Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

KOGNITIVNE PRISTRASNOSTI

No description
by

M Ivanovic

on 15 May 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of KOGNITIVNE PRISTRASNOSTI

Potonula
investicija
Tendencija da se neko uverenje održava, da nastavljamo da verujemo u njega samo zbog toga što smo (se) u to već investirali.
KOGNITIVNE PRISTRASNOSTI
Potvrdjivanje
Tendencija da se traže i nalaze potvrđujući dokazi koji bi podržali već postojeća uverenja i ignorisali ili reinterpretirali dokaze koji ih ne potvrđuju.
Kasno
uviđanje
Tendencija ljudi da događaje opažaju kao više predvidljive nego što jesu.
Posle nekog događaja, ljudi često veruju da su znali ishod događaja pre nego što se stvarno dogodio.

Samo - opravdanje
(self - justification)
Kognitivna disonanca, kada ponašanje nije u skladu sa uverenjima, rezultira samo-opravdavanjem.
Heuristik
dostupnosti
To je opšti termin koji se koristi da bi opisao brojne perceptivne efetke kod posmatrača.
Neki od njih mogu dovesti do izobličenja, perceptivno netačnih sudova ili nelogičnih tumačenja.
Pojam kognitivne pristrasnosti su 1972. godine prvi uveli Amos Tverski I Danijel Kaneman.
1. adaptivni
smisao
2. greške
kod
mentalnih
mehanizama
Slepa mrlja
Heuristika
supstitucije
Efekat
familijarnosti
3. Greške memorije i pristrasnosti
Čovekov kognitivni aparat:
1. Intuitivni (brzi)
:

2. Socijalne pristrasnosti
1. Pristrasnosti vezane za donošenje odluka, stvaranje stavova i kreiranje mišljenja
K
GNITIVNE
PRISTRASNOSTI
reaguje na ljutito ili nasmejano lice, lake probleme (npr. koliko je 2 + 2?);
2. Racionalni
(spori
):
on analizira, govori nam o tome zašto je neko nasmejan ili ljut, koliko je 189 x 351 itd. - zahteva pažnju, napor i reaguje sporo.
Primer:

U epruveti se nalazi jedna ameba. Svakog minuta, ona se razmnožava prostom deobom: od jedne nastanu dve; od dve nastanu četiri; od četiri nastane osam… Epruveta se napuni do vrha za 60 minuta. Ako u epruvetu stavimo dve amebe, koliko će vremena biti potrebno da se napuni?



30 min?

Tačan odgovor je 59 min.
Zašto većina ljudi odgovara samouvereno, ali pogrešno?
Problem sporog sistema
- racionalnog selfa: ograničenih je kapaciteta.
Problem brzog sistema
- emocionalnog selfa (intuicije): ponaša se kao da ima odgovor na sve.
„Efekat izloženosti“
- ponavljati nešto dovoljno dugo i ono će postati istina.
1a)
„Pesimizam kao pristrasnost“
- predstavlja tendenciju nekih ljudi, posebno onih koji pate od depresije da preuveličavaju vrednost negativnih stvari koje im se dešavaju.
1b)
„Posmatrač - očekivanja efekat“
- kada istraživač očekuje dati rezultat i zato nesvesno manipuliše eksperimentalnim uslovima ili tumači podatke ne bi li potvrdio svoja očekivanja.
1c)
„Efekat pristrasnosti rizika“
- tendencija da se preuzme veći rizik kada se doživljaj bezbednosti povećava.
1d)

Naivni cinizam“
- kada očekujemo više egocentričnu pristrasnost u drugima nego u sebi.
2a)
„Pravedno - svetski fenomen“
- tendencija da ljudi veruju da je svet pravedan i da će zato ljudi „dobiti ono što zaslužuju“.
2b)
Stereotipi
- očekivanja da će neki član grupe imati određene karakteristike bez relevantne informacije o tom pojedincu.
2c)
„Google efekat“
- tendencija da se zaborave informacije koje se mogu lako naći na mreži pomoću internet pretraživača.
„Lažno sećanje“
- forma neatribucije gde je sećanje zamenjeno imaginacijom.
3a)
3b)
1a. Na koliko ste „sudara“ izašli prošlog meseca?
A. 1-3
B. 3-5
C. 0

1b. Na skali od 1-5, koliko se srećno osećate u
poslednje vreme (5 je najviši stepen sreće)?
A. 1
B. 2
C. 3
D. 4
E. 5

• Korelacija se čini prirodnom.
• Lični doživljaj sreće - viši stepen - veći broj izlazaka. (direktna proporcionalnost)
• Kada je okrenut redosled pitanja, korelacija je bila obrnuto proporcionalna u vezi sa brojem sastanaka.
• Ukoliko se odmah nakon pitanja na koje je moguć objektivan odgovor postavi pitanje koje zahteva
subjektivnu procenu, ona
će biti pod uticajem
prvog pitanja i
odgovora.

Da li je lako izmanipulisati ljudski um?
Primer
: Eksperiment 1969. - Robert Zajnoc (njegova slika), profesor socijalne psihologije na Univerzitetu u Mičigenu
Rezultati:
• Reči koje su publikovane više puta, svrstavane u kategoriju prijatnih od onih koje su štampane samo jednom.
• Veći broj ponavljanja - veća verovatnoća da će biti tako „shvaćene“.

Efekat
uokviravanja
Zamislite da se zemlja u kojoj živite priprema za izbijanje azijske bolesti za koju se očekuje da će ubiti 600 vaših sunarodnika. Predložena su dva programa odbrane od bolesti:
Zamislite da se zemlja u kojoj živite priprema za izbijanje azijske bolesti za koju se očekuje da će ubiti 600 vaših sunarodnika.
- Dva problema su formalno identična.
- Sigurna opcija (A) VS rizična opcija (B).

Razlika
: u načinu na koji su formulisani okviri:
1)
pozitivan okvir
- broj preživelih
2)
negativan okvir
- broj izgubljenih života

Tendencija da druge smatramo sklonijim pogrešnom zaključivanju, pri čemu smo manje - više slepi za sopstvene greške u mišljenju.

Ekseperiment
- Ričard Vest (Richard West) i Kit Stanovič (Keith Stanovich) - Univerzitet Džejms Medison i Univerzitet u Torontu
• Metode koje primenjujemo dok posmatramo druge i sebe same:
iracionalni izbori i odluke drugih. Problem promatramo „spolja“ i bolje uočavamo greške;
Bihejvioralni pokazatelji:
izbori i odluke nas samih;
Introspekcija:
• Pokretači kognitivne pristrasnosti i „krivci“ za greške u mišljenju su dominantno nesvesni, introspekcija ne može biti od pomoći.

• Navodi na opravdavanje sopstvenih grešaka.

Ono što nam brže pada na pamet, češće je i tačnije.
Koliko je događaj dostupan našem pamćenju, mi ga smatramo toliko verovatnim.
Poreklo strategije: oslanjamo se na verodostojnost našeg pamćenja.

Tri heuristika na koje se ljudi oslanjaju u situacijama neizvesnosti i donošenja odluka:
1. Reprezentativnost
2. Dostupnost
slučajeva
ili scenarija
3. Prilagođavanje
datim
informacijama
Postoje dve strategije samo-opravdanja:
1. Interna odnosno unutrašnja samoopravdanja (IS)
2. Spoljašnja samoopravdanja (ES)
Unutrašnje samo-opravdanje se odnosi na promenu u načinu na koji ljudi doživljavaju svoje akcije.
Spoljašnje samo-opravdanje odnosi se na korišćenje spoljnih izgovora da se opravdaju nečiji postupci.
Kolika je ozbiljnost negativnog, odnosno nepovoljnog ishoda?
Kognitivna disonanca:
postojanje konflikta između naših stavova;
potreba ljudi da ostvare doslednost u verovanju i ponašanju;
(stokholmski sindrom kupca)
Podsvesno opravdavanje naših kupovina, posebno onih skupih.
Podstiče da se dobro osećamo nakon što donesemo lošu odluku.
To su mentalni zakoni kojima svi mi podležemo, svakog dana, bez izuzetka.

Sve se vraća sve se plaća!


To je karma!
Full transcript