Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ У УЧЕЊУ И НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

No description
by

Marija Nijemcevic

on 20 December 2014

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ У УЧЕЊУ И НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА

САВРЕМЕНИ ПРИСТУПИ У УЧЕЊУ И НАСТАВИ СТРАНИХ ЈЕЗИКА
Функционални
приступ
Један од важних задатака методике наставе страног језика јесте изналажење метода или приступа и техника чијом би се применом унапредио процес учења страног језика, постигла мотивисаност и заинтересованост ученика и обезбедио креативни контекст учења са акцентом на значењској комуникацији.
доба метода
неке наглашавају важност ученикових урођених карактеристика
друге истичу улогу средине у којој се језик обликује
треће покушавају да интегришу карактеристике ученика и факторе средине како би објасниле процес учења страног језика
Код нових метода у настави страних језика инсистирало се на значењској комуникацији у процесу учења страног језика. Циљ је био да се са механичког учења правила и дефиниција пређе на учење самог језика.
функционални приступ
когнитивни приступ
интеракционистички
приступ
холистички приступ
комуникативни приступ
Функционални приступ има задатак да ученицима помогне да своје пасивно знање трансформишу у активну језичку компетентност.
Мишел и Мајс описују функционални приступ учењу страног језика као један од могућих приступа развоју интерјезика, при чему се примарни значај даје усвајању значења и постизању личних комуникативних циљева.
основни појмови у овом приступу су
потребе
садржај
ситуације у којима људи комуницирају, а за потребе успешне комуникације користе различите језичке функције
дијалози
коришће и драматизација одломака из књижевних текстова
новински
чланци
интервјуи
текстови
поп песама
У настави заснованој на функционалном приступу, учењу страног језика се приступа
Tекст се користи као улазна информација. Он садржи јединице које ће се вежбати или презентовати у току часа страног језика. На овај начин ученицима се пружа могућност да савладају нове језичке јединице и да увиде како се језик разликује у зависности од контекста у којем се користи.
Функционални приступ пропагира два типа оријентације у настави страних језика:
оријентација ка већој заступљености структура
оријетација ка мањој
заступљености структура
Наставник мање пажње посвећује презентацији граматике и граматичким вежбањима. Основни циљ је оспособљавање ученика за комуникацију са светом ван учионице у којем нема наставника који ће помагати кад год то затреба.
Оријентација ка већој заступљености структура подразумева потпуну контролу наставника, у смислу задатака, типа интеракције на часу и избора језичког материјала.
Когнитивни приступ
когнитивна теорија Жана Пијажеа
разматра значај когнитивних процеса за учење и заснива се на принципима двеју теорија:
трансформационо – генеративна теорија Ноама Чомског
Урођене предиспозиције омогућавају човеку да спонтано и природно усваја било који језик и да повезује нову материју са већ постојећим когнитивним концептима или пропозицијама.
Само смисаоно учење које се заснива на претходном искуству и знању може бити сврсисходно и постати део дугорочне меморије.
Процес учења страног језика у школским условима није природан и спонтан као што је то процес усвајања матерњег језика. Међутим, бројне симулације ситуација из реалног живота могу помоћи да се умањи јаз између природних услова у којима се матерњи језик усваја и вештачких услова које диктира институција, план и програм, наставни материјал и наставник.
Когнитивни приступ занемарује важне аспекте човекове личности, као што је његова способност да истовремено мисли и осећа, да користи своје искуство у новим активностима, да поседује способност да се игра чак и у одраслом добу.
Холистички приступ
- креативност
- игра
- дивергентно размишљање
- покрет
- активни приступ учењу
Искуствена теорија учења
- Директно искуство недостаје у учионицама где се страни језик учи, али не и доживљава.
Искуство, као централни подстицај и мотив за учење, треба искористити и у настави.
Учење је процес људске адаптације на услове средине. Овакво учење укључује целокупну особу, па стицање знања и вештина није само резултат когниције, већ укључује интегрисање размишљања, осећања, разумевања и понашања.
У настави страног језика не треба раздвајати интелект и емоције, већ треба обратити пажњу на оба аспекта и дозволити ученицима да кажу своја лична искуства и да покажу осећања и начине на које би они реаговали у новим ситуацијама.
Интеракционистички приступ
Ученици усвајају језик само кроз интеракцију са околином (социо - културна условљеност). У тој интеракцији важну улогу има игра.
Школа би требало да буде средина у којој се дете развија у сваком смислу, али искључиво уз помоћ медијатора, особе која га подучава, и ако се налази у друштвеној интеракцији између две или више особа са различитим нивоима знања и вештина. Медијатор обликује искуство детета и помаже му да усвоји ново градиво на одговарајући начин. Осим говора, важни облици комуникације са другима су знаци и симболи .
Комуникативни приступ
комуникативни обрт/комуникативна прекретница
70-их година
Kомуникацијa je као суштински конститутивни аспект социјалног деловања.
У ово време су формулисане и неке значајне теорије комуникације, што је довело и до конституисања комуникологије као самосталне научне дисциплине.
Пет аксиома комуникације:
(1) не може се не комуницирати!
(2) успех комуникације зависи не само од садржаја поруке већ и од односа између комуникационих партнера
(3) партнери често на различит начин опажају и интерпретирају ток комуникације
(4) на комуникацију утичу не само вербални већ и невербални фактори (нпр. визуелни контакт током разговора)
(5) комуникациони односи могу бити комплементарни (уколико међу партнерима постоји хијерархизовани однос) или симетрични (ако партнери теже равноправности)
Паул Вацлавик
Идеју о стицању комуникативне компетенције као главном циљу учења страних језика разрађивао је седамдесетих година 20. века и немачки англиста Ханс-Еберхарт Пифо. Истовремено се и у Великој Британији Хенри Видоусон залагао за одређену врсту комуникативног приступа у настави страних језика који је назван прагматично – функционалним.
Комуникативна компетенција обухвата способност владања рецептивним и продуктивним језичким вештинама. Оваквим схватањем језик се не посматра више само као систем, већ у првом реду као средство споразумевања и интеркултурног комуникативног делања.
Kомуникативни метод одликује се стављањем ученика у први план, са свим његовим индивидуалним карактеристикама и мотивацијом за учење страног језика, и то пре свега уважавањем потребе за његовом активном улогом у настави (избором задатака који га подстичу на вербалну делатност и усвајањем одређених стратегиjа учења).
Учење страног језика доживљава се као социјални чин, одвија се у групи и захтева различите форме кооперације са околином.
Наставни материјали су аутентични и концептуално отворени (с преовлађујућим аспектом реалних комуникационих ситуација и реалне језичке продукције), тако да омогућавају индивидуални приступ садржајима, у складу с интересовањима и могућностима сваког ученика. Да би се комуникативна компетенција могла остварити, неопходно је комуникативно деловање у самој настави; вештине се могу стицати само непрестаном применом у наставној и ваннаставној пракси.
Алтернативни приступи
С обзиром на то да коришћењем званичних и општеприхваћених приступа често није долазило до успеха у учењу страних језика, јавили су се тзв. алтернативни приступи. Већини тих приступа признаје се извесна делотворност, али и замера ненаучност, произвољност, комерцијална оријентисаност.
сугестопедија
суперучење (superlearning)
учење језика у заједници (Community Language Learning)
Тихи пут (silent Way)
потпуни физички одговор (Total Physical Response)
природни приступ (natural Approach)
Учење се организује у угодној атмосфери, лишеној било какве напетости и страха, у којој ће сва чула примати позитивне сигнале (путем пријатне музике, избора мирних боја у учионици, технике ритмичног дисања, слободе кретања и сл.) и доприносити потпуном опуштању. Опуштање чини ученика ментално потпуно прибраним и пријемчивијим за пријем сигнала. Тиме и учење бива успешније. Што се тиче наставне методе, садржај који се усваја (најчешће граматичког карактера) изложен је на постерима и зидним сликама. Разумевање текстова који се у настави обрађују (углавном приказа свакодневних ситуација) постиже се путем превода на матерњи језик. Потом се дате ситуације понављају у виду сценских дијалога.
посебан вид сугестопедијског учења у којем се језички материјал углавном прима путем аудио – записа, пошто наставник уопште не постоји или се, пак, наставници редовно смењују, што спречава везивање за особу из спољног света и омогућава потпуну концентрисање на функционисање сопственог организма и ток сопственог учења.
Учење језика у заједници огледа се у саветодавној функцији наставника, који у разговору са учеником открива његове проблеме, жеље, потребе и помаже му да их у процесу учења превазиђе или оствари. Стога на нижим стадијумима учења нема корекције, критике и оцењивања, већ само поступака који помажу ученику да постепено развија осећај сигурности и самопоуздања. Сама презентација наставне грађе одвија се у двоструком кругу – иста порука нуди се најпре на матерњем језику, а потом и на страном, тако да ученици самостално могу извлачити закључке о функционисању истих елемената и структура у оба језика. У примарној несамосталној фазиученик саопштава наставнику поруку коју жели да искаже на страном језику, а наставник је формулише на страном језику и ученик је понавља. После извесног времена очекује се да ће ученику бити потребно све мање и мање превода , док у једном тренутку не постане потпуно самосталан и почне да користи језик без екстерне помоћи. У граматичком раду преовлађују вежбе супституције.
Овај приступ се односи на дидактичко – методичку функцију наставника – он покушава да током наставе не даје никаква вербална упутства (уколико су она уопште неопходна, наставник их прослеђује невербалним сигналима). Циљ наставе представља решавање одређених задатака, најчешће у форми групног рада. Наставникова улога је секундарна и своди се на постављање задатака и усмеравање ученика приликом трагања за решењем.
Страни језик се не учи већ усваја (аналогно начину на који се усваја матерњи језик), због чега се у настави избегавају експлицитна граматичка упутства, која не треба да обухвате више од 20 процената укупних језичких садржаја;
б) Презентовани језички материјал је богат, разноврстан, а пре свега разумљив и минимално изнад достигнутог нивоа знања;
в) Негативно дејство афективног филтера умањује се пријатном атмосфером, неприморавањем ученика на говор пре него што они искажу спремност на то, одсуством корекције формалних грешака – грешке се коригују само уколико ометају комуникативни наум – мотивисањем на рад избором тема које одговарају ученичком интересовању. У методичкој реализацији овог приступа претпоставља се да наставник од самог почетка користи искључиво циљни језик и да у настави примењује разноврстан и аутентичан писани и аудио – материјал. У настави се напредује од фазе слушања, преко ране продукције (уз велики број грешака), до фазе проширене продукције (и тачног говора).

Благојевић, С. и Д. Кулић (2013) Страни језик на терцијарном степену образовања - теме из наставе и учења, Филозофски факултет, Ниш.
Дурбаба, О. (2011) Теорија и пракса учења и наставе страних језика, Београд: ЗУНС, Сазнавање и настава, ИПИ: Београд.
Блажевић, Невенка (2007) Grundlagen der Didaktik und Methodik des Unterrichts Deutsch als Fremdsprache, Свеучилиште у Ријеци, Ријека.


Neuner, Gerhard & Hunfeld, Hans (1993) Methoden des fremdsprachlichen Deutschunterrichts. Eine Einführung. München u.a.: Langenscheidt
Full transcript