šampetje de Rib (Francuska).
Tok suđenja
Optužnice protiv optuženih lica i organizacija podignute su 19. oktobra 1945. godine, a samo suđenje započelo je mesec dana kasnije, 20. novembra 1945. godine. Optuženi Robert Laj je 25. oktobra u zatvoru izvršio samoubistvo. Izlaganje dokaza trajalo je do 18. decembra 1945. godine. Najveći utisak na javnost ostavili su stravični filmski snimci nacističkih zločina. Posle dužeg većanja, presude su donete 1. oktobra 1946. godine, 7 godina i mesec dana posle početka Drugog svetskog rata. Herman Gering je uspeo da izbegne vešanje i izvrši samoubistvo prokrijumčarenom pilulom cijanida u noći između 15. i 16. oktobra. Svi osuđeni na smrt obešeni su 16. oktobra 1946. godine čime je završen glavni Nirnberški proces.
Nirnberški proces ili Nirnberško suđenje je bilo suđenje istaknutim članovima političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke.
Pod pojmom suđenja u Nirnbergu podrazumevaju se i suđenja nižim zvaničnicima, ukupno 12 takvih suđenja, pred američkim vojnim tribunalima. Glavno nirnberško suđenje trajalo je od 20. novembra 1945. do 1. oktobra 1946. godine, a odvijalo se u Nirnberškoj palati pravde.
Martin Borman
Naslednik Hesa kao sekretar NSDAP. Osuđen na smrt u odsustvu, posmrtni ostaci nađeni 1972. godine.
Karl Denic
Zapovednik ratne mornarice; od 1943. nasledio Redera. Začetnik podmorničke kampanje. Postao predsednik Nemačke po Hitlerovoj smrti. Osuđen je na 10 godina zatvora.
Hans Frank
Načelnik generalne uprave u okupiranoj Poljskoj. Iskazao kajanje.
Vilhelm Frik
Hitlerov ministar unutrašnjih poslova. Izdao nirnberške rasne zakone.
Hans Friče
Popularni radio komentator i vođa odeljenja za vesti u nacističkom ministarstvu propagande. Suđeno mu umesto Jozefa Gebelsa.
Valter Funk
Hitlerov ministar ekonomije. Nasledio Šahta na čelu Rajhsbanke. Oslobođen usled lošeg zdravlja 16. maja 1957. godine.
Herman Gering
Rajhsmaršal, komandant Luftvafe-a i nekoliko odeljenja SS-a. Izvršio samoubistvo noć pre izvršenja smrtne kazne.
Rudolf Hes
Hitlerov zamenik, preleteo avionom u Škotsku 1941. godine.
Alfred Jodl
Generaloberst Vermahta, potčinjeni Kajtelu. Jodla je 28. februara 1953. godine posthumno oslobodio nemački sud za denacifikaciju.
Ernst Kaltenbruner
Najviši preživeli oficir SS-a. Šef RSHA, centralnog obaveštajnog organa nacista. Komandovao mnogim Einsatzgruppen-odredima i nekoliko koncetracionih logora.
Vilhelm Kajtel
Zapovednik Vrhovne komande Vermahta.
Gustav Krup fon Bolen und Halbah
Veliki nacistički industrijalac. Zdravstveno nesposoban za suđenje.
Robert Laj
Vođa DAF, Nemačkog radničkog fronta. Izvršio samoubistvo pre početka suđenja 25. oktobra 1945. godine.
Konstantin fon Nojrat
Ministar inostranih poslova do 1938. godine, nasledio ga Ribentrop. Kasnije, Protektor Bohemije i Moravske. Dao ostavku 1943. usled nesporazuma sa Hitlerom. Osuđen je na 15 godina zatvora. Pušten zbog lošeg zdravlja 6. novembra 1954. godine
Franc fon Papen
Kancelar Nemačke 1932. godine i vice-kancelar pod Hitlerom od 1933. godine. Kasnije, ambasador u Turskoj. Iako ovde oslobođen, kasnije je osuđen kao ratni zločinac pred sudom za denacifikaciju na 8 godina teškog rada, ali je pušten posle žalbe, 2 godine kasnije.
Erih Reder
Zapovednik ratne mornarice do penzije 1943. godine, nasledio ga Karl Denic. Osuđen je na doživotni zatvor. Pušten usled lošeg zdravlja 26. septembra 1955. godine.
Joahim fon Ribentrop
Ministar inostranih poslova.
Alfred Rozenberg
Glavni ideolog rasne teorije. Kasnije, Protektor Istočnih okupiranih teritorija.
Fric Zokel
Glavni ideolog nacističkog programa ropskog rada.
Hjalmar Šaht
Predratni predsednik Rajhsbanke. Priznao kršenje Versajskog ugovora. Na kraju je oslobođen.
Baldur fon Širah
Vođa Hitlerjugenda, kasnije gaulajter Beča. Iskazao kajanje.
Artur Zajs-Inkart
Glavni protagonista Anšlusa. Kasnije, gaulajter okupirane Holandije. Iskazao kajanje.
Albert Šper
Hitlerov omiljeni arhitekta i lični prijatelj. Nadležan za nekoliko industrijskih resora (pos. Ministar naoružanja) i jedna od centralnih figura u rukovodstvu. Iskazao kajanje.
Julijus Štrajher
Propagirao mržnju i ubistva Jevreja kroz svoj nedeljnik Der Stürmer.
Pred međunarodnim vojnim tribunalom bilo je optuženo 24 lica i 6 organizacija. Optužnice su bile različite ali su svi bili optuženi za neko ili za sva od sledeća četiri krivična dela:
1. Učestvovanje u zajedničkom planu ili zaveri za sprovođenje zločina protiv mira;
2. Planiranje, započinjanje i vođenje agresorskih ratova i drugih zločina protiv mira;
3. Ratni zločini;
4. Zločini protiv čovečnosti.
Nirnberški proces, koji je završen 1. oktobra 1946. godine presudama istaknutim članovima političke, vojne i ekonomske elite nacističke Nemačke, ostaće upamćen kao prvo međunarodno suđenje za ratne i druge zločine protiv međunarodnog prava. Bio je to poslednji udarac nacistima čiji su visoki zvaničnici osuđeni na najteže kazne.
Gering:
Moja savest je čista
Posebno je bilo interesantno ponašanje feldmaršala Geringa, koji je tokom suđenja nastojao da ceo proces pretvori u farsu. Za vreme suđenja više puta je sa ponosom izjavio: „Ja nemam savest. Moja savest je Adolf Hitler.“ Proglašen je krivim po svim tačkama za ratne zločine i osuđen na smrt vešanjem. U trenutku kada mu je izrečena presuda skinuo je slušalice i nonšalantno izašao iz sudnice. Gering je uložio žalbu na smrt vešanjem i tražio da kazna bude izvršena streljanjem, jer je smatrao da je to dostojno oficira. Nakon što je njegov zahtev odbijen, izvršio je samoubistvo 15. oktobra 1946. godine, dan pred izvršenje kazne, pregrizavši kapsulu cijanida koju je sakrivao u ćeliji u kutijici za kremu.

NIRNBERG
PROCESI PROTIV NACISTIČKIH RATNIH ZLOČINA
NIRNBERŠKI PROCES
OSUĐENI NA SMRT:
OSUĐENI NA SMRT:
OSUĐENI NA DOŽIVOTNI ZATVOR:
OSUĐENI NA SMRT:
OSLOBOĐENI:
OSUĐENI NA SMRT:
OSUĐENI NA SMRT:
OSUĐENI NA 10/15 GODINA ZATVORA:
OSUĐENI NA SMRT:
OSUĐENI NA 20 GODNA ZATVORA:
Hajde da zavirimo u suđenje!
Simon Vizental (1908-2005) je najviše poznat po prikupljanju informacija o nacističkim ratnim zločinima kako bi im se sudilo.
Sam Vizental je preživeo Holokaust. Bio je interniran u više koncentracionih logora, ali ga je oslobodila američka vojska 1945. godine. 1977. je osnovao Centar Simon Vizental, memorijalni centar o holokaustu, kao i dokumentacioni centar posvećen pronalaženju nacističkih ratnih zločinaca.
On i njegov Jevrejski dokumentacioni centar, smešten u Beču, bili su zaslužni za hvatanje i osuđivanje glavnog organizatora Endlösung-a, Adolfa Ajhmana. Simon Vizental je takođe pomogao u pronalaženju oficira Gestapoa, koji je odgovoran za hapšenje Ane Frank: njegovo priznanje je pomoglo da se opovrgnu tvrdnje da je dnevnik Ane Frank falsifikat.
NISU SUĐENI:
Evo šta mr Vladimir Petrović za temu RATNI ZLOČIN NE ZASTAREVA u broju 11 časopisa
Pravda u tranziciji
kaže!

http://www.operationlastchance.org/
NIRNBERŠKI PROCES
Prezi prezentacija
PROCESI PROTIV NACISTIČKIH RATNIH ZLOČINA






by Đorđe Šunjevarić

KRAJ
Full transcript