Loading presentation...

Present Remotely

Send the link below via email or IM

Copy

Present to your audience

Start remote presentation

  • Invited audience members will follow you as you navigate and present
  • People invited to a presentation do not need a Prezi account
  • This link expires 10 minutes after you close the presentation
  • A maximum of 30 users can follow your presentation
  • Learn more about this feature in our knowledge base article

Do you really want to delete this prezi?

Neither you, nor the coeditors you shared it with will be able to recover it again.

DeleteCancel

Make your likes visible on Facebook?

Connect your Facebook account to Prezi and let your likes appear on your timeline.
You can change this under Settings & Account at any time.

No, thanks

БИОЛОГИЈА 7. РАЗРЕД - ЉУДСКО ТЕЛО

No description
by

Vladimir Petrović

on 26 September 2016

Comments (0)

Please log in to add your comment.

Report abuse

Transcript of БИОЛОГИЈА 7. РАЗРЕД - ЉУДСКО ТЕЛО

Нивои организације биолошких - живих система
Људско тело
Антропологија
Атом
Ћелија је основна градивна јединица сваког живог бића
Молекул
ДНК молекул
ДНК молекул састављен од атома - црвене, плаве, беле куглице на слици
Ткива
Групе ћелија сличних по облику, величини, грађи и функцији удружују се у целине које се називају ткива
Покровно ткиво
Потпорно ткиво
Мишићно ткиво
Нервно ткиво
Крвно ткиво
Коштано ткиво
Хрскавичаво ткиво
Везивна ткива
Гради мишиће
Гради кожу и облаже телесне шупљине изнутра. Ћелије овог ткива су плочасте, цилиндричне, коцкасте...
Заштитна улога
Органи
Основне ћелије људског организма су матичне ћелије.
Од њих настају све ћелије, сва ткива и органи тела.
Срце
Плућа
Мозак
Ткива се удружују у органе...
Погледати обавезно видео који показује свемир од најмањег атома до највеће галаксије
Системи органа
Су системи начињени од органа повезаних у целину који обављају заједничке функције
Пример: систем органа за варење
Желудац
Организам
Састављен од многих система органа који овој беби омогућавају живот
Антропос - на грчком човек
Кликните на линк:
http://sr.wikipedia.org/wiki/Vitruvijev_%C4%8Dovek
Биологија 7. разред
Ћелије могу бити различитих облика, функција и величина
За оне који желе више кликните на:
http://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B7%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B0_%D1%9B%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0
Атоми се хемијским везама удружују у ...
Невероватан број различитих молекула се удружио и направио сложен систем који називамо ћелија
За оне који желе више, кликните на:
http://www.index.hr/black/clanak/20-nevjerojatnih-cinjenica-o-ljudskom-tijelu/659811.aspx
је најмањи делић живе и неживе материје
Више о атому на:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%90%D1%82%D0%BE%D0%BC
састоји се од више врста крвних ћелија и плазме
састоји се од више врста коштаних ћелија. Много је чвршће од хрскавице. Сви они граде кости
Граде га групе од две-три ћелије обавијене заједничким омотачем. Простори између ових ћелија испуњени су еластичном масом - хрскавицом
Сачињавају га ћелије звездастог облика којима се информације преносе кроз тело. Ово ткиво гради мозак, кичмену мождину и нерве - живце.
Ћелије овог ткива су вретенасте или цилиндричне. Постоје три врсте овог ткива у нашем телу: глатко, порпречно-пругасто и срчано
Садрже издужене ћелије које су међусобно удаљене. Између њих се налазе везивна влакна. Могу бити еластична, растресита и масна. Улога им је да повезују сва остала ткива.
ту спадају...
Ћелија
Кратак видео о ћелији: најбоље је одгледати га после осталих слајдова.
Разлике између митозе и мејозе
Људско тело, као и тела вишећелијских животиња састоји се од великог броја различитих ћелија
Нека жива бића као што је ова еуглена састоје се од само једне ћелије
Постоје биљне и животињске ћелије. Биљне се разликују по томе што имају чврст ћелијски зид, вакуолу и хлоропласте.
Мало подсећање шта су хлоропласти на линку испод:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%A5%D0%BB%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D1%81%D1%82
Већина ћелија нашег организма је толико ситна да их можемо видети само под микроскопом. Али, неке ћелије као што су нервне могу бити дуге и до 1 метра.
Ћелије се разликују и по облику:
Могу бити лоптасте, плочасте, звездасте, вретенасте, амебоидне...
Према врсти, такође, разликујемо велики број ћелија. То су: мишићне, коштане, нервне, крвне, полне и друге...
Грађа
Врсте
Ћелија је грађена од органских и неорганских супстанци
Неорганске супстанце су вода и минералне соли
Органске супстанце су беланчевине ( протеини ), угљени хидрати, масти и још много других...
Постоје прокариотске и еукариотске ћелије
Прокаритске немају дефинисано једро - наследни материјал је разбацан по цитоплазми. Имају од органела само рибозоме. Овакве грађе су бактерије.
Еукариотске ћелије имају јасно дефинисано једро и остале ћелијске органеле.
Више о прокариотима на доњем линку:
http://sr.wikipedia.org/sr/%D0%9F%D1%80%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BE%D1%82%D0%B5
Да се вратимо на поређење ћелије и неке фабрике у којој се нешто производи. Као што у фабрици постоје разне машине за производњу тако и у ћелији постоје "машине" за производњу и контролу производње које називамо ћелијске органеле. Свака органела има своју посебну улогу.
Да видимо бар неке од бројних органела које ћелија поседује?
Једро
или зрнасти ЕР ( Ендоплазматични ретикулум ) назива се тако јер има на својој површини "зрнца" која се зову рибозоми.
Ретикулум
на латинском језику значи мрежа.
Глатки ендоплазматични ретикулум
нема
рибозоме.
Једро је контролни центар ћелије - оно
контролише
рад свих осталих органела ћелије и деобу ћелије. Такође, у једру се ствара
ДНК
. У једру се налазе хромозоми.
прати стрелицу
Хромозоми су дугачке нити изграђене од молекула
ДНК
! У једру се хромозоми могу видети у току ћелијске деобе. Пре почетка ћелијске деобе они нису дефинисани и постоје у облику хроматина. О ћелијској деоби ћемо мало касније.
Гледајте пажљиво ову слику. Замислите да је хромозом умршено клупко кога треба размрсити. Када га размрсимо добијемо две спирално увијене нити које називамо молекул
ДНК
( Дезоксирибонуклеинска киселина ). Ове нити ДНК на себи носе "делове" које називамо
гени
. Ти делови ДНК које називамо гени су носиоци наследних особина - од њих зависи како ће новорођено живо биће изледати и како ће се понашати.
Молекул ДНК
Гени
Хромозом
Ћелија
двоструки спирално увијени ланац ДНК молекула
једро
Обратите пажњу да се хромозоми налазе у једру ћелије
Ова слика је врло важна. На њој су представљени хромозоми човека. Њих укупно има 46 или 23 пара. Видимо да су хромозоми груписани у парове. Свака врста живих бића има одређен број хромозома - пси имају на пример 78 хромозома ( 39 пара ) док мачке имају 38 хромозома (19 пара ). Вратимо се нашој слици. Обратите пажњу на последњи 23-ћи пар хромозома код човека. Тај пар чине такозвани полни хромозоми. Видимо да тај пар чине хромозом који је назван Х хромозом и хромозом који је назван Y. Зашто је то важно? Ево зашто. Ако имате комбинацију ХХ родићете се као девојчица а ако имате комбинацију ХY родићете се као дечак. Дакле, на овој слици само гледајући хромозоме 23 пара можемо закључити да су то хромозоми мушке особе јер је хромозом Y ( мушки хромозом )много мањи од хромозома Х ( женског хромозома ). Просто, зар не? :)
Ова слика представља КАРИОГРАМ. То је графички приказ хромозома који су поређани у парове по величини. Први пар је највећи, 22-ги пар је најмањи.
Пажња: Све врсте ћелија имају једро сем ћелија
црвених крвних зрнаца
које га немају.
погледајте слајд број 8
хистони
хроматиде
једарце
унутар једра налазе се једно или више једараца. Она имају улогу у производњи делова рибозома.
МИТОХОНДРИЈЕ
су места ћелијског дисања и ту се производи енергија за рад ћелије. Другим речима то су батерије или мотори ћелије. У овим моторима се уз помоћ кисеоника којег удишмо сагоревају шећери које уносимо преко хране и ствара се енергија потребна за рад ћелије и њених органела - другим речима на тај начин се ослобађа енергија која је ускладиштена у шећерима. Ево једног поређења. Када упалите ватру она ослобађа енергију тјс гори. То је могуће само због присуства кисеоника. Ако не би било кисеоника ватра не би могла да гори и угасила би се.
РИБОЗОМИ
СУ СИЋУШНА ОКРУГЛА ТЕЛАШЦА КОЈА ПРОИЗВОДЕ ПРОТЕИНЕ ( БЕЛАНЧЕВИНЕ )
ЛИЗОЗОМ
то је органела која врши варење оштећених делова ћелије. То врши помоћу ензима који се налазе у њој. Лизозом брани ћелију и од бактерија и вируса који доспеју у њу тако што их уништи ( свари ) својим ензимима.
је гранични слој између ћелије и међућелијског простора. Омогућава пролаз одређених молекула у ћелију и из ћелије - неке пропушта, а неке не.
ЋЕЛИЈСКА МЕМБРАНА
ГОЛЏИЈЕВ АПАРАТ
је део глатког ендоплазматичног ретикулума и он ствара и сакупља протеине и масти и потом их шаље у део ћелије где су они потребни.
Ендоплазматични ретикулум - у слободном преводу "мрежа која се налази у унутрашњости цитоплазме" је место складиштења и транспорта различитих молекула као што су масти, протеини и други...
ЦЕНТРИОЛА
плива у густом слоју цитоплазме која се зове центрозом. Центриоле имају улогу у деоби ћелије тако што "плету" нити деобног вретена.
центрозом
Вакуоле су кесице обавијене опном које складиште и преносе супстанце које су произведене у ћелији или су ушле у ћелију од споља. Такође складиште продукте разградње у ћелији и воду.
ЦИТОПЛАЗМА
Је желатинозна маса која испуњава ћелију и у њој "пливају" све остале наведене органеле. Састоји се од воде, угљених хидрата ( шећера ), масти, соли и од ензима који убрзавају реакције ( рад других органела ) унутар ћелије.
ДЕОБА ЋЕЛИЈЕ
Владимир Петровић
2014 - 2015
прављено:
V
У нашем телу постоје на хиљаде врста различитих молекула. Неки од њих су вода, масти, протеини, витамини, шећери и многи други...
ДНК молекул са ГЕНИМА који су носиоци наследних особина. Свако живо биће преноси своје особине на своје потомство помоћу гена.
Борис Бекер и његова ћерка
Наставник биологије:
Наше тело се састоји од 100 трилиона ћелија. То је 100000000000000 ћелија!!!
Неке занимљивости о људском телу пре него што почнемо да учимо. Кликните на линк испод.
http://opusteno.rs/zanimljivosti-f19/100-zanimljivih-cinjenica-o-ljudskom-telu-t10514.html
Занимљивости
Све те ћелије ће настати када се буду спојиле само две ћелије. Прва ћелија је јајна ћелија жене а друга ћелија је сперматозоид мушкарца. То спајање женске и муше полне ћелије назива се оплодња и као резултат тога настаје зигот. Зигот је уствари оплођена јајна ћелија.
Јајна ћелија је уједно и највећа ћелија у нашем организму. Најмања ћелија је сперматозоид. Око 170 000 сперматозоида тежи као једна јајна ћелија.
Јајне ћелије и сперматозоиде производе у својим телима жене и мушкарци када достигну полну зрелост.
Да ли морам да кажем да свака јајна ћелија коју жена произведе у свом телу и сваки сперматозоид којег произведе мушкарац у свом телу имају у себи једро у којем се налази наследни материјал?
Зигот је почетак новог живота ( бебе ) и он већ има особине оца и мајке које је добио преко сперматозоида и јајне ћелије када су се они спојили.
Да причу учинимо још интересантнијом морам још рећи да зигот у себи има информацију или упутство како да направи цело људско тело. Где је скривено то упутство? Па у генима наравно.
Како сада почиње прављење будућег људског тела и свих оних ћелија чији број има 12 нула?
зигот
Новак Ђоковић настао од зигота
Ово је "књига" са упутствима како направити човека
Пре него што то објасним морате знати да постоје телесне ћелије ( ћелије које чине разна ткива и цело наше тело ) и полне ћелије ( јајна ћелија и сперматозоид ) од којих је настао зигот и касније све остале врсте телесних ћелија!
Ево и кратког видеа о зиготу.
Дакле, морате да знате да све ћелије настају од зигота! Како? Постоје два начина стварања нових ћелија. Први начин који се зове МИТОЗА ( тако настају касније сва ткива, органи и системи органа ) и МЕЈОЗА ( тако настају полне ћелије које смо већ поменули када човек достигне полну зрелост ). Код човека је то негде око 13-14 године живота.
мита и тоза и мајонез јоза
Митоза
Је када се једна телесна ћелија подели на две по упутству које је записано у генима. Обе нове ћелије су скоро идентичне и имају исти број хромозома у свом једру.
Ова подела ( деоба ) ћелије се врши у току четири фазе. Те фазе су редом: ПРОФАЗА, МЕТАФАЗА, АНАФАЗА И ТЕЛОФАЗА.

Постоји и фаза која се зове ИНТЕРФАЗА када се ћелија припрема за деобу и она се дешава пре ових других фаза.
Профаза
1
Поздрав за Торлаковића, Софију, Шангића, Сару, Нешића, Буцу, Богдана, Ђокића, Стојанова, Ђорића, Тијану и остале који су ме тражили и нису ме пронашли. Више среће други пут када се у ову презентацију усели још нека животињица или биљка коју ни Филип неће моћи да нађе! :)
Сова 26.09.2014.
Једрова мембрана нестаје. Хромозоми постају видљиви како се хроматинска влакна згушњавају и уврћу. Сваки хромозом када се формира састоји се од два дела - две хроматиде које су у средини спојене центромером. Слични хромозоми се групишу у парове у којима је један хромозом пореклом од оца, а други пореклом од мајке. Центриоле се постављају на полове ћелије.
Прво морамо видети шта је хроматин? Хроматинска влакна су присутна у ћелији која није у деоби - ћелија која се припрема за деобу ( интерфаза ). Током ћелијске деобе хроматинска влакна се згушњавају и уврћу те од њих настају нова телашца - хромозоми!
Хроматин
хроматида 1
центромера
хроматида 2
центромера
Хромозом
Метафаза
2
Центриоле на половима стварају протеинска влакна, названа нити деобног вретена, које се спајају и формирају деобно вретено. Хромозоми се постављају на средини ћелије или екватору ћелије. Свака половина једног хромозома ( хроматида ) повезана је кончастим нитима са центриолама на половима ћелије.
Једна хроматида чини једну половину хромозома!
Нити деобног вретена се каче за центромере хромозома. Центромере су сужења која спајају две половине ( хроматиде ) хромозома.
Анафаза
3
Хромозоми се раздвајају на хроматиде, при чему свака хроматида постаје нов хромозом. Центриоле вуку половине хромозома ( хроматиде ) ка половима. Центриоле су значи овде као мали мотори који повлаче хроматиде помоћу нити деобног вретена.
Код човека 46 хромозома се поделило на 92 хроматиде тј на 92 нова хромозома - ( од сваке хроматиде у интерфази ће настати хроматинска влакна а касније у профази ће настати нов хромозом ). Враћамо се на анафазу. Нови хромозоми крећу се ка половима ћелије, тако да на сваком полу буде по 46 хромозома.

Центриоле су присутне само код животињских ћелија!
Телофаза
4
Хромозоми поново постају кончасти - враћају се у облик хроматина. Нестају нити деобног вретена. Око хромозома на половима почиње да се формира једрова мембрана ( овако почиње да се формира ново једро које у себи садржи 46 хромозома ). На средини ћелије формира се бразда којом се дели цитоплазма на два дела. Овако настају две нове одвојене ћелије.
0
Интерфаза
На крају се формирају две одвојене ћелије, које имају упола мање цитоплазме (јер се цитоплазма поделила) са истим бројем хромозома (број хромозома ( 46 ) се није променио јер су се у анафази хромозоми поделили на два дела).
Ове ћелије улазе поново у интерфазу и спремају за нову деобу. Интерфаза је период између две деобе и тада ћелија добија на маси и количина ДНК се удвостручује ( нити хроматина ).

Обавезно погледати овај видео о митози!
Дакле, у митози се десила подела једне телесне ћелије на две нове са подједнаким бројем хромозома. Размислите мало на који начин ваше тело расте и развија се? Какве везе то има са митозом ћелија?
Мејоза
Време које је потребно да се различите људске и животињске ћелије поделе је од 16 до 25 сати. Код бактерија то иде много брже и њима је потребно само око 20 минута. Од тога времена само 1 сат иде на профазу, метафазу, анафазу и телофазу. Сво остало време иде на интерфазу ( припрему ћелије за деобу )
Нажалост, ћелије не могу да се деле вечно. Ћелије имају "рок трајања" - тј. одређен број пута колико могу да се деле.
То је такозвана "Хејфликова граница" и код већине ћелија човека број подела је од 40 до 60 пута ( 40 - 60 митоза ). После тога, ћелија умире. Изузеци су ћелије рака, полне ћелије и ћелије длаке које могу да се деле много пута више. Ћелије рака могу да се деле бесконачно пута.
Мејоза је деоба полних ћелија, при којој од једне ћелије са диплоидним бројем хромозома настају полне ћелије са хаплоидним бројем хромозома. Мејоза се одиграва у полним органима и овом деобом настају полне ћелије (јајна ћелија са 23 хромозома и сперматозоид са 23 хромозома код човека).
Хаплоидни број хромозома? Диплоидни број хромозома?
Хаплоидан број хромозома имају полне ћелије и тај број је 23 хромозома. Диплоидан број хромозома имају телесне ћелије и тај број је 46 ( 23 пара ). Хаплоидан број хромозома имају полне ћелије ( сперматозоиди и јајне ћелије ).
Дакле, хаплоидне ћелије имају дупло мањи број хромозома од диплоидних.
Ознака за хаплодан број хромозома је N а ознака за диплоидан број хромозома је 2N
Дакле, од посебне врсте телесних ћелија које имају 46 хромозома настају полне ћелије које имају 23 хромозома ( и јајна ћелија и сперматозоиди имају 23 хромозома )
Да ли морам да кажем да се у хромозомима полних ћелија налазе наследне особине родитеља тј. носиоци тих информација - гени? Када се полне ћелије споје настаје зигот!
Ево како изгледа профаза ћелија под микроскопом.
Почетак профазе - хроматин почиње да се згушњава у хромозоме
У овој ћелији су већ формирани хромозоми - профаза у завршетку
У мејози од једне диплоидне ћелије настају две хаплоидне. У мејози се хромозоми не раздвајају на два дела, већ цели хромозоми одлазе на полове ћелије. Значи, од једне ћелије са 46 хромозома настају две од по 23 хромозома. Ово је прва фаза мејозе. У другој фази мејозе обе новонастале ћелије ( од по 23 хромозома ) настављају да се деле као у митози и од њих настају 4 ћелије са по 23 хромозома.
46
23
23
23
23
23
23
прва фаза
друга фаза
друга фаза
ћелија од које настају полне ћелије
2n
n
n
n
n
n
n
полне ћелије:
Све које имају ознакe 23 и n
}
кликните да погледате видео
На крају обавезно погледајте овај видео. На енглеском је али само гледањем разумећете многе ствари. Научите и мало енглески, требаће вам. :)
Ево како се одвија митоза код биљака.
Обратите пажњу да се ћелија дели тако што се формира преграда (ћелијски зид ).
Искористите машту, направите неки модел који представља митозу и мејозу. Ово је један пример. Скупите конце, чепове, разне делове пластике , папира и направите модел. Онај најкреативнији добија и врло креативну оцену. :)
Кожни систем човека
Наука која пручава човека и његову културу
Анатомија
грана биологије која пручава грађу људског тела
Хистологија
наука која проучава ткива
Физиологија
је природна наука која проучава хемијске и физичке животне процесе у живим бићима који омогућавају живот.
Цитологија
је грана биологије која проучава грађу и функције ћелије
Ту су још...
1
2
4
3
Full transcript